Hvala vam mnogo na odgovorima!

Verujte da mi je diskus hernija najmanji problem od svih.  Da, malo sam digao paniku jer je "taze" problem, a koliki sam ja srecnik zavrsicu sa plocicom i tri srafa u kicmi, super, pa ko moze da pozeli lepsi zivot?. . . .

@fredikruger
Zvucace glupo, ali nekako mi je drago da cujem da nisam jedini sa ovim problemom. .  Muci me vec par godina najvise zimi, svake godine je sve gore, sledece godine komotno mogu da ocekujem otvorene rane na licu kad je sada ovako. . .  Nekad se stvarno sekiram zbog toga jer ako neko vodi (bar pokusava) zdrav zivot onda sam to (bio) ja.  Ne pijem (vec tri meseca ni kapi), ne pusim, izbegavam slatkise niti sam ljubitelj istih jer sam cuo da lose uticu na ovu Napast kao i stres.  Pa samo da me vidis sada sve bi ti bilo jasno. . .  Ovakav nigde ne smem da se pojavim. .  Znam, zivi se normalno sa ovim, ko pronadje lek, to jest preparat koji mu odgovara, a ja sam sve moguce probao, promenio 5 lekara za 6 meseci, kozi mi nista ne odgovara a stvar se drasticno pogorsava, meni nije bilo sudjeno ni da se rodim kamoli da zivim normalno. . .  Shvatas koliku muku samo oko ovoga imam? Sve sam pokusao i odustajem, perfekcionista sam i uvek biram kvalitet u odnosu na kvantitet, ma da mi je zivot med i mleko nikada ne bih mogao potpuno da se pomirim sa tim da imam neizleciv problem, jos niko u mojoj siroj familiji (s kim god da sam u srodstvu) nema ovaj problem niti bilo kakav ozbiljniji kozni problem i meni je zao jer nikada ni jednu bubuljicu nisam imao na licu, bude mi lakse kada se situacija smiri, nekad i potpuno prodje tako da mogu da se lagano prepustim nekom drugom problemu. . . .

Pa i nisu, ako cemo posteno.  Nikada me roditelji nisu tukli, ni ton povisili na mene, uvek sam imao sve sto pozelim, sve mi je dozvoljeno, "samo nek' sam im ziv i zdrav" i dan danas je tako. .  Znate sto? Zato sto sam jedinac, moja majka je izgubila bebu u cetvrtom mesecu i lekari su joj rekli da mozda nikad vise nece imati dece, ja sam rodjen 4 godine posle toga, nikada sa njima nisam pricao tome, ne bih ni saznao da nisam cuo od drugih ljudi i nije mi bilo prijatno dok slusam, ipak se radi o mojim roditeljima. . .  

Ne plasim se ja da joj se javim, ali kad tad cemo morati da se vidimo.  Kako? Sa stakama u rukama i fantomkom na glavi? Ljudi razmislite molim vas, POSLEDNJE sto mi treba sad, u ovim godinama je ovo sto mi se upravo dogadja! A vreme istice, ona ce me zaboraviti ako vec nije a ja cu ponovo sve iz pocetka jos mesec, godinu, dve? A to boli! Vise od "diskus hernije". . .

Reci cu ti jednu stvar, koju roditelji govore svim tinejdzerima, a znam da mi neces poverovati : Zaljubices se opet, i to isto tako jako i snazno kao i prvi put, ako ne i jace 

Ajd, ajd...
Em je ruzan em je copav, a zene balave nad njim...

17 godina je tek pocetak zivota...

Predlazem temu:

http://forum.burek.com/sta-znaci-biti-borac-t569036.html

Сачекај још коју годину, да скупиш довољно материјала за каиш око кваке.

znam za osobe oko 30 godine koje su se izglecile od leukemije, uz tretman naravno. tako da je sve moguce. ja npr. imam probleme sa bubrezima vec par godina pa ne idem okolo i pricam drugima jaoj moje srce, kapiras, nije tako ozbiljno ali kako to zvuci.

S obzirom da mi se u zivotu desila gomila nekih gluposti i nikada nisam upao u depresiju niti imam tu dozu empatije da razumem depresivce jer i dalje mislim da je to nemogucnost nosenja sa problemima a ne bolest kako bi da nam to predstave, sledeci klip je prigodan umesto komentara na temu:

Ako se ne ubijes sad zbog te djevojke, ubices se za 3 godine zbog sledece. Idi kod nekog privatnog ili skolskog psihologa, prije ce ti pomoci nego mi...

Da je mene neko pre 20 godina fino poseo ispred sebe i objasnio sta je zivot, ja bih a) flipnula; b) pocela da se smejem; c) rekla da je matoro gundjalo... Sve zajedno...

Ne slazem se sa tim da ljudi nemaju pravo na samosazaljevanja.
To je apsolutno neophodno.
Bolje da kukaju, nego da povredjuju (fizicki) sebe ili druge.
Samo treba imati meru..

Das sebi nedelju, dve, tri, cetiri.. da juris sline po licu, pa se otreses i nastavis dalje...

Samoubistvom ako zaista nisi dovoljno odrastao nista ne dobijas.
Samo postupas sebicno i unistavas one koji su ulagali u tebe - tvoje roditelje.
E, sad.. bez obzira sta ti mislio... u citavoj toj prici ti si totalno nebitan.. jer iza tebe bi ostali tvoji roditelji koji su te zeleli, odgajali, pazili i voleli.
Neces sebi da unistis zivot, vec njima.
Znaci, jednim sebicnim potezom unistavas u startu 3 zivota.
Isto tako.. odbacujes more mogucnosti koje postoje.

U zivotu ne postoji samo jedan put. Postoji ih uzasno mnogo. I sve zavisi da li ti zelis ista da promenis.
Ocigledno je da ti sada odgovara ta pozicija zrtve i da juris slince i gledas sve crvo.

Tebi, stoga... treba razlog da se boris za nekoga...

To je vrlo mocno sredstvo...a ako izuzmemo tvoje povrede, ocigledno nisi nalteo na trenutak kada si zaista morao da preuzmes odgovornost i nekome budes stub, oslonac, vodja...

Sto je i za ocekivati jer si jako mlad...

Lecenje i taj osecaj bespomocnosti moze da se usmeri u drugom smeru, da kazes citavom svetu - E, sad se jebite... i napravis nesto...
Ako mislis da sebi ne mozes pomoci, pomozi nekome drugom.
Prikljuci se npr. omladincima Crvenog krsta... volontiraj negde... radi u azilu za napustene zivotinje... utuvi u svoju glavu odgovornost za nekog drugog...

Kozne bolesti mogu da budu pod kontrolom, ali zahtevaju dobrog dermatologa, a ti ocigledno nisi naisao na dobrog. Porazgovaraj sa roditeljima i objasni im da cete morati da se vise angazujete po tom pitanju...  I, da... to znaci da ces morati da obidjes jos lekara i da budes strpljiv. Lecenje ce biti dugo i neprijatno...

Sve u svemu... zato sto imas previse slobodnog vremena, kreces u tu depresivnu pricu... i crni pogled na svet...

Radna terapija je sjajna.. i briga o drugima... odgovornost ...

Pravi depresivci... ljudi sa dijagnozom klinicke depresije... neverovatno su funkcionalni kada su nekom potrebni... Sami ce sedeti danima u krevetu, smrdeti i gledati u tacku, ali ako cuju da se desio neki haos... bice prvi da pomognu...

Iskreno,
depresija je uzasno dobar pokretach...
znam po sebi, mislim da i anea to zna, a bogme i aps...