Ba da vidimo ko je jaci 

Oooooo Tuuurciiii 

To sta su uradili Turci, znale su sve svetske zemlje i tada.
Sta je to pobiti milion i petstotina hiljada ljudi (1 500 000), nije to nista.
Ali Srebrenica je zlocin nad zlocinima. Kazu 8 000 ubijenih, od toga ima oko 2 700 leseva (zajedno sa lesevima boraca BiH).Srebrenica je genocid dok Turci nisu genocidni i Ustaskog u Jasenovcu nisu genocidne bile.

Neko mi je objasnjavao (ovde na forumu) kako Jasenovac ne moze da bude genocid zato sto tada nije postojao takav ("zakon ili pravo"). E, pa vidite da moze da bude genocid.

a sta je srebrenica?

Srebrenica, pa mesto u BiH. 


Dobro...
Srebrenica jeste zlocin jer su nastradali koliko sam cuo i civili (mada u izvor se moze sumnjati). Broj koji je nastradalih sigurno nije moguce podvesti pod genocid. Na zalost neki idioti su to proglasili za genocid.

Na sve strane pretnje
Ismet KOČAN, 15. oktobar 2007

DVA visoka predstavnika američke administracije, pomoćnik državnog sekretara Danijel Frid i podsekretar za odbranu Erik Edelman, koje je šef američke administracije hitno poslala u Ankaru da smire Turke i da preduhitre zatvaranje vazduhoplovne baze "Indžirlik", otputovali su iz Turske neobavljena posla i sa porukom "da je strpljenje Ankare prošlo i da treba da učine mnogo više u borbi protiv Kurdistanske radničke partije".

U isto vreme kada su dva visoka američka zvaničnika stigla u Tursku, načelniku Generalštaba američke armije stiglo je pismo prvog čoveka turske armije, generala Jašara Bujukanita, u kome upozorava da posle prihvatanja nacrta rezolucije o jermenskom genocidu u Komitetu za spoljne poslove američkog Kongresa, "turski odnosi sa SAD nikada neće moći da budu kao pre" i da će, ne spreči li se izglasavanje istog dokumenta u Predstavničkom domu, to "otvoriti put nenadoknadivim štetama u međusobnim vojnim odnosima".

Posle ovakve poruke, Irak i "Indžirlik" su, i zvanično, postali još jedan element za pritisak na strateškog partnera u Vašingtonu da ne izglasava spornu rezoluciju. Da je Turska ozbiljna u svojim namerama, govori činjenica da na jugoistoku zemlje, na granici sa Irakom, i dalje nagomilava trupe i vrši sve neophodne pripreme za prekogranični vojni upad. U kontekst tih priprema ubraja se i sednica turskog parlamenta u ponedeljak na kojoj je bilo utvrđivan tekst dozvole za vojnu intervenciju, po kojoj bi turski parlament trebalo da se izjasni u utorak.
Međutim, i pre samog početka ove sednice, za koju je premijer Erdogan pozvao poslanike na jedinstvo, na pomolu je svojevrsna kriza zbog najava prokurdske Partije demokratskog društva (DTP) koja ima u parlamentu dvadesetak poslanika da će glasati protiv. Naime, poslanik ove partije iz Tundželija, Šerafetin Halis, izjavio je da se "problem ne nalazi s druge strane granice, nego u Turskoj", odnosno da se "rešavanje kurdskog problema ne može rešavati prekograničnom operacijom". Iz iste partije je, takođe, stiglo upozorenje da će započne li se sa vojnom intervencijom, oni "organizovati najveće civilne demonstracije u Turskoj"

Izvor: Novosti

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ne tupite o Srebrenici......brisacu vam postove!

Turska vlada zatrazila od parlamenta dozvolu za vojne akcije

Vlada Turske zatražila je danas od parlamenta te zemlje da dozvoli vojnu operaciju protiv kurdskih pobunjenika na severu Iraka, čemu se snažno protive američke vlasti u strahu da bi to moglo dodatno da destabilizuje Irak.

Portparol turske vlade Džemil Čiček izjavio je da se vlasti u Ankari još uvek nadaju da vojna operacija protiv Kurda, koji navodno koriste područje Kurdistana na severu Iraka kao svoju bazu za napade unutar Turske, neće biti neophodna.

"Ali, najbolnija stvarnost naše zemlje, našeg regiona, jeste stvarnost o prisustvu terora", rekao je Čiček na konferenciji za novinare.

S druge strane, portparol iračke vlade Ali al Dabag pozvao je turske vlasti da tragaju za diplomatskim a ne vojnim rešenjem problema, apelujući na "mudrost i strpljivost".

Turski parlament će u sredu doneti konačnu odluku o vojnim operacijama protiv Kurda u Iraku. Očekuje se da će poslanici, ipak, pozitivno odgovoriti na zahtev izvršne vlasti i doneti odluku kojom se odobravaju vojne akcije u Kurdistanu na severu Iraka, području uglavnom nastanjenim Kurdima.

Izvor: Press

Sad je valjda i vrapcima jasno da Turska hoće malo nafte za sebe i da je cela igranka pažljivo planirana. Prvo Ameri se zamere preko neke bezvezne deklaracije koja nema baš nikakvu težinu. Onda Turska uleti u sever Iraka, kao teraju Kurde, a u stvari ostanu na ležištima nafte i naftovodu. Ameri ne smeju da se suprotstave jer su već zasrali a treba im Indžirlik. Kakva igranka, povraća mi se.

  halo, imam jedno pitanje. da li Srbija (i još neke države) mogu da usvoje rezoluciju o genocidu SAD nad indijancima (i još nekim narodima)?

Nafta sve skuplja

EM Online, Tanjug
Cena nafte, koja je u protekla tri dana zabeležila seriju rekorda, približava se apsolutnom rekordu od 90,46 dolara, prilagođeno inflaciji, koji je zabeležen 1980. godine, godinu dana posle Iranske revolucije i na početku osmogodišnjeg iransko-iračkog rata.
U prepodnevnom poslovanju američka laka nafta na berzi u Njujorku je poskupela dolar i po i za isporuku u novembru košta 87,97 dolara po barelu, za koliko je skočila i cena evropskog "brenta" u Londonu, na 83,90 dolara.

Kao razloge za nagli uspon glavne energetske sirovine investitori navode sve veću napetost između Turske i kurdskih separatista na severu Iraka, uporan rast globalne tražnje, ograničene zalihe u zemljama velikim potrošačima pred zimu i slab kurs dolara.

Prema oceni analitičara, trenutno je teško pronaći bilo kakav činilac koji bi ukazao na silaznu korekciju cena.

Moguć napad turskih vojnih snaga na kurdske separatiste u Iraku poslednjih dana je u znatnoj meri podstakao kupovine, jer se strahuje da bi mogle biti poremećene isporuke iz regiona Bliskog istoka, koji obezubeđuje oko trećinu nafte na svetskom tržištu.

Irački izvoz nafte preko Turske od 2003. godine je tek povremen, mada je Turska sada važna maršruta za izvoz kaspijske nafte do Mediterana. Naftu u ovom momentu u najvećoj meri podstiče situacija na tursko-iračkoj granici i neizvesnost u vezi s tim, ocenio je ekspert za sirovine australijske Komonvelt banke Tobin Gori. Cena nafte se od 2002. godine više nego učetvorostručila. Sledeći naftu, zlato je u Londonu dospelo na 27-godišnji maksimum, jer je skok cena gotovo svih sirovina naveo investitore da povećaju kupovine tog plemenitog metala.

Zlato za isporuku odmah na berzi u Londonu poskupelo je za 4,59 na 764 dolara za finu uncu (oko 31 gram), pošto je u prepodnevnom poslovanju u jedan mah dospelo na 767,09 dolara - najviše od januara 1980. godine.

Cena zlata je od početka godine porasla za 20 odsto jer je pad kursa dolara prema evru uvećao tražnju tog metala kao alternativne investicije.

Izvor: Ekonomist 16.10.2007.


Već je Gadafi džao međunarodnu konferenciju na tu temu. Nikakav efekat osim što su mu se svi smejali.