Мени је најтужније што се на крају то дете своди на "последицу нечијих поступака".

ne masim - bice da ti izbegavas  iskren odgovor ..

A šta ćemo sa potrebom tog deteta da zna svoj identitet, i da bude voljeno. Šta ćemo ako se majci nešto desi i neophodna je podrška oca, ili ako majka posle nekog vremena shvati da je nadilaze obaveze materinstva.

Ne može majka sama da odluči jer se ta odluka ne odnosi na auto ili fotelju nego na ljudsko biće. Biće koje ima svoja prava, svoje potrebe i svoje emocije.

Mashish ... nabacujesh da sam ja izabrao udarenu ... ali akcenat nije na tome ... mozhe da bude i najbolja na svetu ... dete je 1000 puta bitnije i uopshte me ne tangira chinjenioca ako ona ne zheli to dete sa mnom. Ona je nebitna, njeno mishljenje je nebitno, ja sam nebitan ... samo je dete bitno.
Iskrenije ne mozhe.

Mislim da se ovde prica o slucajnoj trudnoci.

Posle nekog vremena da shvatu?!U ovakvoj situaciji neme ``naknadne pametu``Porazavajuci je podatak koliko abortusa se izvrsi godisnje i koliko majki na ovaj ili onaj nacin ganjaju bioloske oceve.Ovo je tema na koju je tesko dati pravi odgovor a ne pogrijesiti.Kao sto rekoh 21.vijek je,trudnoca se moze isplanirati.

Još jenom ću reći roditi neželjeno dete je neodgovorno i zlo prema tom detetu.

Scenario prvi: Emancipovana, dobro situirana žena pri kraju plodnog života, ne želi brak ali želi dete. I rodi ga. Niko ne zna ko je otac, samo se zna da nije bila u ozbiljnoj vezi ni sa kim kad je rodila. Dete odrasta, postaje dečak, u školskom dnevniku piše otac nepoznat. Godine prolaze uz šapat kopile, kad god se potuče sa drugovima dobace mu kopile. Moli majku ali ona principijelno neće da kaže ko je otac. Obećala je, on je samo njen sin. Sin postaje povučen, iskompleksiran, edipovac, homoseksualac, depresivac,...

Scenario drugi: Odlučna i hrabra žena hvata svog dugogodišnjeg ljubavnika na bebu. On je odavno rekao da neće decu, ali njoj kuca biološki sat. I tako ona ostaje trudna, rodi dete, ali on sumnja da li je njegovo. Sud dosudi očinstvo, on mrzi brak, pije, grub je , njegova strana ne prihvata snaju i dete. Njena stvana takođe je ogorčena i ne prihvata zeta. Dete postaje čovek odrastajući sa pitanjem u svojoj duši da li sam stvarno dete svoga oca ili sam kukavićije jaje nametnuto nekom.

simi ja mislim da se rech kopile ne koristi josh od kad je tito odbrusio staljinu ... 

Богме, не мислиш добро...на жалост.

scenario treci: jedna sasvim obicna zena ostaje trudna.on ga ne zeli,a ona prolazi kro pakao pokusavajuci da shvati sta je ispravno.dok razmislja o tome priroda cini svoje.ona svoje nerodjeno dijete pocinje da voli.i odlucuje da rodi.izmedju njegovog rodjenja i odrastanja u odraslog covjeka su godine borbe i teskoca.ali i godine ljubavi i srece.i jednoga dana dok ga posmatra,onako lijepog,pametnog i odraslog muskarca koji ce je uskoro naciniti bakom,shvata da je to sto ga je rodila....nesto najpametnije sto je uradila u zivotu

zasto da ne?
djeluje li nemoguce?

to sto cete imati i mamu i tatu i sto ste zeljeni ne garntuje ni srecu ni normalnost.
nazalost.