Таквих изузетака има врло мало.Не могу да се сетим још неког успешног бренда који су од нуле креирали српски приватници, а да није реч о приватизованој друштвеној фирми или неком страном бренду.

А кад су могли да га креирају ? У комунизму, за време ратова, или под садашњим монополистима ?

Оправдања, оправдања..

Да су наши приватници неки тешки индустријалци, па да прихватимо ово оправдање.Индустрија је сложена ствар и потребне су деценије да се изгради име у том сектору.

Међутим, наши приватници се не баве неком тешком индустријом, него услужним делатностима.У овим секторима се може изградити име и бренд за неколико година.Од формалног увођења капитализма је протекло 14 година, а било је могуће бавити се приватним бизнисом и у периоду од 1990-2000 године.То је четврт века, сасвим довољно да у Србији све врви од брендова које су створили приватници.

istina. ja bio na nekom konkursu, prošli su samo oni koje su vukli roditelji za ruku dok su oni sa glavom savijenom u nazad mrdali levo-desno otvorenih usta.

Могуће је да приликом пријема у јавни сектор има непотизма и негативне селекције, али у  јавном сектору има далеко више високобразованих радника него у приватном.Лекари, професори, наставници могу радити само у јавном сектору.

У пиљарницама, пекарама,кафићима кладионицама, фризерским салонима баш и нема радних места за високобразоване. Постоји врло мало приватних послодаваца који су достигли такав ниво пословања да им је потребна високобразована радна снага.

Поред тога, човек мора имати одређена познанства и контакте ако жели да буде успешан у животу.Људи који се запошљавају у јавном сектору преко "везе" имају одређену социјалну вештину коју други немају.

У приватном сектору такође је  често потребна препорука и веза да би се нашао солидан  посао.Увек је боље примити радника који поседује неке контакте и везе, јер си његовим пријемом на посао некоме учинио одређену услугу, а та услуга може бити узвраћена када то буде било потребно.То зна сваки кафеџија и пиљар а да не говоримо о већим приватним послодавцима.

samo što njih ne bi bilo bez privatnog sektora. mislim privatnih fakulteta.

Па било је могуће бавити се приватним бизнисом и пре 1990 године
Код мене у месту је кафић који је почео са радом 1982 године

Oduvek je bilo privatnika, zanatlija, šta oćeš, bilo...

Ma daj...u jednopartijskom sistemu nije ni postojao biznis...

Sta lupetate ovde...niste smeli da pisnete od udbasa...

Najbolji dokaz je tzv preduznetnicki duh kod srba danas...to ne postoji...

A ono malo sto postoji su prakticno posrednici koji rade za drzavu i razne tzv sluzbe...