Sve s ciljem "stvaranja" Crnogoraca. Problem je što se oko 40% stanovništva izjašnjava kao Srbi. Dok od ostalih 60% oduzmete druge narode koji tu žive, ostaje manje od 50%stanovništva koji će se izjasniti kao Crnogorci. Juče sam gledao prilog o tome, i iako političari pokušavaju uvjeriti medije da je to čisto lingvističko pitanje, očigledno je da je to postalo političko pitanje.

Glupo izmisljanje jezika i slova u cilju daljnje indoktrinacije zemlje.

Medojević: Novocrnogorski jezik je budalaština


Lider Pokreta za promene Nebojša Medojević optimista je u pogledu konačnog dogovora o ravnopravnosti crnogorskog i srpskog jezika i očekuje da narednih dana budu nastavljeni razgovori opozicije sa premijerom Crne Gore Igorom Lukšićem.

Prema njegovom mišljenju, napravljen je veliki progres, jer je političkim sporazumom definisana ravnopravnost crnogorskog i srpskog jezika. Konačno je, kaže on, opozicija jedinstvenim nastupom uticala da se premijer uključi u rešavanje ovog problema.

 

On smatra da je sada potrebno samo malo više međusobnog povjerenja i političke hrabrosti da se u tehničkim rešenjima u vezi provođenja političkog sporazuma dođe do modela koji neće diskriminisati one koji govore crnogorskim niti one koji govore srpskim jezikom.

 

"Istina je da je Ustav propisao da je crnogorski jezik službeni. Ni Ustav, niti mi koji smo ga usvajali nismo mogli predvideti da će se napraviti takva budalaština sa kodifikacijom nekog sasvim nepoznatog i novog crnogorskog jezika koji sada služi za pravljenje viceva u regionu", konstatovao je predsjednik Pokreta za promene.

 

On je optužio protagoniste te, kako je rekao, vrste novocrnogorskog govora koji se nikada nije govorio u Crnoj Gori, sa novim slovima i sa arhaičnom, tragičnom abecedom i azbukom i gramatikom da su udarili snažan šamar crnogorskom nacionalnom identitetu i naporima da se crnogorska nacija konstituiše na savremenim evropskim i civilizacijskim standardima.

 

"Moramo da nalazimo rešenje u veoma komplikovanoj situaciji koji su izazvali crnogorski šovinistički krugovi želeći da naprave neki novi jezik koji se ne govori u Crnoj Gori. Mislim da je ta situacija sada apsurdna i za mnoge dobronamerne ljude u DPS-u, koji ne žele da se pravi nasilje nad jezikom, istorijom i tradicijom, koji jesu Crnogorci i govore crnogorskim jezikom, ali ne ovim koji je izmislio Ranko Krivokapić i ljudi oko njega", istakao je Medojević.

Izvor: Blic

Covek je novi Vuk...

Crnogorski prvaci bez Bukvara

Prva slova iz najpopularnije đačke knjige – Bukvara od ove školske godine neće učiti crnogorski prvaci. Bukvar je, verovali ili ne, zamenjen sa dve druge knjige koje su svojim naslovima jedva razumljive za učenike, možda ih shvate od petog razreda naviše.



Prva od ove dve nove knjige naslovljena je kao „Čigra slova i glasova” a podno ovog naslova sledi podnaslov „Crnogorski jezik za prvi razred osnove škole”. Druga knjiga za prvake zove se „Kako to može”, uz podnaslov „Književnost za prvi razred osnovne škole”.

– Zaista ne znam šta je ovo. Dvadeset godina sam učiteljica i ne mogu sebi da objasnim kakve su ove dve knjige, a kako onda da to objasnim deci koja još ne znaju ni dobro i pravilno da izgovaraju sva slova ili reči. Bukvar je „knjiga veka” i nema čoveka koji za njega nije i emotivno vezan, rekla nam je jedna učiteljica, koja je zamolila da joj se ime ne pojavljuje u novinama.

Naša sagovornica, inače, nekada član brojnih udžbeničkih redakcija, tvrdi da je nemoguće objasniti deci šta znači u naslovu knjige reččigra i kako su to reči i slova „mrtva skupina znakova čigre”, ali to nije primereno ni drugoj reči u naslovu, „glasovi”.

Kada je reč o knjizi „Čigra” prvačići će morati iz nje da savladaju i dva nova slova za koja su najodgovorniji iz Ministarstva obrazovanja obećavali da njima neće opterećivati i nasilno ih nametati deci u prvim razredima.

– Kontaktirala sam univerzitetske profesore i niko nije saglasan da se prvacima ne samo nude nova slova koja se nasilno ubacaju u svaku reč, čak i prevode, već ni da se za taj uzrast knjiga zove „Književnost za prvi razred osnovne škole”, pa su autori knjige, s pravom, nesvesno razume se, nazvali knjigu „Kako to može”. I zaista, da li je moguće da prvačići mogu da shvate šta je to književnost? – pita učiteljica.

A u knjizi o književnosti „Kako to može”, izgleda, može mnogo toga.

Primera radi, u razbrajalici „Bumbar” u ovogodišnjem izdanju nije „sjeo car na kantar” već je „ćeo car na kantar...”. Nadalje, jezičko „otrežnjenje” doživela je i ruska narodna priča „Tri međeda”. Iz koje će deca učiti u ovoj verziji: „Bila tri međeda: Međed tata, međedica mama i međedić Miško”.

Tako bi ova pričica iz crnogorskih škola mogla da se završi rečima: Bila jednom Vukova azbuka u njegovoj Crnoj Gori...


Izvor: B92

plačem k'o nejako dijete

Bože pomozi, kakvi su ovo idiotluci, šta je ovo. Jadna djeca koja moraju iz ovih knjiga da uče.

nervni bolesnici

Zamisli tu djecu koja neće znati šta je bukvar. I koju će učiti da se pravilno piše i izgovara Źenica (jedva nađoh ovo slovo na netu). Zato obično i ne čitam vijesti o ovome, da ne bih vrištao od muke.

biće nepismenih.
biće veselo