da vam objasnim kako se vrshi gadjanje iz leoparda 2 :

-nishan je potpuno stabilisan .to znachi da slika koju nishandzija vidi ne podrhtava kad se tenk krece,prelazi preko rovova i.t.d.
- nishandzija okrece nishan prema cilju i prati ga konchanicom (u stvari nije konchanica vec malo drugachiji oblik,ali nebitno). on samo treba da drzi konchanicu na cilju par sekundi da balistichki kompjuter izrachuna ugaonu brzinu pomeranja kupole...
- u isto vreme dok drzi konchanicu na cilju on pritiska dugme laserskog daljinometra koji odredjuje daljinu automatski
- nakon ovog bal.kompjuter sam rachuna preticanje,pomera cev (automatski) i nishandzija samo puca ...

ovo je osnovni nachin rada koji se u borbi primenjuje u 90% sluchajeva (postoji mogucnost i ruchnog ubacivanja daljine,pa i manuelnog nestabilisanog nishanjenja,ali to se radi samo kad je tenk oshtecen). sve vojske koje imaju leoparda imaju i simulatore na kojima regruti izvedu 1000-de simuliranih gadjanja pre bojevog. sistem je toliko pojednostavljen da vishe lichi na video-igru nego na ratovanje.

to i dalje ne daje prednost regrutu sa 6 meseci obuke nad profesionalcem sa godinama svakodnevnog rada na datom orudju.

prednost ima onaj ko ima brze reflekse - a to je obichno onaj ko je mladji. ako profesionalac nema ratno iskustvo (kao shto vecina profesionalaca nema) ,posle par meseci uvezbavanja obojica su na istom. inache ,treba reci da su vecina profesionalaca u americhkoj vojsci ljudi od 19,20 godina - niko ne provede ceo zivot u vojsci osim ako nije oficir ili neki dobro placeni specijalista ....

Bf, pokusavas da objasnis nesto o cemu jako malo znas. Nisi ni svestan sta sve treba uraditi da bi se tenk pripremio za gadjanje. Bez dobro uradjene pripreme celog sistema nema pogotka. Priprema za ukljucivanje sistema, nulovanje sistema, rektifikacija...
Koga ovo zanima (konkretno za M-84) neka potrazi casopis "Novi Glasnik" broj 3, Jul/Avgust 1993. god. Tu se govori samo o pripremi tenka za gadjanje, a samo gadjanje je posebna prica.

Slusaj coveka, on je to prosao, za razliku od nas

Па ако је служио војску у последњих 15 година, тешко да је ишта битно научио, осим да се на стражи не спава.

Ako si mislio na mene, evo odgovora:
Vojsku sam sluzio 95/96. Prva dva meseca u centru za obuku vozaca borbenih vozila VP 2908 Vrsac, ostalih deset meseci u 211. oklopnoj brigadi VP 6592 Nis. Konkretno VES 11418 (vozac tenka M-84). Bio sam u onoj manjini koja je htela da nauci o tenku sto vise. U to vreme, u brigadi je bilo vise vojnika po ugovoru nego redovne vojske. Disciplina je bila na visokom nivou u odnosu na pojedine kasarne u Nisu.

Nema tenka M84 i T72 u SFRJ u koji nisam usao. Sve i jedan sam popravljao. Neke vise puta. Ratovao sam sa ovim tenkovima. Na svim ratistima. Gdje je bio tenk bio sam i ja. Skolovanje je skolovanje. ali iskustvo je iskustvo.   Jedan moj prijatelj, ministar u Vladi RS, pametan covjek rekao mi je davno:  Vlado, ako si sa dvadeset godina komunista, to je u redu. Ali ako si sa pedeset godina komunista onda si budala. To je ono sto se zove iskustvo. To se ne moze nauciti. To se stice. Gledam svog sina koji ima 24 godine. Zelen ko zelena trava. Kaze mi moja žena: Pusti ga. Naučiće se. Ima vremena.

Da su mi one godine, a ova pamet.

PS Upustvo za rukovanje tenkom M84, dio oko gadjanja,  sam ja pisao tako da ne moram da citam Novi glasnik.

Ovo za Novi Glasnik sam napiso jer nemam nista drugo kod sebe. Teks je potpisao potpukovnik Krsta Grujovic, za kojeg znam da ti nemas najbolje misljenje. Verovatno je dosta stvari (ako ne i sve) prepisao iz uputstva koje si ti pisao. Nemam skener da to postavim ovde, ne zbog tebe nego zbog ljudi koji tvrde da je biti dobar tenkista prosto ko pasulj.

Ma, ima ono dugme, pise "destroy" i sve je ko u video igricama.