Beograd -- U Srbiji živi između 800.000 i 900.000 beskućnika ili onih koji su u riziku da to postanu, pokazuju rezultati šestomesečnog istraživanja Hausing centra.

Prema istraživanju Centra za unapređenje stanovanja socijalno ugroženih grupa "Hausing centra" beskućnici u Srbiji su pretežno muškog pola, niskog obrazovanja, nezaposleni ili angažovani na nesigurnim i slabo plaćenim poslovima.

Milena Timotijević, sociološkinja Hausing centra i koordinatorka istraživanja, kaže za Danas da su fokus ispitivanja predstavljala lica iz prihvatilišta za odrasle i stare.

"Prosečan korisnik prihvatilišta u Srbiji je muškarac, star između 51 i 65 godina, koji nikad nije bio u braku. Rođen je na teritoriji Beograda, završio je osam ili manje razreda osnovne škole, nezaposlen je više od pet godina, a svaki četvrti čak preko 10 godina", rekla je Timotijevićeva.

Ona dodaje da su beskućnici koji su ostali bez posla, najčešće radili fizičke poslove u državnim i društvenim preduzećima, a sada nemaju prihode ni od rada, niti od penzije.

- Iznenađujuće je da više od polovine beskućnika i dalje pokazuje entuzijazam da učestvuje u političkim izborima, što nije specifično za ovu populaciju, ali je moguće povezati sa predizbornim obećanjima i očekivanjima da pomoć stigne od države. Najviše konkretnih očekivanja imaju stanovnici romskih naselja, podstaknuti programima raseljavanja nehigijenskih i divljih naselja u Beogradu - ističe Milena Timotijević.

"Prosečan beskućnik nema decu, rođake ili prijatelje koji bi mu pomogli, nema ni vanbračnog partnera. Pati od zdravstvenih problema, najčešće mentalnih, ali je zdravstveno osiguran i leči se. Svaki treći korisnik prihvatilišta lečio se u psihijatrijskoj bolnici. Na pitanje šta može da učini kako bi sebi pomogao, odgovara da ne zna ili da ne može ništa sam", rekla je Timotijevićeva.

Prema razultatima istraživanja, oko 40 odsto svih korisnika prihvatilišta ima probleme sa alkoholom ili drogom, od narkomanije se lečio svaki treći zavisnik, dok je problem sa alkoholom lečio tek svaki deveti.

Svaki treći korisnik prihvatilišta je bio uhapšen jednom ili više puta u životu, a svaki četvrti je bio u zatvoru.

Opšti profil beskućnika u Srbiji ne razlikuje se od onih u svetu, ali određene specifičnosti postoje.

Porast beskućnika u vezi je sa ekonomskom krizom. U odnosu na razvijene evropske zemlje, Srbiji nedostaje institucionalna podrška za ovu grupu stanovništva.

Izvor: B92

ako ima 1.626.581(2010) penzionera + nekih 24% nezaposlenih (barem po evideniciji iz 2011) i 800000 beskucnika ostaje relativno mali broj ljudi koji radi nesto uopste....ali ajde da kazemo da deo broja beskucnika ulazi u nezaposlene i penzionere, mada cisto sumnjam da bi to poboljsalo neku sliku.

Pa tih 800.000 navodno beskućnika (više od pola stanovnika Beograda, a u proseku ti navodni beskućnici su Beograđani) spada već u tih 24% nezaposlenih. Klasično nabudživanje statistika. Romi pre svega čine tu populaciju jer se vode kao beskućnici iako imaju svoja improvizovana naselja a ima ih nekoliko stotina hiljada. Od belaca beskućnika ja u Beogradu sam video toliko da mogu na prste jedne ruke da ih izbrojim. BSH

Ne bih bas bio taliko siguran da svi oni spadaju u tih 24% nezaposlenih...Inace nije sve Beograd i ne rade se sve statistike u Beogradu...tako da je realno da deo ove brojke ulazi u statistiku o nezaposlenosti, a ostatak su ljudi koji mozda nemaju ni licnu kartu....
I totalno je glupo pricati kako je sve ovo BSH jer nema "belaca" beskucnika je u kranje ruku idiotizam.
Skoro sam prolazio pored narodne kuhinje u mom gradu i prosto sam bio sokiran redom koji je napravljen. Dal su oni beskucnici, penzioneri, belci, romi totalno je nebitno...

па добро...идемо у корак са западом...у америци је 40.000.000 бескућника па му то дође отприлике исто

Ono što se statistički tretira beskućnicima, za Rome je jednostavno stil života. U vreme SFRJ, dešavalo se da Romi dobiju stanove od države. Parket bi ložili i grejali se, upropašćavali stanove, uzimali instalacije i sve što vredi i opet odlazili u kartonsko naselje. To je njihov stil života, o tome govorim. Što se tiče ljudi koji su silom prilika postali beskućnici, a nekada to nisu bili, ne verujem da ih ima više od 100,000; jer je negativan prirodni priraštaj. Narodna kuhinja nije pokazatelj da li je neko beskućnik već da li ima dovoljno sredstava da se prehrani. Mislim da imamo manje beskućnika od mnogo razvijenijih zemalja u svetu.

I sada su Romi krivi sto nam je statistika sarena...naravno da narodna kuhinja nije pokaztelj najverniji ali nije ni toliko los. Dosta beskucnika se hrani tamo, mada nije to ni bitno toliko.
Dal smo mi dobri sa brojkama ili ne u odnosu na druge je totalno bzvz uporedjivati, pogotov kada sa tim istim brojkama mozemo dupe da obrisemo.
Sve i da imamo 100000 beskucnika kada se dodaju ostale brojke sabere, oduzme ostaje veoma mali broj ljudi koji uziva u zivotu. Poenta

Slažem se sa većinom stvari u tvom poslednjem postu, ali me nervira ta potreba za iznošenjem pokazatelja gorih nego što zaista jesu, to nije dobro za moral i samopouzdanje jednog naroda. Jedna mala digresija, slična istraživanja su pravljena i za brojeve nepismenih, kao i za povećanje broja gojazne dece. Sticajem okolnosti znam nekoliko profesora fizičkog u osnovnim i srednjim školama koji su se krstili kada su pročitali ta istraživanja, a rade sa populacijama koje predstavljaju reprezentativni uzorak (nisu sportske gimnazije u pitanju). Što se tiče broja pismenih i tu smo u realnosti u samom svetskom vrhu (preko 95% ljudi koji znaju da čitaju i pišu). Međutim, u istraživanju se verovatno gledalo i ko zna da programira, sva izvođenja teorije relativiteta, nuklearna fizika i dr.

U srbiji nema vise od 10.000 beskucnika u svim gradovima bilo je u nekim novinama citao sam, naravno ne racunam cigane.

800 000...
Malo je... treba to vishe...

мрги пост'о хакер, оде Леров налог...