Ne, nego ce da se resava tako sto nam Tadic iz kampanje u kampanju obecava 500 000 novih radnih mesta! Inace, od kada je postao predsednik 2004.godine, Srbija je dobila preko 100 000 novih ljudi na ulici.

Srbija ulaskom u EU moze jos vise da nagrabusi sto se tice nezaposlenosti, pa da samim tim poveca ovu sadasnju aktuelnu brojku. Ili da je smanji, ali tako sto ce nasi gradjani da beze odavde pa da to prikazujemo kao smanjenje nezaposlenosti.

Mi imamo sansu, s obzirom na sve bolje ekonomske odnose sa Rusijom i njihova ulaganja ovde da preko njihovih grinfild investicija zaposljavamo ljude. Njima je potrebno da ovde grade fabrike i da imaju jeftinu radnu snagu i to je zaista nasa velika sansa. Iz EU nemamo takve nagovestaje da ce neko doci na ledinu i da zida fabriku.

Djuka

Jal postoji neki argument, da te neko ubedi da nije sve onako kako kaze Toma i Vujke? Dakle, problem vas radikala je taj sto ne vidite ni levo ni desno, a Boga mi ne vidite bas dobro ni pravo. Drzite se jedne price kao pijan plota ...

Nastupili si neki novi momenti od raspada SFRJ, ako nisi znao ... treba se prilagoditi ili nestati, treceg nema. EU je za Srbiju spas.

Џорџ Монбиот
МЕЂУНАРОДНИ МОНЕТАРНИ ФОНД И ЕКОНОМСКА КРИЗА
 

Колико поверења ћемо још поклањати онима који газдују светском привредом? Међународни монетарни фонд (ММФ) починио је исту “грешку” толико пута да за то постоји само једно објашњење: ради се, заправо, о погрешној замисли.

Кризе које је ММФ изазвао у Тајланду, Јужној Кореји, Русији и Аргентини документовао је, између осталих, и Јозеф Штиглиц, некадашњи главни економиста Светске банке. Но досада нисмо поседовали подробан опис начина како је деловао у Источној Европи. Али, нова књига Понграца Нађа (Од дириговане до тржишне привреде под вођством ММФ, издање Akademiai Kiado, Будимпешта) први пут приказује како је ММФ упропастио Мађарску.

Комунистичко управљање привредом није имало будућности, будући насилничко, неодговорно, неспособно и расипничко. Када се Мађарска почела демократизовати позних 1990-их година, постало је јасно да јој је потребан нов привредни систем. Постојало је неколико могућности за транзицију. Но, пре него их је ико озбиљно размотрио, западне силе су убедиле наивне и поверљиве мађарске власти да немају избора осим да се обрате ММФ-у.

Наиме, ако ММФ не одобри привредну политику неке земље, она не може добити страни капитал. Пост-комунистичкој Мађарској тај капитал је требао само из једног разлога: да отплати огроман инострани дуг. Као многе друге државе, Мађарска је могла тражити репрограмирање дугова али је ММФ тврдио, упркос многим показатељима, да би то одбило стране улагаче. Дозвољено јој је само да усвоји и спроведе економску политику коју је диктирао ММФ.

Но, она се састојала од само једног скупа мера. По ММФ-у, власти су морале ограничити понуду новца и кредита, пустити страни капитал у земљу, приватизовати државна предузећа и власништво, и драстично ограничити јавну потрошњу. Своје захтеве ММФ је образложио огромном задуженошћу и галопирајућом инфлацијом.

Тако је 1990. ММФ упозорио Мађарску на наводну инфлациону кризу. По њима, цене су порасле за 17 посто у односу на 1989. Но, то није било због инфлације, изазване већом потражњом од понуде, већ због политичких мера као што су увођење Пореза на додатну вредност и укидање дотација. ММФ је међутим тврдио да је реч о претераној потражњи.

Најбољи начин да се та потражња смањи, по ММФ-у, био је ограничење количине новца који су банке смеле да одобре у виду кредита. Тако је између 1990. и 1996. Централна банка Мађарске преполовила суму доступну привреди. Ово је одмах изазвало огроман раст каматних стопа (до 50 посто) и банкрот безбројних предузећа широм Мађарске. Отпуштање радника и смањивање плата готово је обуставило сваку потражњу. ММФ је, по Нађовим речима, “вештачки бацио мађарску привреду у ковит највеће депресије забележене у њеној мирнодопској историји”. Између 1990. и 1993, бруто национални доходак земље опао је за 18 посто.

Уместо да лечи инфлацију, овакав поступак је поспешивао. Између 1993. и 1996, цене су порасле за 130 посто. То није одражавало повећању потражњу, већ њено спорије опадање од понуде. Но ММФ је и овај проблем решавао као разуларену потражњу. Захтевао је даља привредна ограничења која су, предвидљиво, Мађарску гурала све дубље у економску кризу.

Да би обезбедио опслуживање спољног дуга земље, ММФ је тражио укидање безмало свих јавних служби, и приватизацију готово свих државних предузећа и имовине. Читави сектори привреде распродати су брзо и будзашто, што је довело до потпуне стране контроле над привредом и финансијама. Да би се постигла, по речима власти, “пожељна релокација доходка у корист пословног сектора”, држава је увела једну од најрепресивнијих пореских политика у свету: 43 посто свих државних прихода долазило је од пореза на потрошњу, само 20 посто од пореза на доходак и 14 посто од пореза на пословање.

Све то, као и сви остали програми ММФ-а, изведено је у потпуној тајности и у виду институцијске преваре. ММФ лаже тврдећи да само оверава “писмо о намерама”, то јест, развојни програм власти. Том причом ММФ скида са себе сваку одговорност за оно што се потом дешава. Уствари, писмо о намерама саставља сам ММФ, а власти дотичне земље га само потписују. “Писмо” свеобухватно и подробно уређује привреду и политички живот нације у распону од једне до три године. Усто, потпуно је поверљиво. Све што су Мађари могли сазнати о политици ММФ налазило се у “случајно објављеном” писму једног високог службеника ММФ министру финансија. Захтеви из тог писма одговарали су у потпуности политици коју је спроводила влада.

Том приликом, милион и по људи изгубило је посао (око 30 посто радно способног становништва). Дохоци запослених опали су за 24 посто, а пензије за 31 посто. Године 1996, већина Мађара живела је на граници сиромаштва, или испод ње. Јавне службе су безмало укинуте. Између 1989. и 1998. криминалитет је порастао за 166 посто. И све је то, подсетимо се, проглашено последицом “тријумфа капитализма”.

Затим је, 1996, без упозорења или објашњења, таква политика преко ноћи промењена. Банкама је дозвољено да дају кредите и рецесија је, природно, одмах престала. Током следећих четири године индустријска производња порасла је за 45 посто а бруто национални производ за 21 посто. И плате и пензије почеле су да се пењу.

Другим речима, цео експеримент није могао имати јаснијег исхода. Примените лек ММФ, и привреда замире. Престаните да га узимате, она оживи. У Индонезији, Тајланду, Јужној Кореји, Русији и Аргентини, финансијски либерализам и ограничења ММФ-а изазвали су економску кризу, која је нестала са прекидом рестрикција. Државе у сличним неприликама које су одбиле да узму лек ММФ-а (Малазија, Кина, Пољска) процветале су, док су им суседи пропали.

Зашто се онда, знајући исход, ММФ и даље служи истом кобном формулом? Тешко да му недостаје стручности. Но, изгледа да такви резултати одговарају покровитељима ММФ-а. Јер, мада ММФ ради углавном са сиромашним земљама, њега у потпуности контролишу, по систему један долар – један глас, богате земље. То, по Штиглицовим речима, значи да програми ММФ-а одсликавају “интересе и идеологију западне финансијске заједнице”.

Јужноафрички бискуп Дезмонд Туту је зато једном рекао: “Када су мисионари дошли у Африку, имали су само Библију, а ми земљу. Тада су нам казали: “Затворимо очи и помолимо се!” А кад смо их отворили, ми смо имали Библију, а они земљу”. Тако су и нови мисионари и Мађарима подметнули Библију новог економског правоверја. Преваром и тајношћу, ММФ их је навео да затворе очи. Када су их отворили, стране банке и корпорације преузеле су им привреду, јавни сектор се топио пред страним капиталом, а структурна незапосленост произвела је покорну и очајну радну снагу. Другим речима, ММФ је организовао крађу читавих нација. Колико пута мора све то да се понови, док не схватимо о чему се ради?

 

(Чланак објављен у лондонском Гардијану од 19. августа 2003,
 
Evo jos nekih podataka o Madjarskoj. Da vidis kako su prvo "preparirali" drzavu pre nego sto je usla u EU kako bi je ekonomski satrli!

devojcice,
kao sto vidis ja iznosim podatke Evropske komisije, clanke iz Gardijana, strucne analize, a ne nesto sto govori bilo ko od radikala.
Ocigledno je da si ti zaslepljena onim sto ti DS servira o EU i ne vidis dalje od toga!

Nije poenta u tome. Niko nije zaslepljen osim tebe. Uvek postoje razlicita misljenja. Postoje analiticari koji su za i protiv EU (kao i po pitanju bilo cega) Ja ti kazem ono sto sam osetila na svojoj kozi u EU.

Srbija ne moze da opstane bez EU. Da se kojim slucajem EU nikad nije ni formirala, onda zaista ne bi bilo potrebe pricati sve ovo.

Niko ne kaze da ce sutradan po ulasku u EU teci med i mleko, jer ipak su nas tvoji igraci deset godina satanizovali i gurali u sukob sa celim svetom ... jos uvek placamo cenu toga.

Djuka,

Hajde da ne pričamo naučno-fantastične priče.

Sve grinfild investicije u proteklih osam godina u Srbiji dolazile su iz zemalja EU ili SAD. Nijedna iz Rusije.

Rusija osim nafte i gasa nema ništa drugo. Nikakve fabrike oni ne grade ni otvaraju po Evropi jer nemaju šta.

Malecka prestani na svakoj temi da trujes o radikalima. Imas vise postova u kanti nego na temama.

da je neko postavio ovu temu a da nije radikal kao djuka rasprava bi se sigurno odvijala u drugom pravcu...ali,posto je to radikal  uradio(btw,covek je samo postavio istrazivanja evropske komisije i evropskih strucnjaka-nisu ova istrazivanja potekla od tome ili seselja) iskompleksirane pojave kao malecki glavic ,danilo bg itd su poceli pljuvati a da nisu procitali uvodni post...to je sve vise dokaza u moju korist kada tvrdim da je ldp fasisticka stranka a da su i fasisti svi oni koji je podrzavaju direktno ili indirektno...jednostavno...iz njih izbija tolika netolerancija , iskljucivost i mrznja kao dok je hitler drzao govore po kafana 20 tih godina proslog veka...nema razlike

naravno...glavica ne treba uzeti za ozbiljno...on je samo neizivljeni kreten sa problematicnom istorijom ciscenja klozeta po new mexicu(ko zna sta je sve tamo morao dopunski da radi)

A cekaj, jel ti mislis da je to nesto lose? Pa nama i onako odlazi kvalifikovani kadar napolje da radi, to nije nista novo.... 

Danilo, hajde da pricamo argumentima!
Jedina, ali bas jedina, grinfil investicija u Srbiji je bas dosla iz Rusije i to je izgradnja Termoelektrane kod Novog Sada. Nijedna nije dosla iz EU!!! Vrednost investicije je ukupno oko 900 miliona evra!
Prema tome, molim te da ne lupas vise o stvarima koje ne znas!