Lajte, kere Jakobsfelda!


Ne mogu baš da se zakunem da li je to bilo pre tri, ili četiri godine, tek jedna rečenica mi se posle režirane bruke u finalu fudbalskog kupa, oštro vratila u sećanje. - Nije nama Zvezda problem, bolji smo i ove sezone. Vojvodine, Vojvodine se ja plašim, jer je neko u pokrajinskom vrhu rešio da "suverenitet" ojača titulom. Već zamišljaju kako pehar putuje iz "omraženog" Beograda u voljeni Novi Sad - reče mi tada funkcioner Partizana.
 


 Zato su samo naivni razloge bruke na Zvezdinom stadionu potražili u nesrećnom sudiji Veselinoviću. Da je sudio kao slepac, tačno je. Da je oštetio Vojvodinu - nije sporno.
 Ali, da su novosadski crveno-beli jedva čekali takav povod da demonstrativno napuste teren kao žrtve velikosrpsko/beogradske hegemonije, e to je takođe jasno kao beli dan. Kao što je i Pajtićev doček poraženima i osramoćenima više ličio na Alijin dernek sa šehidima nego na potez ljubitelja sporta i pravdoljupca.

 Zaista je bilo gadno gledati tu histeriju igrača Vojvodine posle svakog sudijinog zvižduka koji im nije bio po volji. Kao da im je neko obećao taj kup, bez da je obavestio drugu stranu. Tragično je bilo posmatrati i poslovično mirnog i korektnog trenera Milinkovića kako ga je bela pena popanula dok se unosi u lice sudijama, delegatu, protivničkim igračima...


Iz sazvežđa Škorpije moglo se golim okom videti da je cela ekspedicija iz Novog Sada krenula sa direktivom: pobeda ili prekid. I javnost je pripremana za "očekivani" trijumf: u pratnji policije pod rotacijom dan pre meča Novim Sadom su kružili navijački autobusi i automobili pozivajući preko megafona: Svi za Beograd!

 Bože me oprosti, podsetilo me to na one prekodrinske pokliče 1914. i 1941. godine, kad je svaki lešinar hteo svoje parče ove napaćene uže Srbije, zvane UŽAS.

Zaigrao se, bogami, Pajtić, zaigrao se debelo. Perjanica vojvođanskog separatizma, moćni čovek Tadićeve stranke, procenio je da je kucnuo ONAJ čas. Trenutak za reprizu Maksimira, s tim što ovog puta nije bilo nesrećnog policajca da na njega nasrne neki vojvođanski Zvonimir Boban.

 Ukoliko FSS lale ne posadi u Drugu ligu, i tome se treba nadati. Logično je, pa to je sledeći korak - udri mrskog tlačitelja, da mu spadne sve blato sa opanaka kojim preti da pregazi Dunav i uprlja uglancanu austrougarsku idilu.

 Ne znam da li su Pajtić i ekipa dobili neki mig odakle treba, kao što se na ovim prostorima dešavalo u novija vremena. Uglavnom, Srbija ih sve više žulja i nervira, što bih mogao da razumem kad bi u pitanju bio samo ekonomski gnev.

 Ali, očigledno nije, jer se lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor pre nekoliko dana požalio da se "Subotica balkanizuje". Iz tih reči nezadrživo je nadiralo gađenje prema već pomenutom opanku, upakovano u tobožnje nezadovoljstvo radom koalicije na severu Bačke.

 Čanak i ostali politički klovnovi sa severa Srbije mačji su kašalj, oni su tu više radi folklora, da se narod zabavi dok ozbiljni igrači iz autonomaške struje demokrata razrađuju strategiju. Zaklinju se u jedinu otadžbinu Srbiju, pevaju "Bože pravde", ljube dvoglavog orla, a drugim okom merkaju mesto za zgradu budućeg predsedništva Vojvodine.

Ono što su u sredu svi videli, a malo ko shvatio na pravi način, nikako nije za potcenjivanje. Jedan dobar dribling kroz uspavanu odbranu može da odluči čitavu utakmicu, a g. Bojan se dosad, bar u stranci, pokazao kao opak dribler.

 Zato ga treba držati na oku, udvojiti ga, disati mu za vrat, ne dati mu da primi loptu.
 I po nogama, bre, ako treba! Opankom, onim kaljavim.

izvor

Nisu normalni.

Четврту Твајс, четврту...  

---

Расплинули сте се, расправљате о стварима које немају везе са овом темом нити са догађајима непосредно везаним за спорни моменат.
Моје мишљење је да играчи Партизана не смеју да се понашају тако, да певају такве песме, то им није први пут и требало би да буду ригорозно кажњени. Доста је повлашћених у овој земљи, људи који краду бога оца па заврше у кућном притвору и слично, мора негде да се пресече. Зашто би се пресекло на Партизану, може неко да пита, и поготово зашто ја то заговарам, е па ето - када би свако од нас почео од себе а не вазда пребацивао лопту у туђе двориште - можда би нам и било боље. Та песма је, како је Змај написао, упућена једној особи, можда је инфантилна и глупава али је део навијачког декора и прозивки и то је нормално и некад врло забавно, и најбитније, не треба их схватати превише озбиљно. Као што рецимо Твајс сигурно има другаре гробаре који су му блиски цео живот, а опет му то не смета да пева: "Гробарске мајке све су то...." итд, иако им можда зна маме и зна да су фине госпође и да праве сјајну супу за мамурлук. Нити би било нормално да он због тога не пева ту песму, нити би било нормално да се они наљуте због тога што он то пева.

Са друге стране, играчи нису навијачи, требало би да буду основни педагози у неку руку зато што знају да су узор надолазећим генерацијама (без обзира како имбецилно звучало да су наши фудбалери неком узори, али добро) и морају да пазе како се понашају. Ово једноставно није коректно, и како сам видео знао сам да ће избити фрка око тога.

Fudbalska inteligencija strikes again?

A i vise od 1000 evra je mogao zaradjivati kao direktor Komercijalne banke, sta kazes na to

Pricamo o sportu rodjace. O kakvim Indijancima ti pricas? pa u Zonskoj ligi (4. liga Srbije) se u nekim klubovima uzima po 200 evra + premije.

A koji je taj tvoj drugar koji je iz betona dosao do Spanske i Grcke lige? Kako se on zove?