ништа страшно...............

Hepatitis A je bolest prljavih ruku, koja je kod nas redovna svake godine
Žutica se širi svuda po Srbiji
Autor: Ekipa „Blica“ | 08.11.2007 - 09:31

Direktor Infektivne klinike u Nišu prof. dr Žarko Ranković rekao je Tanjugu da su u poslednja 24 časa sa kliničkom slikom zaražne žutice tipa A registrovane još 56 osobe, a da je od 26. oktobra, otkad naglo raste broj obolelih od te bolesti, registrovano je više od 350 zaraženih. Lekari ukazuju da, „osim kontakta, treba maksimalnu pažnju posvetiti kioscima i drugim prodajnim mestima ′brze hrane′”. Obolelih ima i u Beogradu, Leskovcu, Pirotu, Beloj Palanci, Kruševcu...

Epidemiolozi pokušavaju da razmrse komplikovano kolo toka zaraze i da otkriju šta je izvor nezapamćene infekcije virusom hepatitisa tipa A. Ali to im još uvek ne polazi za rukom. Obolelih ima u svim delovima Niša, svih profesija i zanimanja, a za sada su, nekakvom neotkrivenom pravilnošću ili slučajno, zaobiđeni jedino penzioneri. Među obolelima, naime, nema nijednog Nišlije starijeg od 60 godina. Šapa zaraze, iz ko zna još kojih razloga, pala je najviše na mušku populaciju od 20 do 40 godina.
- Mapa zaraze izgleda kao leopardova koža. Pokušavamo da ukrstimo sve podatke, ali je jako teško jer je period inkubacije dugačak, traje i do 50 dana. Teško je da se neko seti gde je pre dve nedelje ili mesec dana pojeo pljeskavicu ili popio sok. Trudimo se da intenzivnim merama skratimo vreme epidemije. Epidemija se širi kontaktom, najbitnija je higijena. Pokušavamo da sprečimo elementarne puteve zaraze do kojih dolazi putem hrane, ako je osoba koja radi u ugostiteljskom objektu zaražena, a da to još ne zna - kaže prof. dr Bratislav Tiodorović, epidemiolog Instituta za zaštitu zdravlja i član ekspertske grupe za zarazne bolesti Ministarstva zdravlja.
Zaraza koja se odvija tiho i nevidljivo iza leđa Nišlija, nije bitno izmenila sliku uličnog života: autobusi su i dalje puni, kafane i pekare rade nesmanjenim intenzitetom.
Sanitarna inspekcija Nišavskog okruga podelila je grad na vitalne pravce duž kojih danonoćno kontroliše sve objekte i piše kazne i zbog najmanjih propusta u održavanju higijene. Pregledane su najpre sve kolektivne kuhinje u bolnicama, vrtićima, školama i studentskim domovima gde je konstatovano dobro stanje.
Načelnica Sanitarne inspekcije dr Radica Nikolić kaže da su u protekla dva dana zbog nehigijene zatvorena dva ugostiteljska objekta, a da je kazne dobilo još 17 kafana, pekara i maloprodajnih objekata, dve srednje škole i ponovo Glavna autobuska stanica.
Do sada su obolela samo tri mališana predškolskog uzrasta - jedan dok je bio na odmoru, van vrtića, dok druga dvojica ne pohađaju obdaništa. Među 800 zaposlenih u 17 niških vrtića nema zaraženih.
Da podsetimo, prvi slučaj žutice izazvane virusom hepatitisa A zabeležen je u Nišu još početkom septembra. Predstavnici Instituta za javno zdravlje, Infektivne klinike i Sanitarne inspekcije u Nišu kažu da je epidemija žutice u Nišu počela 25. avgusta, otkrivena je 6. septembra, a nadležnim institucijama, pre svega Ministarstvu zdravlja, prijavljena je 7. septembra. Ali lekari niške Infektivne klinike i Ministarstvo zdravlja nisu tada tome pridavali veliki značaj. Međutim, krajem oktobra došlo je do naglog povećanja broja obolelih, kada je registrovano i do 15 novoobolelih dnevno. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević kaže da je „procena epidemiologa bila da u toj porodičnoj epidemiji koja je krenula početkom septembra, postoji direktno kontaktno prenošenje virusa hepatitisa A i da nema veće opasnosti od prenošenja na širu teritoriju“. Procena očigledno nije bila dobra jer se u poslednjih nedelju dana pojavio veliki broj obolelih osoba koje su se zarazile na različitim mestima. A bolest se i dalje širi.
U Ministarstvu zdravlja novinare „Blica“ juče su uputili na konferenciju koja se danas održava u Institutu za zaštitu zdravlja „Batut“, a tema je „Prevencija i kontrola crevnih zaraznih bolesti.“ Rečeno nam je da sve što je ministar Milosavljević pre dva dana rekao povodom epidemije žutice možemo videti na njihovom sajtu. A na sajtu je stajalo da građani moraju znati da su lična i kolektivna higijena jedini pravi način prevencije zaraznih bolesti, crevnih infekcija i bolesti prljavih ruku. Naglašeno je i da su sprovedene mere suzbijanja epidemije, koje podrazumevaju obavezno prijavljivanje svih obolelih osoba i dezinfekciju tokom trajanja bolesti.
Oboleli od akutnog virusnog hepatitisa A registrovani su i među pripadnicima vojske u niškim kasarnama.
- Ostvarena je potpuna saradnja između civilne i vojne zdravstvene službe na teritoriji grada Niša i preduzete su sve mere propisane Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti - stoji u saopštenju koje je juče stiglo iz Ministarstva zdravlja.
Stručnjaci kažu da bi epidemija žutice mogla potrajati i do Nove godine, jer inkubacija traje od 15 do 50 dana. Ali u narednom periodu, kažu lekari, broj novoprijavljenih pacijenata trebalo bi da opada jer su preduzete sve mere zaštite.

Klinička slika hepatitisa A
- Hepatis A, ili žutica, bolest je prljavih ruku. Spada u crevne zarazne bolesti. Ima relativno laku kliničku sliku, bez komplikacija. Prognoza bolesti je dobra, traje, u proseku, jednu do dve nedelje. Oporavak je individualan. Najugroženije kategorije su trudnice, deca mlađa od pet godina i osobe starije od 50 godina. Specifična terapija ne postoji. Obolelima se savetuje odgovarajući higijensko-dijetetski režim života. Nije potrebna hospitalizaciju osim ako ne postoje odgovarajući higijenski uslovi za kućni smeštaj. Sistematska vakcinacija protiv hepatitisa A se ne preporučuje kao mera prevencije zato što je to relativno lako oboljenje, a osoba koja oboli ostaje doživotno otporna na ovu bolest - kaže dr Danijela Simić, epidemiolog u Institutu „Batut“.

U Nišu i epidemija konjunktivitisa
U Nišu je proglašena i epidemija virusnog konjunktivitisa nakon što je na Očnoj klinici Kliničkog centra u Nišu od ove zarazne bolesti koju izaziva virus koksaki, obolelo šestoro pacijenata, potvrdio je za „Blic“ epidemiolog Instituta za zaštitu zdravlja u Nišu Bratislav Tiodorović. Epidemija je prijavljena prekjuče Ministarstvu zdravlja, a stanje se svakodnevno prati.
- Reč je o pacijentima iz Niša koji su ležali u istoj sobi na Očnoj klinici zbog različitih oftalmoloških problema. Verovatno je neko od njih bio inficiran ovim virusom, pa su se kontaktom zarazili i ostali. Nema nikakve bojazni za ostale građane - kazao je dr Tiodorović.
Ova epidemija nije u vezi sa epidemijom žutice od koje je do sada obolelo 300 Nišlija.

Kako se prenosi
Hepatitis A prenosi se direktnim kontaktom, što znači da oboleli čovek, ukoliko ne opere ruke posle vršenja velike nužde, može svojim rukama kontaktno drugima da prenese bolest, najčešće članu porodice ili nekome s kim je u kolektivu. Zaražena osoba može prljavim rukama da kontaminira i predmete opšte i lične upotrebe, ali i hranu.

Prevencija
Temeljno pranje ruku sapunom i higijenski ispravnom vodom:
- Posle svake upotrebe toaleta
- Pre i tokom pripreme hrane
- Pre konzumiranja namirnica
- Razviti higijenske navike kod male dece
- Higijensko odlaganje otpadnih materija (tamo gde ne postoji kanalizacija)

Simptomi
- Glavobolja
- Mučnina
- Povremeno povraćanje
- Nadutost trbuha
- Gubitak apetita
- Bolovi u zglobovima i mišićima
- Ponekad se javlja žutilo kože i beonjača
*Simptomi se mogu ali i ne moraju pojaviti, posebno kod dece

BEOGRAD, broj obolelih raste
Epidemiološka situacija u Beogradu je mirna, a od 19. septembra, kada je registrovano prvo dete zaraženo hepatitisom A, pa do sada, od žutice su obolela još četiri đaka novobeogradske Osnovne škole „Branko Radičević“. Da bi sprečili pojavu širenja žutice, sanitarna inspekcija će do kraja nedelje uraditi vanredni pregled svih osnovnih i srednjih škola u prestonici.
- Naložili smo školama da sve prostorije, a posebno toaleti moraju da se čiste više puta dnevno. Sredstva za ličnu higijenu moraju biti tokom čitavog dana na raspolaganju deci, a sve brave i klupe posle svake smene biće dezinfikovane - kaže za „Blic“ dr Zoran Panajotović, načelnik beogradskog odeljenja Republičke sanitarne inspekcije, i dodaje da je moguće da narednih dana broj zaraženih poraste, jer se završava period inkubacije.
U Lazarevcu je hepatitisom A zaraženo 11 osoba, odnosno dve porodice. Svim domovima zdravlja u Beogradu stigao je dopis iz Gradskog zavoda za javno zdravlje zbog žutice.

LESKOVAC, sve više zaraženih
Broj obolelih od zarazne žutice u leskovačkom kraju povećao se juče sa 42 na 44 pacijenta, a ima indicija da su još tri pacijenta, zaražena virusnim hepatitisom A. Najaveći broj obolelih, 24, dolazi iz romskih naselja, gde je nedavno proglašena epidemija žutice. Na odeljenju infektološke službe leskovačke bolnice smešteno je 22 pacijenta, a juče ujutru primljena su još tri, kojima još nije potvrđena dijagnoza. Načelnica te službe Dušanka Živković kaže da situacija još nije alarmantna, ali da je zabrinjavajuća, budući da se među ležećim bolesnicima nalazi 17 dece i mladih, starosti od tri do 18 godina.
Pored epidemije u romskim naseljima, u leskovačkom kraju proglašene su porodične epidemije u selima Živkovo i Velika Grabovnica sa po dvoje obolelih, troje u Lebanu i osmoro obolelih u selu Međa. Miodrag Goranović, šef Službe epidemiologije pri Domu zdravlja u Leskovcu kaže da se očekuje dalji priliv obolelih.

PIROT, BELA PALANKA, DIMITROVGRAD, sve više obolelih
Epidemiolog u Zavodu dr Radmila Zec kaže da je epidemija u opštinama Pirot i Bela Palanka, gde je najviše obolelih, proglašena još u martu ove godine.
- Najviše obolelih je u Beloj Palanci - 86, u pirotskoj opštini - 54, u Dimitrovgradu dvoje i u Babušnici samo jedan. Samo u poslednjoj nedelji u Pirotu smo registrovali petoro obolelih i osmoro u Beloj Palanci - kaže za „Blic“ dr Zec.
Prema njenim rečima, pacijenti sa najtežom kliničkom slikom smešteni su na infektivno odeljenje pirotske bolnice, pojedini dolaze na terapiju u dnevnu bolnicu ovog odeljenja, a najveći broj je u kućnoj izolaciji.
- U Pirotu je najveći broj obolelih uzrasta od 20 do 39 godina, i to iznosi 41 odsto od ukupnog broja obolelih. Među obolelima su samo četiri srednjoškolca, a samo petoro dece do sedam godina. Najmlađi ima godinu, a najstariji oboleli 57 godina - kaže dr Zec.

KRUŠEVAC I PROKUPLJE, žutica doneta iz Niša
Na infektivnom odeljenju kruševačke bolnice trenutno se nalaze četiri osobe obolele od hepatitisa tipa A, odnosno zarazne žutice.
- Osobe obolele od hepatitisa A nemaju nikakve međusobne veze tako da nema ni govora o epidemiji. Tri osobe su, verovatno, zaražene u Nišu. Radi se o studentu koji je poslednja dva meseca proveo u Nišu i odmah sa autobuske stanice došao u bolnicu. Preostala dva slučaja osobe su koje su svakodnevno išle u Niš - objašnjava dr Predrag Pavlović, epidemiolog iz Zavoda za javno zdravlje u Kruševcu.
Na području prokupačke opštine trenutno su registrovane samo dve osobe obolele od zarazne žutice. Radi se o slučajevima koji nisu povezani, a s obzirom na stalno prisustvo žutice u ovom kraju, epidemiolozi ocenjuju da je stanje mirno. Od hepatitisa A na području Žitorađe obolele su takođe dve osobe, ali se u ovom slučaju radi o ljudima koji rade u Nišu gde je proglašena epidemija ove bolesti.

Izvor: Blic

Epidemija žutice dostigla vrh

Broj obolelih od žutice izazvane virusom A u Nišu i dalje raste, a pošto je prema oceni nadležnih epidemija dostigla vrh, očekuje se da će narednih dana broj novoobolelih početi da opada.

Od juče u osam do jutros u osam sati kroz kliniku za Infektivne bolesti prošlo je 56 novih pacijenata sa kliničkom slikom hepatitisa A i petoro je zadržano na klinici na kojoj se trenutno nalazi 45 pacijenata.

Ukupan broj obolelih od žutice u Nišu od 26. oktobra je 354. Direktor Infektivne klinike Žarko Ranković rekao je agenciji Beta da je epidemija dostigla vrh i da bi u narednim danima broj novoobolelih trebalo da opada.

Institut za javno zdravlje Niša u petak je u gradu proglasio epidemiju žutice izazvane virusom A.

Bolest se širi kontaktom sa obolelim.

Izvor: Press

 EPIDEMIJA ŽUTICE NIJE PROGLAŠENA,
SAMO JE PRIJAVLJENA

U Srbiji epidemija žutice nije proglašena i postoje samo slučajevi prijavljivanja epidemije u pojedinom gradovima, rečeno je u Institutu za javno zdravlje Srbije 'Dr Milan Jovanović Batut'.

Pomoćnica ministra zdravlja Svetlana Mijatović kazala je na konferenciji za novinare da epidemiju može da proglasi samo ministar zdravlja i to u skladu sa Zakonom o zaštiti zdravlja i uz konsultacije sa Komisijom za zarazne bolesti i Institutom 'Batut'. Mijatović je rekla da mediji pogrešno navode da je epidemija proglašena i objasnila da su slučajevi 'Batutu' samo prijavljeni i da to nije neuobičajena pojava u ovo doba godine. Ona je rekla da je neophodno da u više gradova bude velik broj obolelih da bi epidemija bila proglašna.

U Nišu, prema njenim rečima, trenutno ima 360 obolelih, od koji je 45 hospitalizovano. Kako je navela, od početka godine u Aleksandrovcu je zabeleženo 56 obolelih, Pirotu 143, Bačkoj Palanci 86, Leskovcu 151 i Beogradu 117.

Epidemiolog u tom institutu Nada Milić kazala je da je od januara do oktobra ove godine u Srbiji registrovano 60 epidemija hepatitisa A, u kojima je obolelo 259 osoba i dodala da je put prenošenja najčešće bio kontakt sa zaraženom osobom. Kako je navela, na području Nišavskog i Pirotskog okruga zaključno sa 31. oktobrom ove godine prijavljeno je 12 epidemija sa 38 obolelih. Milić je rekla da su od 2002. do 2006. godine u Srbiji registrovane
182 epidemije hepatitisa A, a u njima je obolelo ukupno 909 osoba. Ona je navela da je uobičajeno da od avgusta do novembra raste broj obolelihi i dodala da je tokom godine u novembru broj obolelih najveći, a u junu najmanji. Kako je kazala, ovakva sezonska distribucija posledica je dugačkog vremena inkubacije i predstavlja završetak perioda crevnih zaraznih bolesti koje su karakteristične za letnji period.

Inkubacija - odnosno period početka infekcije do pojave znakova bolesti je od dve do šest sedmica, a prosečno od 28 do 30 dana. Milić je kazala da se hepatisti A javlja sporadično i epidemijski i da u epidemijskom javljanju zarazne žutice u Srbiji dominiraju epidemije porodičnog karaktera.

Znakovi oboljenja su pojava povišene temperature, slabost, odsustvo apetita, mučnina i povraćanje, nelagodnost u trbuhu, pojava žutila - obojenosti beonjače i kože. Prenosi se direktnim kontaktom sa zaraženim preko predmeta koje je dodirivao i koristio, preko hrane i vode.

Stručnjaci Instituta 'Batut' navode da je neophodno voditi računa o higijeni sanitarni-higijenskog čvora, ispravnoj vodi za piće i pravilnoj pripremi i rukovanju hranom.

Izvor: RTS

Ah,jbt,kod mene u shkoli ima dosta obolelih djaka,a i danas mi se razbolila jedna drugarica iz odeljenja  mozda sam i ja zarazen...Najbolje bi bilo da zatvore sve shkole

Epidemija hepatitisa na jugu Srbije najjače pogodila Niš
Nišlije se ne rukuju zbog žutice
Autor: Momčilo Petrović | 09.11.2007 - 08:23


Kvake na ulaznim vratima u nekim niškim ustanovama obmotane su papirom natopljenim sredstvom za dezinfekciju, pa onome ko uđe nije do rukovanja. A niko od njega to i ne očekuje: u Nišu je žarište epidemije žutice, dosad je svakodnevno beleženo po pedesetak novih slučajeva...

Uplašena, Beogradska opera otkazala je gostovanje na Niškim muzičkim svečanostima zakazano za 4. novembar. U strahu su, dakle, mokre ruke i velike oči...
- Smrtnost od žutice je veoma mala - tek 0,05 odsto, a izlečivost potpuna, i ne ostavlja posledice - kaže prof. dr Žarko Ranković, direktor Infektivne klinike, na koju je pao glavni teret borbe sa epidemijom.
Ova bolnica sa dugom tradicijom - kad je 1903. godine u Nišu napravljena Opšta državna bolnica, osnovano je i zarazno odeljenje koje zbrinjava pacijente sa najizraženijim simptomima i one koji u kućnim uslovima ne mogu da budu izolovani. I mesta u bolnici i medikamenata, ističe direktor prof. dr Ranković ima dovoljno, a čitavo jedno krilo spremno je da bude pretvoreno u karantin ukoliko okolnosti to budu nalagale. Pomoć su ponudile i druge bolnice Kliničkog centra, ali su i kadrovski i smeštajni kapaciteti Infektivne za sada sasvim dovoljni. Pomoć u medikamentima i sredstvima za higijenu je, međutim, dobrodošla. Tako je tokom jučerašnjeg dana kompanija „Sibeks lajn“ dostavila 200 kutija leka koji je dovoljan za jednomesečno lečenje 200 pacijenata, „Farma logist“ će danas isporučiti, između ostalog, 400 litara asepsola, sredstva za dezinfekciju i pet tona vode, a „Tempo“ tonu i po dezinfekcionih sredstava.
U čistoći je, naime, ključ za žuticu. Virus se izlučuje putem stolice i mokraće, a prenosi preko prljavih ruku, vode, hrane i drugih predmeta koji su zagađeni rukama osobe koja nije prala ruke posle korišćenja toaleta... Problem je u tome što zaražena osoba seje virus i dve nedelje pre nego što oseti prve tegobe. Ako se tome doda i neznanje građana, onda nije ni čudno što se broj obolelih uvećava ovom brzinom. U Infektivnoj klinici su zabeležili telefonski poziv Nišlije koji se raspitivao da li sme da se kupa pošto je već sedam dana žut!
Žutica se, inače, nije pojavila niotkud. Ima je svuda i tokom cele godine. A tačno se znaju i naselja - poput nekih sela oko Aleksinca - gde je ima češće, kao što je poznato pravilo da upravo jesenje temperature pogoduju širenju virusa. Epidemiolozi su zabeležili i da se naleti poput ovog dešavaju u pravilnim razmacima od oko sedam godina, pa, kad se sve složi, bude tema u novinama. Istina, nekima ni to nije dovoljno, pa „pouzdani izvori“ tvrde da je broj obolelih mnogo veći, ali da „država to krije“, što dr Rankovića navodi da ekipi „Blica“ pokaže dnevni izveštaj spremljen za Ministarstvo zdravlja, u kojem su brojke istovetne onim koje se saopštavaju na konferencijama za novinare.
Niške televizijske i radio-stanice danima prenose preporuke kriznog štaba koje se svode na pranje ruku. U školama se podovi i klupe dezinfikuju dva, a mokri čvorovi četiri puta dnevno, gradski vodovod je pod neprestanim nadzorom, sanitarni inspektori ne izbijaju iz kioska brze hrane, ali na ulicama je stanje redovno. Nišlije došljacima pričaju kako se ni tokom bombardovanja nisu sklanjali, i to - s onim karakterističnim naglaskom - podvode pod „čuveni niški fatalizam“.
A na to se nadovezuje i „beogradska puljivost“ - uz one članove opere i rukovodioci Foto saveza Srbije odlučili su da ove godine zaobiđu Niš. Nisu se pojavili na otvaranju tradicionalne izložbe fotografija na kojoj učestvovalo četrnaest zemalja.
Potpisnik ovog teksta slatko se smejao na račun svojih sugrađana, ali je ipak celog dana trpeo glad - rešio je da jede tek kod kuće.

Raste broj obolelih
Epidemija žutice u Nišu, gde je obolelo više od 350 ljudi ne jenjava, a obolelih je sve više i u drugim gradovima Srbije - Paraćinu, Jagodini, Pirotu, Leskovcu, Beloj Palanci.
U Nišu je od srede u 8 sati pa do četvrtka u 8 zabeleženo 56 novih slučajeva, čime se broj obolelih od 26. oktobra povećao na 354. U Vojnoj bolnici u Nišu zbrinuto je 13 obolelih. Niški epidemiolozi ocenjuju da je epidemija dostigla vrh i da bi u narednim danima broj novoobolelih trebalo da opada.
Kada je reč o tome odakle je mogla krenuti epidemija, najveće sumnje padaju na auto-pijacu, buregdžijadu (održana od 29. avgusta do 1. septembra) i objekte brze hrane koji nemaju dobre sanitarne uslove za rad. „Koalicija zelenih“ pak smatra da je uzrok epidemije u ovom gradu prodor fekalne kanalizacije u vodovodni sistem.
Na Infektivnom odeljenju prokupačke bolnice nalaze se dva pacijenta obolela od žutice, oba rade u Nišu i zaražena su u neposrednom kontaktu sa obolelima u tom gradu.
Od 18. oktobra u Leskovcu je od ove bolesti obolelo 24 ljudi. Dva pacijenta primljena su u bolnicu juče, oboje deca predškolskog uzrasta iz jednog romskog naselja. Desetoro dece školskog uzrasta obolelo je od žutice tipa A u Šapcu.
U Pirotu je u poslednjih nedelju dana registrovano pet obolelih, u Beloj Palanci osam, u Dimitrovgradu jedan. Žutica se širi i u Pomoravlju. U Paraćinu je obolelo pet osoba, u Jagodini dve, a jedna u Ćupriji. U banatskim naseljima Sutjeska i Kumane epidemije žutice proglašena je još letos.
E.B.

Nema epidemije
U Srbiji epidemija žutice nije proglašena i postoje samo slučajevi prijavljivanja epidemije u pojedinom gradovima, rečeno je juče u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Svetlana Mijatović, pomoćnica ministra zdravlja pojasnila je na konferenciji za novinare da epidemiju može da proglasi samo ministar zdravlja i to u skladu sa Zakonom o zaštiti zdravlja i uz konsultacije sa Komisijom za zarazne bolesti i Institutom „Batut“.
Mijatovićeva je rekla da mediji pogrešno navode da je epidemija proglašena i objasnila da su „Batutu“ samo prijavljeni slučajevi žutice i da to nije neuobičajena pojava u ovo doba godine.

Izvor: Blic

mislim da mi neko rece da su u nisu zatvorili vec... i moj drug iz odeljenja je imao zuticu... ali se vratio

 RANKOVIĆ: OHRABRUJUĆE SMANJENJE BROJA OBOLELIH OD ŽUTICE

Direktor Infektivne klinike u Nišu Žarko Ranković rekao je da su u poslednja 24 časa na tu kliniku primljena 34 pacijenta iz Niša i okoline sa kliničkom slikom akutnog virusnog hepatitisa A.

'To je ohrabrujuće smanjenje u odnosu na prethodne dane kada smo imali više od 50 građana sa zaraznom žuticom tog tipa, pa očekujemo da se takav trend nastavi tokom vikenda', kazao je Ranković.

Od 34 pregledanih, hospitalizovano je šest osoba sa težim simptomima i na klinici trenutno lečimo 33 pacijenta, napomenuo je Ranković.

Od 26. oktobra, kada je zabeležen nagli porast obolelih, registrovano je više od 380 zaraženih akutnim virusnim hepatitisom A.

Veoma je teško utvrditi uzrok zaraze zbog dugog perioda inkubacije, napominju epidemiolozi, ukazujući na problem sa objektima brze hrane.

Kako je u strukturi obolelih više od 70 odsto muškaraca, sumnje su usmerene na objekte brze hrane na auto-pijaci, a ne isključuje se mogućnost da se početak zaraze žuticom tipa A poklapa sa organizovanjem burekdžijade krajem avgusta i početkom septembra, rekli su epidemiolozi.

U Nišu se preduzimaju opsežne mere na suzbijanju epidemije žutice koju još nazivaju biolešću prljavih ruku.

Stanovništvu se dele flajeri sa uputstvom i objašnjenjima i ukazuje da je najbolja preventiva i najbolji način suzbijanja zaraze lična i opšta higijena.

Izvor: RTS

Epidemija gubi bitku
E. V. N., 9. novembar 2007

Infektivnoj klinici u Nišu u poslednja 24 sata javila su se 34 pacijenta obolela od žutice.
- Ovakvo stanje smatram ohrabrujućim, budući da je broj obolelih znatno manji nego proteklih dana - rekao je direktor Infektivne klinike, dr Žarko Ranković. - Na klinici je zadržano šestoro obolelih, tako da se trenutno na lečenju nalaze 33 pacijenta, pošto smo jednu grupu otpustili kući.
Niškoj Infektivnoj klinici javile su se mnoge firme sa željom da svojim donacijama pomognu suzbijanje epidemije. Kompanija "Delta maksi" juče je poklonila predškolskim ustanovama i osnovnim školama 1.500 litara dezinfekcionih sredstava i veću količinu tečnih sapuna. Firma "Farmakologist" isporučila je gradu 200 pakovanja dečjeg dezinfekcionog sapuna, 5.000 pari rukavica, kao i 7.500 komada vlažnih maramica.
I u drugim gradovima Srbije gde se pojavila, žutica polako jenjava. Načelnik Službe epidemiologije u pirotskom Zavodu za javno zdravlje Radmila Zec izjavila je da su registrovana tri novoobolela u Pirotu i jedan u Beloj Palanci.

Izvor: Novosti

Epidemija žutice u Nišu jenjava, broj obolelih stigao do 385
Zaraza iz kioska brze hrane, ili buvljaka
Autor: Branko Janačković | 10.11.2007 - 06:21

Broj obolelih od virusnog hepatitisa tipa A u Nišu jenjava, procenjuju epidemiolozi. Od četvrtka do petka prijavljena su 34 nova slučaja, što je za trećinu manji dnevni bilans nego prethodnih dana.

Načelnik Centra za kontrolu bolesti Instituta za zaštitu zdravlja iz Niša dr Zoran Veličković kazao je da je najveći broj zaraženih registrovan 29. oktobra i 1. novembra i da su otada dijagrami novoobolelih u opadanju. Ukupno je, inače, žutica dijagnostifikovana kod 385 građana.
- Građani koji se sada javljaju oboleli su ranijih dana - objasnio je dr Veličković. Epidemiolog Instituta za zaštitu zdravlja prof. dr Bratislav Tiodorović kazao je da se izvori zaraze još utvrđuju, ali da već postoje neke naznake odakle je mogla krenuti ovako masovna zaraza.
- Najveće sumnje padaju na auto-pijacu (na kojoj je i buvljak), kao mesto okupljanja velikog broja Nišlija, potom na „Buregdžijadu“ koja je održana od 29. avgusta do 1. septembra i objekte brze hrane u Nišu koji nemaju dobre sanitarne uslove - veli Tiodorović.
On je kazao da su sada najveći napori okrenuti tome da se epidemija ne prenese na škole. Do sada su se zarazila 23 učenika osnovnih i 27 učenika srednjih škola, kao i 32 studenta sa različitih fakulteta Univerziteta u Nišu. Među zaraženima je i 16 zdravstvenih radnika. Na lečenju su do juče ujutro bila 33 obolela pacijenta.
Žutica je donela i jednu, još uvek do kraja nerasvetljenu statističku zanimljivost: čak 90 odsto zaraženih je sa leve obale Nišave, a svega 10 odsto sa desne obale na kojoj su naselja Pantelej i Durlan. Po rečima načelnice Sanitarne inspekcije Radice Nikolić, nalazi u šest najnovije kontrolisanih kafana i 10 brzih hrana bili su dobri, a prekjuče je zatvoren još jedan pekarsko-ugostiteljski objekat - „Zaplanjac“, jer su inspektori konstatovali da se u njemu u isto vreme obavlja delatnost i izvode radovi, a da je skara dislocirana van poslovnog prostora. Svih 25 kontrolisanih autobusa privatnog prevoznika „Ćurdić“ bilo je dobro oprano i dezinfikovano, dok je 16 „Lekonovih“ vozila bilo sanitarno ispravno, a za jedan je napisana kazna jer nije bio dovoljno čist.
Kada je reč o ostalim opštinama na jugu Srbije, većih razmera širenja žutice nema. Načelnik Službe epidemiologije u na primer pirotskom Zavodu za javno zdravlje dr Radmila Zec izjavila je „ Blicu“ da su juče registrovana još tri nova lica obolela od žutice u Pirotu i jedno lice u Beloj Palanci.
Ona je naglasila da se tako broj obolelih od žutice u Pirotskom okrugu od početka godine do juče povećao za četiri novoobolela.
„I dalje je najviše obolelih je u Beloj Palanci - 87, u pirotskoj opštini - 57, u Dimitrovgradu dvoje i u Babušnici samo jedan’’, rekla je dr Zec.
Sanitarna inspekcija sprovodi pojačan nadzor škola i vrtiča kao i objekata društvene ishrane.

U Beogradu deset pacijenata
U Institutu za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije trenutno je hospitalizovano 10 pacijenata obolelih od hepatitisa A, i svi su u dobrom stanju, ali nema opasnosti od epidemije - izjavio je direktor Instituta prof. dr Miomir Pelemiš.
Pelemiš ocenjuje da se radi o veoma lakom oboljenju koje uzrokuje virus A, odnosno o bolesti prljavih ruku, i naglašava da ne postoji opasnost od epidemije ako se svi pridržavamo higijene.
- Ne smatram da postoji bilo kakva izuzetna opasnost za stanovnike Srbije, pogotovo ako se svi zajedno pridržavamo osnovnih pravila higijene, pri čemu posebno mislim na zdravstvenu, epidemiološku i sanitarnu službu - kaže Pelemiš.

Obolela dva vojnika ugovorca i dva lekara
U Vojnoj bolnici u Nišu zbog žutice je hospitalizovano 13 vojnih osiguranika, među kojima su dva vojna lekara i dvojica vojnika po ugovoru.
- Učešće vojnika u ukupnom broju zaraženih je izuzetno malo. Reč je o dva vojna lekara, jednom vojniku po ugovoru iz Niša i jednom ugovorcu iz Prokuplja. Ostali su članovi njihovih porodica - izjavio je za „Blic“ prof. dr Bratislav Tiodorović, epidemiolog Instituta za zaštitu zdravlja u Nišu i zamenik predsednika Kriznog štaba za suzbijanje žutice. Jedan od zaraženih lekara je rendgenolog Vojne bolnice, a drugi lekar je mikrobiolog Vojnomedicinskog
centra u Nišu.

Izvor: Blic