скоро један паор купио код нас један џон дир и један штајр трактор...ех...да мученице знају колико кошта то пале би у несвест а и вероватно би се попишале по фрајеру који их вози у половном аудију из 2001

Ako su neke zveri sa ko zna koliko konja... ta dva lako mogu da dostignu 250k ojra ili vise...

Ali ipak, selo podrazumeva tezak fizicki rad, a to bas nije za svakog.

Sa druge strane, to nije selo / poljoprivreda o kojoj tekst govori, ovde je rec o nekoj nostalgiji
za selom 19tog veka ili ranog 20tog veka. Biti sitan poljoprivrednik je skoro neisplativo.

Жене су се еманциповале, у потрази за бољим животом напустиле село и то је то.  

Sunce im njihvo  . Kada nameravas da se preselis na selo i pocnes sa poljoprivredom ?
Cisto da znas, imam rodbinu u KG koja se nekada bavila sitnom poljoprivredom.
Sada se time jos po malo bavi deda, posto je kasno da menja zivotni stil.

Zasto ? Pa ne isplati se na malo. Mozes da kuks na globalizam, masonske zavere i slicno, ali..
to je tako.


I da vidimo razlog:



Turski krastavac, luk iz Kine...
IZVOR: NOVOSTI
Beograd -- Turski krastavac, luk iz Kine, grčke lubenice, kruške iz J. Amerike, pasulj iz Egipta na srpskim pijacama jeftiniji su od domaće robe, pišu "Novosti".

 
Ilustracija (sxc.hu)
Ilustracija (sxc.hu)
Sa druge strane, domaći poljoprivredici već nekoliko godina neretko uništavaju svoj rod istih kultura. Seljaci za tako lošu agrarnu sliku krive državu. Ipak, pojedini stručnjaci kažu da deo odgovornsti leži u neorganizovanosti i neznanju samih poljoprivrednika.

U trgovinskoj razmeni sa svetom jedino u agraru beležimo suficit, ali i dalje izdvajamo značajnu sumu deviza za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz sveta. Tako ne štedimo novac ni za proizvode kao što su krompir, luk, pasulj, kupus, šljive, jabuke...

Poljoprivrednici iz okoline Beograda žale se da će pola ovogodišnjeg roda krompira morati da bace, jer im se prodaja ne isplati.

"Ispod cene od 15 dinara kilogram krompira se ne može proizvesti, a davali smo ga i za pet i za deset dinara. Dakle, 50 odsto uloženog novca nismo povratili, a veliki broj ljudi koji nije našao kupce morao je da baci krompir", kaže proizvođač krompira iz Velikog Sela.

Iz Asocijacije poljoprivrednika već godinama krive državu i resorno ministarstvo, i tvrde da je njihov nedovoljan angažman razlog za nekonkurentnu proizvodnju u Srbiji i sve veći uvoz iz sveta.

"Na prvom mestu su izuzetno niske subvencije. Svi se kunu u srpskog seljaka, a kada treba da mu pomognu, prepuste ga surovom tržištu i uvozničkom lobiju. U Kini je država recimo besplatno gradila proizvođačima staklenike i plastenike, a mi moramo da kukamo za svaki dinar", kaže Miroslav Kiš iz Asocijacije.

I iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede se slažu da su srpski poljoprivrednici prepušteni sami sebi.

"Seljaci su ostavljeni na milost i nemilost uvoznicima, nerealnom kursu i nakupcima, a proizvodnja je skupa. Poljoprivreda je kao privredna grana potpuno devastirana, a uprkos nezaposlenosti u Srbiji, poljoprivreda se susreće i sa nedostatkom radne snage na selu", kaže Drago Cvijanović za "Novosti".

On kao rešenje vidi udruživanje, ali ističe da vraćanje zadrugarstva kao uspešnog modela neće biti lako.

"Oni nisu spremni da ponovo ulaze u bilo kakve partnerske odnose, jer su se nekoliko puta opekli", smatra Cvijanović.

Ipak, stručnjaci smatraju da je to jedini način za ozbiljan udarac uvozu stranog voća i povrća.

Izvor: B92

ту си негде са ценом

у преводу...можеш купити једно 6-7 нових бембара за та два

Ta имања се могу откупити за ситне паре. Бескућницима по градовима који претурају по контејнерима би било боље да на селу праве своју храну, у толико би им било боље и имали би неку врсту егзистенције за разлику од тренутне ситуације коју  имају по градовима. А некога ко је ојадио државу за ко зна које паре, а нпр. је дипломирани економиста, па после затвора му не бих дао ни у трафици да ради, него лепо на село са целом породицом и то ти је то. А села треба учинити привлачнијим за живот обезбеђивањем све неопходне комуналне инфраструктуре, образовања и здравствене заштите и културним садржајима.

Zemlja, pogotovo kvalitetna je suvise dragocena da bi se dala nekome ko nema pojma o njoj, tako da
je ideja izuzetno losa.

Iz tvog posta se takodje moze videti da zemljoradnike smatras nizom vrstom, poljoprivredu kao granu
privrede inferiornom ( sto je jako, jako bez veze ).

Hajde jos jednom:




To je poljoprivreda. Nesto sto toliko kosta, takvu investiciju samo mogu da sanjam, a i ti.

А да ли је боље да стоји запуштена? И ко би дао неком старом бескућнику огромно имање са квалитетном земљом, углавном бих им делио мала имања да ту гаје претежно поврће, живину и ситну стоку за своју исхрану првенствено, јер у граду једу из контејнера.

To ce pre ili kasnije otkupiti neko ko kupuje na veliko, najverovatnije.

Чисто сумњам да ће ико откупити сва напуштена имања, многа чак и нису на квалитетној земљи. Ево видиш у теми, 1600 пустих села, а нико ништа није откупио.