mamini sinovi...


@tuzna...zna li on ustvari sta zeli? Ne okreci se vise,bilo pa proslo...da je vrijedan ostao bi. A ista knjiga kad se cita dva puta-dosadna je,jer vec znas slijed dogadjaja!

nikad nisam razmisljala o njemu na drugaciji nacin sem onog sto mi je govorio i o cemu smo razgovarali.
a to je da oboje zelimo da budemo srecni, da radimo, da postujemo jedno drugo i te stvari. i sve je polako islo u tom pravcu. bez obzira na pojedinacne svadje, raspravljanja i ostalog, ali to je valjda normalno u svakoj vezi. neka vrsta sazrevanja, ucenja i navikavanja jedno na drugog.
sad posle ovih postova, mozda je on to samo zeleo, a u stvarnosti nije imao hrabrosti. mozda stvarno ne zna sta hoce. ali opet, nije ni on tako mlad da moze da razmislja: imam ja jos vremena.
sve u svemu, ja ostadoh sama, sa svojim bolom, nevericom.
da mi se javi? sta bih mu rekla? da mi se vrati? ne verujem, jer zna kakva sam.
mozda sam ja previse ocekivala, a nisam gledala njega i drugacije sem onog sto je pricao. mogli smo imati mnogo toga zajedno. mozda on to nije hteo. ali, ne mogu da verujem da je jedno mislio, a drugacije se ponasao. nisam naivna ili slicno, ali ljudi sazrevaju, odrastaju i onda ih zanima nesto drugo. a on to izgleda nije zeleo.

Pa izgleda sa ste išli u istom pravcu, ali ne istom brzinom... i onda je on naglo odlučio da promeni pravac...
U svakom slučaju, jasno je da si ti mnogo zrelija od njega... i kao takva zaslužuješ mnogo više nego što ti je on pružao...
Pokušaj da zamisliš budućnost sa njim, i samoj će ti biti jasno da bi ta razlika u mentalnoj zrelosti vremenom stvorila još veći razdor među vama...
Zamisli i kakvu bi podršku imala u teškim situacijama od njega... i kakav bi bio muž i otac... i onda će ti se samo ukazati da te takav čovek ne zaslužuje...

Zato glavu gore i teraj po svom....  A on ako ti se javi i poželi da "pokušate ponovo", i sama najbolje znaš šta želiš i, možda još važnije, šta od njega možeš očekivati...

Greška. On je tebe "vaspitavao"

Samo si trenutno sama i sa ogoljenom istinom.
Veruj bolje i trenutna samoća nego upropašćen život.
Hajde počni da se suprotstavljaš bolu, patnji.
Od nedovršenog i pokvarenog ne možeš napraviti ništa...sem odbaciti kao škart.

Nikad mi nece biti jasno sta bude ljudima, pa tako puknu nasred puta i prevrnu sve apsajd daun. I da li je moguce da budemo tako zaljubljeni i zaslepljeni da ne vidimo sta nam dolazi u susret ?
Spooky. 

4 godine se oslanjao samo na mene, znao je da cu uvek tu ja biti sta god mu bude trebalo. i bila sam.
onda, je odjednom postao ljubomoran na svaki moj uspeh, za svaku sitnicu mene kriviti, sta god bi uradila ne valja, ako bih ga nazvala, ne valja, ako ga ne nazovem, pita sto nisam zvala. tako neke gluposti, a pri tom sam mu ja davala sirinu.
ali gledajuci njegove roditelje, i njihov zivot, i njegovo ponasanje, pocela sam da sumnjam da ce on biti kao oni. mozda on nije takav. i eto.
sta god da je, gotovo je. verovatno ste u pravu kad ovo pisete. neke stvari ovde napisane mi ni "najblizi prijatelji" nisu rekli.

Možda je vreme da "pretreseš" i najbliže prijatelje.
Smisao diskusija nepoznatih ljudi na ozbiljne teme i probleme i jeste reći najiskrenije svoje mišljenje i viđenje.
Verujum da upravo ova vrsta komunikacije može da ratsera koprene i razbije šablone.

 

 ej sreco da ti ja kazem nesto, dobro se isplaci iztuguj za njim jer to nekako moras da izbacis iz sebe, a onda ces nekoga vec upoznati koje tebe vrijedan , znam da ti nije lako ali stabi, a onda ce on kasnije da shvati kako je glup ispao. mozda ces misliti da sam malo pregru ali nisam samo sam realan. ma pkusaj biti sa nekim tko bas i nije po tvojoj mjeri lakse se prebrodi kriza vjeruj mi, a onda se taj neki koji nije po tvojoj mozda i svidi pa ga moges i zavoljeti.

Posle 4 duge godine i samo njegovog lika pred ocima i njegovih postupaka i ponasanja lakse ces zavoljeti nekoga obicnog  i jednostavnog, nekog ko ce ti pruziti ono sto ti prica i planira...Jeste tesko ali glavu gore,od sjedenja u kuci nema nista! A ni od suza...

Vjeruj na rijec,dozivjela sam slicno!

svega sam ja svesna, ali opet, ne mogu da verujem. dok ne naucim s tim da zivim, verovatno cu se pitati.