Nije zivot najvrednija stvar koju covek ima...

Ti recimo mislis da jeste...

I mnogi tako misle...

Sta je vrednije od zivota?

Pa recimo drugi zivot...

Nije smrt najgore sto nekome moze da se desi...

Zivot je nekad mnogo tezi...

Ima situacija kad je smrt zapravo jedini spas coveku...

Bolje ti je da ne znas to....

Sabrao sam i oduzeo sve sto imam u zivotu i vidim da sam u debelom minusu.  .  . 

Pvo pozdrav, ime imate, imam 17 godina i vise informacija bi bilo suvisno.  . 
Moji veci poblemi pocinju u leto 2013 (Do tada sam ziveo kol'ko-tol'ko normalno sa ostalim problemima).  .  .   Naime, zaljubim se u jednu devojku, dosla u goste kod rodjaka na dve nedelje.  .   Odlepim maksimalno, nikada se u zivotu nisam ni zaljubljivao a kamoli tako jako.   Druzio sam se sa njom svaki dan, odmah je dodao na fb itd.  .  .   Smisljao kako da joj kazem da mi se svidja, da je ona sve sto zelim u zivotu.   Svaki put kada dobijem priliku za to izgubim "hrabrost" (konkretnije popuste mi muda) a znam da ni ona nije bila ravnodusna.  .  .   Zivi nekih 80km daleko, nisam mogao da zamislim dan bez nje.  .  .   Otisla je a ja sam zazalio.  .   Cekao danima da mi se javi, plakao, kukao, propio se, napustio sedam godina fudbala, tri godine teretane, ceo septembar nisam ni isao u skolu, majka me moli, kumi, place samo da joj kazem sta mi se dogadja, u 12 doruckujem, rucam i veceram, vratim se u krevet i ceo dan i noc budan lezim, kad i "izadjem" negde obavezno se potucem sa nekim makar i znao da cu batine da dobijem, dva puta je policija dolazila.  .  .   Zbog cega? Zbog klinke.  .  .   Napravio sam zivotinju od sebe.  .  Onda mi se javila negde krajem oktobra, istog trenutka zavolim sve oko sebe, izvuce me iz depresije za sekund, u trenutku resim da se promenim, da pocnem ponovo, mozda ima nade da ce se i ostali problemi resiti.  .  .   Ali nisam ja te srece, da, pricali smo par minuta i zdravo.  .   Ponovo ista stvar samo par dana posle, ponovo placem i ponovo je sve kao pre.  .  .   Ja, naravno, nemam gore pomenutu stvar da joj se javim, a sve bih dao da da smo zajedno.  .  .   Onda mi se ponovo javila u novembru, pa dopisivali smo se skoro pola sata.   Rekla je da ce doci i sledece godine (zavisi od jedne stvari koja je naravno propala) tad resim da se promenim, cekacu je i sve ce biti drugacije.  .   Vracao sam se starim aktivnostima, resim da se promenim bez obzira sta mi se dogadja mimo toga.  .  .   I negde u decembru na putu do skole srecem jednu (drugu) devojku (ponovo klinka, ima 15 godina i lepa kao san), nisam obracao paznju dok nisam primetio da nam se pogledi susrecu cesto, OPET se zaljubim, "gledali" smo se u skoli svaki dan, kao da smo centar sveta jedno drugom, smeskali se jedno drugom i nista vise.  .  .   Onda dobijem poruku od, meni tada, nepoznate osobe, naravno bila je to njena drugarica i rekla mi je da ce me ubiti ako nekom kazem da smo se culi i da se svidjam toj devojci koju srecem u skoli, nisam mogao da verujem, resio sam da ne propustim ovu priliku. 

I vi sada zakljucujete da sam ja u stvari jedan srecnik kome fali metar i dlaka do ljubavi koja bi ga ucinila srecnijim nego ikoga.  .  .   Da, bilo bi to lepo.  .  .   Pre tacno tri dana (zbog glasicnog magarcenja i k***enja u teretani) s*ebao sam kicmu, ujutru nisam mogao da se pomerim uopste, umirao sam od bolova, snimili su mi kicmu i naravno vratna diskus hernija (pukao disk ili kako god, rehabilitacija je dugotrajna i dosadna a obicno se zavrsi operacijom), pijem tablete jacine morfijuma i nista teze od kasike ne smem da podignem, nisam isao u skolu jos uvek, sutra bih trebao uprkos povredi da odem, da je vidim posle dvadeset i pet dana.  .  .   I otisao bih.  .  .   Da mi se seboreicni dermatitis na licu nije pogorsao do te mere da ne smem iz sobe da izadjem.  .  .   Sve lekove probao, medicinske, prirodn, natprirodne i nista leka nema.  .  .   Stanje moze da se za sat vremena pogorsa ili popravi potpuno.  .  .  .   Zadnje sto zelim je da me vidi ovakvog.  .  .   Takav zivot mi ne treba, lomio sam dva puta ruku, jednom rebro, iscasio palac, jedva preziveo saobracajnu nesrecu, ostao bez slezine, imao potes mozga, ziveo sa ekcemom, ziveo sa bronhitisom, majicu ne smem da skinem koliko oziljaka imam, jednom recju sudjeno mi je da umrem na te nane .   Ima li nesrecnije osobe od mene? Ostao sam nesposoban, unakazen, nesrecan u svakom pogledu.  .  .   Kunem se, znam gde je caletov pistolj, sve sam isplanirao i resio, samo treba da uradim, poslacu po poruku obema, napisacu sve sto mi je na dusi i gotovo, ne mogu vise, ne mogu i gotovo! Sto se meni dogodilo za 17 godina nekom nije za ceo zivot.  .  .   I ne znam kakav odgovor ocekujem, recite mi nesto sto ne znam, ne vidim izlaz, osvrcem se i u svugde je crno.  .  .   Pre samo pola godine sam ziveo skroz drugi zivot uprkos problemima koji su me s vremena na vreme potkopavali, ali ovo je previse.  .   Hvala na bilo kakvom odgovoru. 

samo picke izvrsavaju samoubistvo jer je to njima najlaksi nacin da se otarase svojih muka

Slusaj, da ne bi smarao svet oko sebe, ubij se odmah. Izaberi najgori nacin i nemoj da se ubijas kao pickica koja proguta lekove i te fore. Pa ga posle spasavaju. Nego neki metod gde ne mozes da prezivis.

Mozes da ostavis oprostajnu poruku a i ne moras. To je vec licni izbor.

VAZNO: posle prvog pokusaja suicida, pod uslovom da si pickica i da ti ne podje za rukom, trebalo bi, svi oni koji su se zbog tebe istrecali (a u to spadaju tvoji bliznji, ti najbolje znas koji su) da se skupe i da te omlate od batina i to nekom dobrom motkom.

Tako da, izaberi sta ces sa sobom, samo nemoj da smaras svoju okolinu. Ili uzmi zivot u svoje ruke ili se baci na beton da se rasprsnes kao lubenica i da ima mnogo krvi.

Sve drugo je fejk.

Pozdrav 

samo picke izvrsavaju samoubistvo

uh sad me podseti kad sam bio mlađan veštac ja, pa zalutah u svet koji nisam smeo. i ne pobegoše.