U Bratuncu obeležena 14 godišnjica stradanja Srba u Podrinju
I Srbe njihove rane bole
Na bratunačkom groblju juče nije bilo nijednih diplomatskih kola, neko je samo,kažu, primetio predstavnike Ambasade Rusije u Sarajevu. Nije bilo nijednog stranog novinara, fotoreportera.., a tuga na grobljima ništa manja od prekjučerašnje u Potočarima.
Starica Perka Arsenović na grobu sinu Nenadu, koji je ubijen 1993. godine, donela dva hleba, i tri breskve, i jedan "smoki" i malo žutog soka u šoljici, sela na grob, pa sama jaukala da su se jauci sve do neba čuli

Bratunac/Srebrenica - Bošnjaci prekjuče ponovo sa celim svetom, Srbi su juče opet sami žalili svoje ratne žrtve. Prekjuče, i Potočari i Srebrenica vrveli su od vozila sa ambasadorskim tablicama, sa Bošnjacima u Potočarima prekjuče bila je i Karla del Ponte, pola sveta, u Bratuncu juče nije bilo nijednih jedinih diplomatskih kola. Nije bilo čak nijednog stranog novinara, ni fotoreportera, prekjuče u Potočarima bilo ih je barem stotinu, jedino je neko u Bratuncu juče primetio predstavnike Ambasade Rusije u Sarajevu.

Nigde nikoga da čuje
A tuga juče u Bratuncu, na grobljima u Biljači, Sasama, Zagonima, Zalazju, gde je samo na jučerašnji dan 1992. godine masakrirano 69 Srba, a u ovom delu Bosne tokom rata ukupno njih 3.228, nije bila ništa manja nego prekjuče u Potočarima.

Starica Perka Arsenović, u zoru je već bila na bratunačkom groblju, na grobu sinu Nenadu koji je ubijen 1993. godine. Donela sinu na grob dva komada hleba, i tri breskve, i jedan "smoki" i malo žutog soka u šoljici, sela na grob, pa sama jaukala da su se jauci sve do neba čuli.

- Sine moj, sine najmiliji! E, moj sine - gladila je rukom beli mermer, tužna i sama na svetu.
Preko puta, na drugom kraju velikog groblja, među bele krstove, kao crna kukavica, pala stara Maja Vitor. U životu imala je posinka Pera Vitora. On joj bio sve što je imala. Posle, i njega joj ubili - metkom u leđa.

- E, moj Pero, moj rođeni Pero, ljepoto moja - kukala je i ona na svom grobu, ali nigde nikoga oko nje nije bilo da je čuje.
Komemoraciji na bratunačkom groblju, koje se, kako je rat počeo, proširilo na čitavo polje, juče su prisustvovali Dragan Čavić, predsednik, i Milorad Dodik, premijer Republike Srpske. Parastos poklanim, zapaljenim i masakriranim Srbima služio je vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije.

Pomozi, Bože, da sude po istini
- Preispitajmo danas svoju savjest na ovom tužnom zborištu. Preispitajmo sebe koliko smo spremni da ostavimo trajnu duhovno-nacionalnu uspomenu na tragediju koja se desila na ovim prostorima. Pomozi nam, Bože, da nikad ne zaboravimo nevine žrtve stradale imena tvoga radi. Pomozi, Gospode, da sudije ne sude po simpatijama, nego po istini i dokazima. Srebrenica je velika, ogromna tragedija čovječanstva, ali ne samo jednog naroda, nego svih naroda koji žive na ovim prostorima. Suza majke je suza majke, ma kako se njeno dijete zvalo - rekao je juče među krstovima bratunačkog groblja vladika Vasilije, moleći Boga da ovo bude poslednji rat na ovim prostorima.

Nad velikom grobnicom, iznad, dve majke i dva oca žalili su zajedno svoje sinove. Perka Jovanović svog sina Rada koji je poginuo a ni punih 25 nije imao, Rajko Nešković svog Slobodana koji se tek zamomčio bio, Živko Spasojević svog Gorana, devetnaestogodišnjaka, Dragoslava Simić svog Dragana... Sva četvorica stradali su u jednom trenu, 1995. godine, na Igmanu.

Mrtve nisu prepoznali
Preko susednog groba pala žena u crnini. Majka Slavka sa druge strane spomenika sinu Milanu Tanasiću napisala:
"Sunce jarko, šta sam kome kriva pa izgubih jedinog sina Milana".
- Tu noć oka nisam sklopila, cijelu sam je presiđela pred kućom, ko da sam osjetila da će nešta biti... Kad je svanulo, pukla je prva puška, sin đe je se zatekao, tu i ost'o, mučenik... Sve sam imala, sve izgubila... - pričala je Slavka juče na sinovom grobu, pritisnuta teškim mukama koje su je skolile sa svih strana.

Od onog dana kad je ostala bez Milana i kad su joj Orićevi sa zemljom sravnili dom u Sikiriću, pet kuća promenila, nijedna nije bila njena. Sad, 31. jula, ističe joj rok da se iseli iz pete, tuđe kuće u kojoj živi. Kud će 31. ni sama ne zna. Pod nebo...
- Kupila sam plac da gradim kuću, samo malo krova nad glavom, zli, nemam od šta... Bila sam u opštini, u boračkoj, kažu, nisam na listi prioriteta zbog broja članova porodice. A ja što sam imala članova porodice - izgubila sam. Što i mrtve ne broje...

I u Srebrenici, u crkvi nad gradom, Srbi su se juče molili za duše svojih pobijenih. Branko Vasiljević na jučerašnji dan, na Petrovdan 1992. godine, u Zalazju ostao bez oba brata, Radisava i Radislava. Radisav imao 29, Radislav 27 godina, telo Radislava našli četvrti dan, Radisavljevog još nema, da ga sahrane kao čoveka.

- Zatekli su se oba u selu. Opkolili su ih Orićevi sa svih strana, pobili sve što se micalo. Kad smo razmijenili tela, naše nismo mogli prepoznati, sekli su ih, pekli let-lampama - svedočio je Branko juče pred crkvom u Srebrenici.

Izvor: Glas Javnosti

Слава им!
Шта очекивати од међународне заједнице,а и од наше владе,једном речију срамота.
Мада је тако било и прошле године,нико није био сем Томе Николића и Вучића.
Тадићу ђубре једно,опет си прекршио обећање и показао да си ништарија.

Neka im je vecna slava!

Vjecna slava komsijama Bratunca i rahmet dusi zrtvama Srebrenice...

SRBI SAMI ŽALE
Za razliku od Srebrenice, gde su se sjatili svi zapadni ambasadori i novinari, na obeležavanje stradanja Srba u Podrinju nije došao niko

BRATUNAC - Srbi su juče opet sami žalili svoje žrtve. Prekjuče su i Potočari i Srebrenica vrveli od vozila sa ambasadorskim tablicama. U Bratuncu juče nije bilo ni jednih jedinih diplomatskih kola. Jedino je neko primetio predstavnike ambasade Rusije. Nije bilo čak nijednog stranog novinara. Prekjuče u Potočarima bilo ih je barem stotinu. A tuga, juče u Bratuncu, na grobljima u Biljači, Sasama, Zagonima, Zalazju, gde je samo na jučerašnji dan 1992. godine masakrirano 69 Srba, a u ovom delu Bosne tokom rata ukupno njih 3.228, nije bila ništa manja nego prekjuče u Potočarima.

Starica Perka Arsenović u zoru je već bila na bratunačkom groblju, na grobu sina Nenada, koji je ubijen 1993. godine. Donela sinu na grob dva komada hleba, tri breskve, jedan "smoki" i malo žutog soka u šoljici, sela na grob, pa sama jaukala da su se jauci sve do neba čuli.
- Sine moj, sine najmiliji, e, moj sine - gladila je rukom beli mermer, tužna i sama na svetu.

Preko puta, na drugom kraju velikog groblja, među bele krstove kao crna kukavica pala stara Maja Vitor. U životu imala je posinka Pera Vitora, on joj je bio sve što je imala - i njega joj ubili, metkom u leđa.
- E, moj Pero, moj rođeni Pero, ljepoto moja - kukala je i ona na svom grobu, ali nigde nikoga oko nje nije bilo da je čuje.

Komemoraciji na bratunačkom groblju, koje se, kako je rat počeo, proširilo na čitavo polje, juče su prisustvovali Dragan Čavić, predsednik, i Milorad Dodik, premijer Republike Srpske. Parastos poklanim, zapaljenim i masakriranim Srbima služio je vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije.

Nad velikom grobnicom, iznad, dve majke i dva oca žalili su zajedno svoje sinove. Perka Jovanović svog sina Rada, koji je poginuo a ni punih 25 nije imao, Rajko Nešković svog Slobodana, koji se tek zamomčio bio, Živko Spasojević svog Gorana, devetnaestogodišnjaka, Dragoslava Simić svog Dragana... Sva četvorica stradala su u jednom trenu, 1995. godine, na Igmanu.

Preko susednog groba pala žena u crnini. Majka Slavka sa druge strane spomenika sinu Milanu Tanasiću napisala: "Sunce jarko, šta sam tome kriva pa izgubih jedinog sina Milana".
-Tu noć oka nisam sklopila, cijelu sam je presiđela pred kućom ko da sam osjetila da će nešta biti... Kad je svanulo, pukla je prva puška, sin đe je se zatekao, tu i ost'o, mučenik... Sve sam imala, sve izgubila... - pričala je Slavka juče na sinovljevom grobu, pritisnuta teškim mukama koje su je skolile sa svih strana.

Od onog dana kad je ostala bez Milana i kad su joj Orićevi sa zemljom sravnili dom u Sikiriću, pet kuća promenila, nijedna nije bila njena. Sad, 31. jula, ističe joj rok da se iseli iz pete, tuđe kuće u kojoj živi. Kud će 31, ni sama ne zna. Pod nebo...
- Kupila sam plac da gradim kuću, samo malo krova nad glavom, nemam od šta... Bila sam u opštini, u boračkoj, kažu, nisam na listi prioriteta zbog broja članova porodice, a ja što sam imala članova porodice - izgubila sam, što i mrtve ne broje...

I u Srebrenici, u crkvi nad gradom, Srbi su se juče molili za duše svojih pobijenih. Branko Vasiljević na jučerašnji dan, na Petrovdan 1992. godine, u Zalazju ostao bez oba brata, Radisava i Radislava. Radisav imao 29, Radislav 27 godina, telo Radislava našli četvrti dan, Radisavljevog još nema, da ga sahrane kao čoveka.

- Zatekli su se oba u selu, opkolili su ih Orićevi sa svih strana, pobili sve što se micalo. Kad smo razmijenili tela, naše nismo mogli prepoznati, sekli su ih, pekli let lampama - svedočio je Branko juče pred crkvom u Srebrenici.

Majčine suze svuda su iste

- Preispitajmo danas svoju savjest na ovom tužnom zborištu, preispitajmo sebe koliko smo spremni da ostavimo trajnu duhovno-nacionalnu uspomenu na tragediju koja se desila na ovim prostorima. Pomozi nam, Bože, da nikad ne zaboravimo nevine žrtve stradale imena tvoga radi. Pomozi, Gospode, da sudije ne sude po simpatijama, nego po istini i dokazima. Srebrenica je velika, ogromna tragedija čovječanstva, ali ne samo jednog naroda, nego svih naroda koji žive na ovim prostorima. Suza majke je suza majke, ma kako se njeno dijete zvalo - rekao je juče među krstovima bratunačkog groblja vladika Vasilije, moleći Boga da ovo bude poslednji rat na ovim prostorima.


Izvor: Kurir / Z. ŠAPONJIĆ

Na post Srbi sami zale
Licno mi je zao zbog toga!!!
Ali sam ubijedjen da je razlog Bratunca su samo politicke intrige i igre kao fol kontra Srebrenici podmukli prkos koji zele tamo neki politicki da instrumentaliziraju.
Jer upoznati su svi s tim da godisnjica stradanja Srba u Podrinju se je proglasila tek 97 godine.
A pored toga nisu samo Srbi stradali u podrinju Stradali su u cijeloj BiH.
Malo blijeda intriga procitana cak i  od ptica na grani.( a da nebude od kojekakvih diplomata koji se vozaju dipl tablicama)
Mislim da ako bi godisnjica bila na dan kad i jeste bilo ubijeno 60-tak mjestana okoline Bratunca 6 janura 93 u selima Kravice i okoline ishod bio drugaciji.
Al eto nije nazalost ali nadajmo se boljim vremenima

Da su u pitanju samo Kravice, ali mi tražimo 3250 srpskih duša i spaljeno je 80 srpskih sela u širem regionu srebrenice! A što se tiče datuma, nije bitno kad se obilježava važno je da se obilježava! Niste ni vi odma počeli tako Srbrenicu obilježavati, tek kad ste skontali da se poslije dvije godine od Dejtona niko ne vraća onda je sve to počelo! Dotle ste obilježavali samo pad Srbrenice , kao ja pad Krajine!

Slava im. Nikad ne treba zaboraviti a ni oprostiti.

Neka im je vjeciti rahmet!!! A mogli ste neki skup napraviti kao mi u Potocarima

@igorexx ko mi a ko si ti a ko sam ja sta pricas ti ili me mozda persiras