uh, ti baš imaš materijala što je za svaku pohvalu 

Odlicna tema.
Kuci imam Dokumentarac na DVD-u pod nazivom "Vucji copor" (dokumentarac je inace radio BBC) koji govori o napadima Nemackih podmornica na brodove oko Velike Britanije tokom WWII.Imali  su sjajnu taktiku i dosta uspeha tih prvih godina rata.Evo nesto sa Wikipedije o tome:

Вучји чопор (нем. Wolfsrudeltaktik) је било име за немачку тактику масовног напада подморницама на савезничке поморске конвоје током Другог светског рата. Термин је први увео главни заповедник немачке морнарице адмирал Карл Дениц.

Првобитне тактике

Почетком Другог светског рата тактика немачких подморница састојала се од дневних појединачних напада у близини противничке обале. Немачке подморнице на својим су опходним цртама дочекивале противничке бродове. Површински напади су избегавани због изузетно јаке пратње разарача и авионске заштите, а подводни пак напад отежава подводни електрични локатор. Због тих веома тешких услова напада немачке подморнице напуштају обале и одлазе на отворено море где лове споре конвоје површинских бродова (брзине 7,5 до 9 чворова). Прво нападају појединачно, а онда понове напад у групи, првенствено су то ноћни површински торпедни напади. У тим ноћним нападима подморница борбено дејствује као торпиљерка при чему користи већу брзину и покретљивост. Мета се тражи дању и ноћу, а ако му се дању не може приближити, чека се ноћ када подморница изрони и користећи већу површинску брзину приближи се циљу. Због ниже платформе и мале силуете омогућено јој је да ноћу прва примети мету и утврди да ли је напад могућ и изводљив.

Почеци "чопора"

Након што су Немци заузели француску обалу, у борбену су употребу увели већи број подморница. Тако на јесен 1940. немачке подморнице прелазе у скупне нападе на конвоје. Немачке подморнице распоређене су на отвореном мору на могућим рутама конвоја и налазе се у поретку опходне црте (растојање је око 30 миља, а касније је смањено на 15 миља). Испред опходне линије избачена је једна или двије подморнице које заједно чине подморничку претходницу. Командант напада налази се у почетку на једној од подморница, а касније је он у команди на обали (БдУ). Подморница која би прва открила мету јавља свима на заједничкој отвореној радио-вези: позицију, курс, брзину, врсту мете, јачину, састав осигурања и метеоролошке податке. Копнена команда упућује скупине подморница које су груписане у чопоре (сваки чопор има своје име) према позицијама за напад.

Тако су од 11. до 20. марта 1943. године нападала три чопора назива 'Штурмер' (18 подморница), 'Дренгер' (10 подморница) и 'Раубгреф' (10 подморница). Напади су изведени на следеће конвоје савезника: СЦ – 122 и XX – 229, при чему је потопљено 32 површинска брода (око 186 000 БРТ). Од 28. априла до 6. маја 1943. југоисточно од Гренланда нападају три чопора назива 'Штар' (16 подморница), 'Шпехт' (18 подморница) и 'Амсел' (11 подморница). Тада су нападнути конвоји ОНС – 5 и СЦ – 128 при чему је потопљено од 43 површинска брода, 13 пријевозних бродова, а изгубљено је 6 подморница.

Промене

Напади чопора подморница постигли су највеће резултате од децембра 1941. до краја 1942. јер у то време Савезници нису имали довољан број бродова и борбених средстава за супротстављање подморницама. Међутим, поступно Савезници уводе све већи број снага и средстава у осигурање конвоја (проширене су зоне деловања ваздушне заштите, уводе се радари на бродове и ваздухоплове, унапријеђена је радиодетекција, а уводе се и заштитне скупине за пратњу конвоја итд.), па дотадашњи начин напада подморница на конвоје наилази на све веће проблеме и до љета 1943. коначно је као такав напуштен.

Током септембра 1943. немачке подморнице прелазе на подводне нападе у којима уз појединачни напад примењују и скупни напад подморница. У скупном нападу (8 до 10 подморница) напад се изводи истовремено са свих подморница, или пак узастопно, једна за другом подморница у кратком временском интервалу изводи напад. Током дана подморнице су под водом на својим опходним линијама, збијеног положаја и готово непокретне чекају ноћ. Дању би напале само ако би конвој налетио на њих. Нападом скупине подморница заповеда командант подморнице која је прва приметила конвој и то дојавила осталима. Подморнице међусобно одржавају везу и строго надзиру положаје сусједних им подморница, а свакој су подморници строго одређени рејони (подручја) где може извести напад. Ако се напад проводи један за другим, онда се то ради у тренутку када конвој напушта одређено подручје подморнице и прелази у подручје одговорности друге подморнице.

У то доба немачке подморнице добиле су у наоружање електрични торпедо са уређајем за самонавођење, па је повећана ефикасност циљања, а особито према бродовима површинске заштите конвоја. Након увођења шноркла, који је омогућио употребу дизел-мотора на зароњеним подморницама, подморнице опет прелазе у подводни напад уз обале у време од маја 1944. до маја 1945. године.

Спецификације тактике

Чопор се састоји од 5 до 8 подморница, а понекад и од 20 до 25 подморница. У зависности од значаја и бројности површинских бродова у конвоју напад проводи и више чопора подморница, понекад је то и до 50 подморница.

Подморница која би одржавала визуелни контакт са конвојем, далеко испод хоризонта, није никако смела да напада. Подморнице одређене за напад дању би подилазиле метама и тражиле најпогодније позиције за напад. Подморнице су тежиле да заузму положај у прамчаном сектору конвоја, одакле би онда ноћу извеле површински торпедни напад код којег би пробијале осигурање конвоја. Ако се чопор дању налазио у повољној позицији, подморнице су чекале под водом, а у сумрак или ноћу изрониле би усред конвоја или по крми осигурања разарача и започеле напад. Најчешће подморнице би напале у бок конвоја и гађале са 2 до 3 торпеда. Погодак торпеда изазвао би поремећај у борбеној формацији разарача из осигурања конвоја, јер би разарачи напали подморницу која би их одвукла од конвоја, а то би онда вешто искористиле друге подморнице из чопора. Напади би се настављали неколико ноћи, а за успех је најважније било да подморнице пронађу конвој који би тада дању неприметно пратиле, а ноћу нападале.

Разматрање елемената за напад ноћу је теже јер су циљеви попут масе нејасних контура. Ако се утврди да напад с позиције на којој се налази није могућ, подморница се удаљава ван границе оптичке видљивости и тражи повољну позицију за напад. Подморница ће напасти ако се нађе на позицији повољних курсних углова (60 до 90 степени) уз сталан надзор смера пловидбе да не би дошло до судара са метом напада и то са што мање удаљености због избегавања грешака током одређивања елемената за торпедирање. Након напада подморница остаје на површини ради напада на друге мете или се удаљава од нападнутог циља површинском брзином. Ако се мора извлачити, извлачи се према крми циља, а ако је нападнута од разарача, подморница брзо зарони и енергично иде у дубину.


Izvor

bas sam hteo da pitam da li neko ima nesto o vucjem coporu 

Evo malo podataka o vucijem coporu iz 1940.

Copor je bio u blizini obale Irske od 12 do 17 Juna 1940.

U-boats involved with this Wolfpack were:

U-boat   Commander   From   To   Notes
U-25   Heinz Beduhn   12 Jun 1940   17 Jun 1940   
U-28   Günter Kuhnke   12 Jun 1940   17 Jun 1940   
U-30   Fritz-Julius Lemp   15 Jun 1940   17 Jun 1940   
U-32   Hans Jenisch   12 Jun 1940   17 Jun 1940   
U-38   Heinrich Liebe   12 Jun 1940   17 Jun 1940   
U-47   Günther Prien   12 Jun 1940   17 Jun 1940   
U-51   Dietrich Knorr   12 Jun 1940   17 Jun 1940   

A ja sam se usredsredio na 1939 i onih 9 potopljenih podmornica, sve sa namerom da im nadjem na kraju i fotografije. Za sada evo rezultata:

To su bile sledece podmornice:
U-39 potopljena 14.sep.1939
U-27 potopljena 20.sep.1939

U-12 potopljena 08.okt.1939
U-40 potopljena 13.okt.1939
U-42 potopljena 13.okt.1939
U-45 potopljena 14.okt.1939
U-16 potopljena 25.okt.1939

U-35 potopljena 20.nov.1939

U-36 potopljena 04.dec.1939

izvor:
http://uboat.net/fates/losses/1939.htm

A evo i fotki U-39, prve podmornice potopljene u Drugom svetskom ratu.
izvor:
http://www.hmsfiredrake.co.uk/firedrake20.htm
 

p.s: zaboravih da dodam: cela posada ove podmornice je prezivela dogadjaj.

Svaka cast Papalu.

Evo podatako o vucijem coporu koji je operiso u vodama Atlantika od 08.05.1941. do 20.06.1941. godine.
Zanimljivo je da je tokom ove akcije zarobljena podmornica U-110 od strane Britanskih razaraca. Britanci su ovo nastojali da zadrze u najvecoj tajnosti.

U-boats involved with this Wolfpack were:
U-boat   Commander   From   To   Notes
U-43   Wolfgang Lüth   17 May 1941   16 Jun 1941   
U-46   Engelbert Endrass   19 May 1941   6 Jun 1941   
U-48   Herbert Schultze   2 Jun 1941   8 Jun 1941   
U-66   Richard Zapp   24 May 1941   5 Jun 1941   
U-73   Helmut Rosenbaum   31 May 1941   16 Jun 1941   
U-74   Eitel-Friedrich Kentrat   13 May 1941   22 May 1941   
U-75   Helmuth Ringelmann   2 Jun 1941   20 Jun 1941   
U-77   Heinrich Schonder   6 Jun 1941   20 Jun 1941   
U-93   Claus Korth   8 May 1941   26 May 1941   
U-94   Herbert Kuppisch   8 May 1941   29 May 1941   
U-97   Udo Heilmann   8 May 1941   27 May 1941   
U-98   Robert Gysae   8 May 1941   27 May 1941   
U-101   Ernst Mengersen   2 Jun 1941   20 Jun 1941   
U-108   Klaus Scholtz   2 Jun 1941   20 Jun 1941   
U-109   Hans-Georg Fischer   13 May 1941   23 May 1941   
U-110   Fritz-Julius Lemp   9 May 1941   9 May 1941   U-boat was lost
U-111   Wilhelm Kleinschmidt   13 May 1941   5 Jun 1941   
U-201   Adalbert Schnee   8 May 1941   13 May 1941   
U-204   Walter Kell   5 Jun 1941   16 Jun 1941   
U-553   Karl Thurmann   13 Jun 1941   20 Jun 1941   
U-556   Herbert Wohlfarth   10 May 1941   20 May 1941   
U-557   Ottokar Arnold Paulssen   25 May 1941   20 Jun 1941   
U-751   Gerhard Bigalk   16 Jun 1941   20 Jun 1941   

Ova tema ne bi nicemu sluzila a da se ne napise par reci o najvecem morskom vuku.

Otto Kretschmer

Otto Kretschmer je rodjen 01.05.1912. godine. Tokom rane mladosti provodi par meseci u Britaniji gde uci Engleski jezik. Tokom 1930 godine pridruzuje se Nemackoj mornarici. U pocetku provodi vreme na raznim duznostima. Janura 1936 dolazi u podmornicke snage. Posle obuke prva duznost mu je bila na podmornici U 35. Tokom Spanskog gradjanskog rata, provodi par meseci u patrolama oko Spanske obale. Posle povratka u Nemacku preuzima komandu nad U 23. Kao zapovednik ove podmornice docekuje WW2.
Njegove prve patrole su bile u Severnom moru i oko Britanske obale. 12 Janura 1940 potapa Dansku cisternu pomocu torpeda. U Aprilu 1940 preuzima komandu nad U-99. Juna 1940 krece u patrole gde postize uspehe koristeci taktiku potapanja trgovackih brodova nocu. Prilikom napada koristi je taktiku da se jedan brod napadne sa jednim torpedom.
Najvece uspehe postize tokom Novembra i Decembra 1940, kada potapa tri Britanska Razaraca. Tokom ovog perioda nastavlja sa velikim uspehom da napada Britanske brodove. Tokom napada na trgovacke brodove veoma korektno se ponaso prema przivelim mornarima sa brodova i gldo je da im pomogne kolko je to bilo moguce. Tokom svoje misije u Martu 1941 uspeva da potopi jos 10 brodova. Ovo je bio i kraj rata za njega i posadu. 17 Marta biva napadnut od Britanskog razaraca i podmornica biva ostecena. Uspeva da odrzi podmornicu na povrsini da bi spasio zivote vecine svoje posade. Tri clana posade izgubila su zivot medju kojim i glavni inzinjer podmornice.
Sa prezivelom posadom biva zarobljen i sproveden u Kanadu. U Kanadi je proveo cetri godine u kampu za zarobljenike. 1947 se vraca u Nemacku. Tokom 1955 se pridruzuje obnovljenoj Nemackoj mornarici, da bi 1957 postao komadant  (1st Escort Squadron). Tokom 1965 postaje nacelnik staba NATO Command COMNAVBALTAP. U penziju odlazi 1970 godine. 05.08.1998. u 86 godini zivota napusta ovaj svet i odlazi u vecne dubine.


Dobitnik je brojnih medalja i odlikovanja:

17 Oct 1939   Iron Cross 2nd Class
9 Nov 1939   U-boat War Badge 1939
17 Dec 1939   Iron Cross 1st Class
4 Aug 1940   Knights Cross
4 Nov 1940   Knights Cross with Oak Leaves
26 Dec 1941   Knights Cross with Oak Leaves and Crossed Swords

Ovakve uspehe vise niko nije ponovio.

Successes
40 ships sunk, total tonnage 208,954 GRT
3 auxiliary warships sunk, total tonnage 46,440 GRT
1 warship sunk, total tonnage 1,375 tons
1 ship sunk, total tonnage 2,136 GRT
5 ships damaged, total tonnage 37,965 GRT
2 ships a total loss, total tonnage 15,513 GRT

Inace, ima ih i par potopljenih pred Nju Orleansom, u ono vreme velik uspeh neprimecen doci u zaliv  

Inace, interesantno: http://en.wikipedia.org/wiki/Rocket_U-boat

The Rocket U-boat was an abandoned military project to create the first ballistic missile submarine. It was conceived of by Nazi Germany during the Second World War. Plans for the rocket U-boat involved an attack on New York City with newly-invented V-2 rockets.

Timeline

During World War II, several projects were undertaken at Peenemunde to mount rockets on a U-boat.

In 1941 first trials were held, using a Nebelwerfer rocket launcher, mounted on the deck of U-511. Tests were carried out, with successful firings from the surface, and from up to 12 metres underwater without any effect on the missiles' accuracy. The arrangement was envisaged as a weapon against convoy escorts, but with no guidance system the arrangement was largely ineffective.[1]

In 1943 interest in the concept was revived with the advent of the V-1 flying bomb; proposals were made to mount a V-1 and launcher on a U-boat in order to strike targets at a much greater range than the 150 mile radius from land-based sites. This proposal foundered on inter-service rivalry, however, as the V-1 was an Air Force (Luftwaffe) project.

In 1943 also, consideration was given to firing the V-2 rocket from a U-boat, with particular thought to hitting targets in the United States. As the V-2 was too large to be mounted on any U-boat then in service, a 500-ton submersible vessel for transport and launching was designed. Un-manned and unpowered, this was intended to be towed by a conventional U-boat to within range of its target, then set up and launched. Three of these vessels were ordered in late 1944, but only one was built, and no trials of the practicality of the system were carried out.

However, Allied intelligence came to know of these projects, and the US Navy developed a counter-measure, known as Operation Teardrop. This operation was actually carried out in early 1945 when a group of U-boats were detected heading for the US east coast. Most of these submarines were quickly pounced on in Mid-Atlantic and destroyed in the massive anti-submarine operation, though post–war analysis showed no credible missile threat had existed

Dobro si me podsetio na ovaj projekat.
Da je rat potrajo jos koju godinu, ovo bi sigurno zazivelo. Veoma interesantan projekat koji je bio dosta ispred svog vremena.

Dakle, Nemci su stvarno bili neverovatni u tehnici - pa gotovo da nema koncepta koji nisu zamislili i isprobali. Za ovo stvarno nisam znao; neverovatno!