Oružje na "gotovs"
Ismet KOČAN, 21. oktobar 2007

Specijalno za NOVOSTI ISTANBUL
Situacija u Turskoj dramatično se komplikuje posle pogibije 16 i ranjavanja 17 turskih vojnika u obračunima snaga bezbednosti sa pripadnicima separatističke Kurdistanske radničke partije (PKK) u noći između subote i nedelje, kod Hakarija, uz samu granicu sa Irakom. Nova pogibija turskih vojnika digla je ponovo na noge tursku javnost, pod čijim je pritiskom vlada premijera Redžepa Tajipa Erdogana i bila prinuđena da traži i dobije odobrenje turskog parlamenta za prekograničnu vojnu operaciju protiv PKK u severnom Iraku.
U nedelju je generalštab turske armije utvrđivao poslednje konture vojne operacije. Predsednik republike Abdulah Gul je otkazao planiranu posetu Kajseriju i centralnoj Anadoliji, a premijer Redžep Tajip Erdogan je iz istih razloga skratio boravak u Istanbulu i hitno se vratio u Ankaru.
U prvoj izjavi za javnost premijer Erdogan je saopštio da je sazvan nacionalni antiteroristički samit na najvišem nivou, na kojem će najviši predstavnici države, generalštaba i komandanata svih rodova vojske odlučiti kakve će kontramere Turska preduzeti. Iako nije precizirao o kakvim merama može biti reči, turski premijer je rekao da će se, u svetlu najnovijih događaja, raspravljati i o prekograničnoj operaciji.
Najnoviji incident na jugoistoku Turske dogodio se posle pretnji PKK da će pojačati terorističke napade na vojne ciljeve i da od njih neće biti pošteđeni ni civilni objekti koji su značajni za tursku armiju, kao što su - naftovodi. To bi trebalo da bude "odgovor" na granatiranja od strane turske armije civilnih objekata na severu Iraka.
AMERIKANCI

POSLE upozorenja da bi nakon prihvatanja nacrta rezolucije Komiteta za spoljne poslove američkog Kongresa o genocidu nad Jermenima Turska mogla da otkaže Vašingtonu usluge vazduhoplovne baze Indžirlik, za Amerikance su već započela prva ograničenja. Mediji su javili da nije bilo dozvoljeno sletanje jednog američkog kargo aviona iz Avganistana, a najavljuje se da će iste mere biti primenjivane na sve američke letove iz Avganistana i ka njemu i Iraku, koji "nisu unapred dogovoreni".


REFERENDUM

TURSKI vojnici ubijeni su samo nekoliko časova uoči referenduma o ustavnim izmenama. Juče se više od 42 miliona turskih birača izjašnjavalo o prvim značajnim izmenama ustava posle poslednjeg vojnog udara u zemlji 1980. godine. Ukoliko se predlozi prihvate, predsednika republike će ubuduće, umesto parlament, birati narod i to ne na sedam nego na pet godina, s tim što može dva puta biti izabran na tu funkciju. Druga značajna izmena odnosi se na opšte parlamentarne iѕbore, koji bi se umesto svake pete, ubuduće održavali svake četvrte godine.

Izvor: Novosti

Turska spremna na rat s Kurdima?
Autor: Tanjug | 21.10.2007 - 23:57

Turska je spremna da plati svaku cenu koja je potrebna, kako bi porazila kurdske pobunjenike na severu Iraka, saopštila je večeras kancelarija turskog predsednika Abdulaha Gula.

"Uz poštovanje teritorijalnog integriteta Iraka, Turska neće ustuknuti od plaćanja cene, kakva god da je neophodna, da zaštiti svoja prava, svoje zakone, svoje nedeljivo jedinstvo i svoje građane", saopšteno je posle hitnog sastanka predsednika Gula, premijera Redžepa Erdogana, načelnik genralštaba turske vojske i drugih visokih bezbednosni zvaničnika.
Hitni sastank je sazvan povodom najnovijeg napada kurdskih pobunjenika na jugoistoku Turske, u blizini granice s Irakom, u kome je poginulo 17 turskih vojnika, a ranili 16.
Generalštab turske vojske je saopštio da su u kontinuiranim sukobima dve strane, ubijena 32 kurdska pobunjenika.
Tenzija duž granice između Iraka i Turske pojačava se od srede, kada je parlament u Ankari odobrio vojnu akciju protiv pobunjenika iz Radničke partije Kurdistana (PKK), koji se kriju u susednom Iraku, odakle prelaze granicu i napadaju ciljeve u Turskoj.
Ankara optužuje PKK za smrt više od 30.000 ljudi otkad je ta grupa 1984. počela oružanu kampanju na jugoistoku Turske.

Odabrali direktan izbor predsednika

Turski glasači podržali su ranije danas na referendumu, velikom većinom, predlog da predsednika države ubuduće bira narod na direktnim izborima, umesto da bude biran u parlamentu, kao što je do sada bio slučaj.
Prema prvim rezultatima, više o polovine prebrojanih glasova pokazalo je da se 72 odsto glasača izjasnilo za direktan izbor predsednika, objavila je državna novinska agencija Anadolija.
Uoči referenduma, vladajuća partija Pravde i razvoja premijera Redžepa Tajipa Erdogana poručila je glasačima da podrže promene, rekavši da će one unaprediti demokratiju i pomoći na turskom putu ka Evropskoj uniji, preneo je Rojters.
Pozitivno izjašnjavanje na referendumu savetovao je i predsednik Turske Abdulah Gul, čija pozicija neće biti ugrožena ishodom glasanja.
Ukoliko se dosadašnji rezultati ne promene, sledećeg predsednika Turske, posle Gula, biraće građani na direktnim izborima, s mandatom od pet godina, za razliku od sadašnjih sedam.
Građani na referendumu, takođe, odlučuju da li da se parlamentarni izbori održavaju svake četiri godine, umesto svakih pet, kao što je sada slučaj.

Izvor: Blic

 TURSKA GRUPISALA 100.000 VOJNIKA NA GRANICI SA IRAKOM
 
Turska je razmestila oko 100.000 vojnika na području koje graniči sa Irakom,sa naoružanjem koje uključuje tenkove, borbene avione F-16 i helikoptere, u očekivanju moguće invazije na Kurde u severnom Iraku.

Upitan o mogućoj invaziji, turski ministar odbrane Vekdi Gonul je rekao je da situacija još uvek nije urgentna, ali da Turska planira prekograničnu invaziju, koju želi da preduzme zajedno sa Amerikancima.

Sjedinjene države i Irak su, međutim, pozvali Tursku da se uzdrži od vojnog napada na autonomnu kurdsku oblast, jednu od nekoliko relativno stabilnih oblasti u Iraku, od kada je 2003. godine počela američka invazija.

Turska veruje da američke snage mogu, ukoliko to žele, da opkole vodje PKK u planinskoj oblasti Kvandil, unište njihove vojne kampove i odseku kanale snabdevanja i logističke podrške.

Ali Vašington se dvoumi jer bi to moglo da destabilizuje regionalnu situaciju.
Turski mediji prenose da je više od 200 kurdskih pobunjenika učestvovalo ovog vikenda u sukobima na turskoj strani granice.

Turski ministar odbrane Gonul je u Kijevu, posle sastanka sa američkim ministrom odbrane Robertom Gejtsom, izjavio da je 17 turskih vojnika poginulo, a da se desetoro njih vodi kao nestalo.

Ovo su najgori gubici u turskoj vojsci u poslednjih deset godina i nastali su četiri dana pošto je turski parlament odobrio vojnu akciju protiv kurdskih pobunjenika u severnom Iraku.

Izvor: RTS

Amerika traži od Iraka da spreči napade Kurda na Tursku

Najviši američki zvaničnici pozvali su iračke vlasti i kurdske lidere da što hitnije preduzmu mere na zaustavljanju napada kurdskih pobunjeničkih jedinica na teritoriju Turske, javile su agencije

Američki predsednik Džordž Buš (George Bush) izrazio je veliku zabrinutost zbog napada kurdskih pobunjenika i poručio predsedniku Turske Abdulahu Gulu da će SAD nastaviti da vrše pritisak na iračke vlasti da preduzimaju akcije protiv pripadnika zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK).

Buš je razgovarao i sa iračkim premijerom Nurijem al Malikijem, s kojim se složio da zajedno rade s Turskom kako bi se sprečilo da kurdski pobunjenici izvode napade s iračke teritorije, saopštila je Bela kuća.

Irak i SAD zatražili su od Turske da bude uzdržana i da za sada ne preduzima vojne akcije protiv kurdskih pobunjenika na severu Iraka.  Erdogan se, međutim, nakon ubistva 12 turskih vojnika, nalazi pod snažnim pritiskom javnog mnjenja u svojoj zemlji da naredi vojsci ulazak na teritoriju Iraka.

S druge strane, vlasti u Vašingtonu su upozorile da turski napadi na teritoriju Iraka moraju da prestanu.

"Mi želimo da iračke vlasti preduzmu brzu akciju kako bi zaustavile aktivnosti PKK", izjavio je portparol Bele kuće Toni Frato upozorivši da SAD ne žele da vide neku širu vojnu akciju na teritoriji Iraka.

Vašington strahuje da bi intezivne vojne akcije turske vojske u Kurdistanu mogle da naruše krhku stabilnost na tom području. To je jedna od retkih iračkih provincija u kojoj, od invazije SAD na Irak 2003. godine, nije bilo većih međuetničkih sukoba.

Turski parlament je, na predlog vlade, 17. oktobra doneo odluku kojom se turskoj vojsci dozvoljava da preduzima vojne akcije protiv Kurda na severu Iraka. Odluka parlamenta Turske važiće u narednih godinu dana, tako da će u tom periodu vojska moći da ulazi na iračku teritoriju.

Turske vlasti su, međutim, na pritisak Vašingtona ranije najavile da neće odmah početi da primenjuju odluku parlamenta.

Izvor: Press

Ovde je sve obrnuto i izvrnuto u sukobu Kurda i Turaka.
Analizirajmo slicne stvari -ovu krizu i krizu na Kosovu.
Kada je Srbija sa legtimnim policijskim i vvojnim snagama na Kosovu reagovala  nakon provokacija siptarskih separatista sledece godine ulsedilo bombardovanje nakon krsenja "ljudskih parva" sipatar. A zatim SAD smestilie NATO bazu na teritoriji Srbije.
U trenutku kada je u Americkom kongresu doneta rezolucija o genocidu Turske nad Jermenima i osude Turske krece priprema Turske za jos jedan genocid -sada nad Kurdima.I sa kim ???  Sa SAD .

kakvi su ovo dvostruki standardi u spoljnoj politici SAD i UN -koje se ne oglasise nad buducim stradanjem Kurda vise ne treba ni objasnjavati.
Onda ispada da i Srbija u ovom trenutku treba da ponovo svoje legitimne snage policije i vojske nagazuje na Kosovu i vrati pod svoju stvarnu nadleznost svoju teritoriju Kosova i metihije.

Stejt department: Eliminisati PKK
Autor: Tanjug | 23.10.2007 - 08:06

Sjedinjene Američke Države odlučno su danas podržale nastojanja Turske da prekine talas napada kurdskih pobunjenika, naglašavajući da vlasti u Ankari nemaju potrebe da pregovaraju sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK), pošto se ona nalazi na listi terorističkih organizacija.

"Naš stav je da je Radnička partija Kurdistana teroristička organizacija i sa terorističkim organizacijama nema pregovora", rekao je portparol Stejt departmenta Sson Mekormak.
Mekormak je, istovremeno, izrazio nadu da će vlade u Ankari I Bagdadu uspeti da pronađu način da neutrališu opasnost koja preti od kurdskih separatista.
"Radnička partija Kurdistana mora dobiti tretman kakav pripada bilo kojoj terorističkoj organizaciji. Mora biti eliminisana", rekao je Mekormak.
U međuvremenu je Bela kuća objavila da je večeras predsednik Džordž Buš telefonom razgovarao sa tuskim predsednikom Abdula Gulom kome je izrazio "duboku zabrinutost" zbog napada PKK i poručio da će SAD nastaviti da zahtevaju od od Iračana da preduziomaju akcije protiv pobunjenika.
Predsednik Buš je, takođe, razgovarao i sa iračkim premijerom Nuri al-Malikijem i, prema saopštenju iz Bele kuće, oni su se saglasili da rade zajedno sa Turskom na sprečavanju pripadnika PKK da preduzimaju napade sa iračkog tla.
U sukobima kurdskih pobunjenika i turskih snaga bezbednosti, poslednji desetak dana, poginulo je 50-tak osoba, što je izazvalo ogorčene reakcije u Ankari odakle su vlasti najavile upad na sever Iraka.
SAD su apelovale na Tursku da ne preduzima nikakve agresivne poteze na iračkoj teritoriji strahujući da bi takva akcija mogla dovesti do svežeg talasa nasilja u ionako haotičnoj bliskoistočnoj državi.
Turski parlament je dao vladi odrešene ruke vladi u pogledu daljeg nastupanja prema kurdskoj krizi, uključujući i ofanzivu na severu Iraka.
Pretnja sukobimaa nedaleko od nalazišta nafte na severu Iraka izazvala je potrese na svetskim tržištima, te se cena "crnog zlata" popela na rekordnih 90 dolara za barel.

Izvor: Blic

Strpljenje na izmaku
I. KOČAN, 23. oktobar 2007

Specijalno za "Novosti" ISTANBUL

STRPLJENJE Ankare je na velikom iskušenju posle pogibije 12 vojnika u zasedi Kurdistanske radničke partije (PKK) kod Hakarija uz granicu sa severnim Irakom. Vojni analitičari, ipak, smatraju da do vojne intervencije, uprkos jakim kurdskim provokacijama, ne bi moglo da dođe bar dok ne prođe poseta turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana Vašingtonu, zakazana za 15. novembar, kada će Ankara biti načisto koliko i kako može da računa na svog strateškog partnera u borbi protiv terorizma

Protesti protiv terorizma i PKK sa zahtevima za preduzimanje energičnijih mera, održani su u Istanbulu, Ankari, Izmiru i mnogim drugim gradovima Turske. Nekoliko stotina razgnevljenih demonstranata koji su u Malatiji protestovali protiv PKK, pokušalo je da linčuje 12 simpatizera ove organizacije, koji su u vezi pogibije turskih vojnika kod Hakarija izvikivali "da im je dobro urađeno". Od razjarene mase osmorica su se spasila bekstvom, a šestoricu je u poslednji čas spasla policija.
"UZDRŽITE SE!"

BELA kuća je podržala nastojanje Turske da zaustavi talas napada kurdskih pobunjenika, naglašavajući da se PKK nalazi na listi terorističkih organizacija, ali je zatražila od Ankare da za sada ne preduzima vojne akcije. Američki predsednik se dogovorio sa iračkim premijerom da zajedno sa Ankarom rade na sprečavanju PKK da preduzima napade sa iračkog tla.

Izvor: Novosti

Turci bombarduju Irak
Ismet KOČAN, 24. oktobar 2007

Specijalno za "Novosti" ISTANBUL

POMOĆNIK premijera i potpredsednik turske vlade Džemil Čiček i zvanično je potvrdio da turski "fantomi" bombarduju položaje Kurdistanske radničke partije (PKK) u Severnom Iraku. Čiček je rekao da je reč o avionima F–16 "koji bombarduju kampove PKK 50 kilometara u dubini Iraka", te da se te akcije "podržavaju topovskim granatiranjem sa turske granice".

Potvrđujući da se preko granice u Severnom Iraku odranije nalazi "od 1.200 do 2.000 turskih vojnika", portparol turske vlade dodao je da je odlučivanje o početku prekogranične vojne operacije u rukama oružanih snaga.

U pokušaju da otkriju detalje ovakve ograničene operacije koja je simbolično nazvana "Zora", turski mediji su javili da se vazdušno bombardovanje u Severnom Iraku izvodi u sadejstvu helikoptera tipa "skorski", kojima se preko granice ubacuju turski vojni timovi za sprovođenje taktike "bliske pratnje" terorista koji beže u dubinu Iraka.
I, dok turska armija stvara uslove za masovniji vojni upad u Severni Irak, diplomatija i dalje pokušava da odvrati Tursku od takve namere. Međutim, šanse su manje posle razočaravajućih vesti iz Vašingtona da bi SAD, umesto zajedničke vojne akcije protiv PKK, kako to predlaže Ankara, mogle da pruže Turskoj samo obaveštajne usluge.

- U situaciji smo da više ne možemo da čekamo. Mi smo prevazišli diplomatsku dimenziju ovog slučaja i, od sada nadalje, na redu je vojna. Zato smo i tražili ovlašćenje parlamenta. Mi, i po međunarodnom pravu, imamo pravo da se branimo od terorizma - zaključio je turski premijer Redžep Tajip Erdogan.

Izvor: Novosti

A ti siroti Kurdi koje je ubijao i Sadam i Turci i Iranci su se nadali da im Ameri donesu mir i državu. Jadan taj narod tamo.

Тај народ газе где стигну...

Неколико геноцида је доживео само у 20. веку...