GUL UPOZORIO BUŠA NA MOGUĆE NARUŠAVANJE ODNOSA

Turski predsednik Abdulah Gul uputio je pismo predsedniku SAD Džordžu Bušu u kome ga je upozorio da će biti narušeni odnosi dve zemlje ukoliko američki Kongres podrži zakon, kojim se masakr Turaka nad Jermenima, 1915. godine, označi kao genocid, saopštila je kancelarija turskog predsednika.

Očekuje se da će Odbor Kongresa za spoljnopolitičke odnose taj dokument odobriti sutra, posle čega bi zakon mogao da bude predat Predstavničkom domu na glasanje, prenela je agencija Rojters.

Bušova administracija se protivi tom dokumentu, ali u Kongresu su sada pretežno suparničke demokrate.

'Gul je u pismu zahvalio Bušu za uloženi napor da onemogući zakon, i ukazao na probleme koji se mogu stvoriti u bilateralnim odnosima ako se zakon usvoji', navedeno je u saopštenju, bez navođenja drugih detalja.

Poslanik vladajuće Partije pravde i razvoja Egemen Bagis juče je izjavio da će Turska, možda, uskratiti logističku podršku SAD u Iraku ukoliko američki Kongres podrži nacrt zakona kojim se masakr Turaka nad Jermenima za vreme Otomanskog carstva, 1915, označi kao genocid.

Turska, ključni NATO saveznik Vašingtona, poriče tvrdnje Jermena, koje podržavaju mnogi zapadni istoričari i parlamenti, da su Turci izvršili genocid nad oko milion i po Jermena tokom Prvog svetskog rata.

Ankara tvrdi da je veliki broj Turaka, muslimana, i Jermena, hrišćana, stradao u međuetničkim sukobima tokom raspada Otomanskog carstva za vreme Prvog svetskog rata.

Turska vlada je više puta tražila od stranih vlada, uključujući SAD, da ne usvajaju takvu vrstu rezolucija, ističući da bi istoričari trebalo da sude o istorijskim događajima, a ne političari.

Izvor: RTS

Turska razmatra invaziju na sjeverni Irak
Ionako složena situacija u Iraku i njegovom okruženju mogla bi se u idućim sedmicama i mjesecima dodatno zakomplicirati, izvještavaju agencije.
10.10.2007. 11:37

U Turskoj se, naime, sve ozbiljnije razmišlja o tome da oružane snage te zemlje prijeđu u sjeverni Irak kako bi se pokušale obračunati s kurdskim separatistima koji s iračke teritorije prelaze u Tursku i napadaju vojsku i civile.

Vlada u Ankari zatražila je od parlamenta da oružanim snagama odobri takvu operaciju, dok izvještaji o mogućoj vojnoj intervenciji u Iraku dominiraju programiima turskih TV stanica.

Zemlja je u šoku nakon niza napada koje su, kako se vjeruje, kurdski separatisti posljednjih dana izvršili na civile i vojnike na jugoistoku Turske. Kap koja je prelila čašu bila su dva napada u kojima su tokom vikenda ubijeno 15 turskih vojnika.

U turskoj javnosti se sve češće čuju zahtjevi da vojska prijeđe u sjeverni Irak i obračuna se sa separatistima koji tamo djeluju među sunarodnjacima s iračke strane granice.

U kampanji za vojnu intervenciju ne učestvuju samo mediji i turska vojska, kaže novinar iz Istanbula Ragip Duran: "Univerziteti su organizirali protestni skup, zahtijevajući da vojska uđe u sjeverni Irak i bori se protiv terorista iz Radničke partije Kurdistana (PKK) kao i da vlada protiv njih djeluje aktivnije. Čulo se i da vojnu intervenciju treba poduzeti i ako se tome protive Amerikanci, jer se ne smije dozvoliti da PKK-a ubija turske vojnike."

Vlada je sada, čini se, odlučila poslušati medije, vojsku i javnost. Saopćila je da što se nje tiče, vojska ima zeleno svjetlo i najavila da će i od parlamenta tražiti da odobri vojnu intervenciju u sjevernom Iraku.

Vlade Iraka i Turske nedavno su potpisale sporazum o borbi protiv terorizma, ali je iz tog dokumenta, s turske tačke gledišta, izostavljena izuzetno važna klauzula po kojoj bi turska vojska imala pravo da goneći pripadnike PKK-a, uđe i na iračku teritoriju.

Hugh Pope iz Međunarodne krizne grupe (ICG) kaže da je između Ankare i Bagdada u vrijeme Saddama Husseina postojao sporazum koji je Turcima dozvoljavao da u potjeri za kurdskim separatistima ulaze na iračku teritoriju, ali da to nije bilo od velike koristi.

"Niko nikada nije uspio potpuno slomiti kurdske gerilce u tim izuzetno nepristupačnim planinama. Protiv njih se bore i Iran i Turska. Svojevremeno je to radio i Saddam Hussein, ali ih niko nikada nije pobijedio. Bili su potisnuti iz gradova i iz ravnica, ali su se uvijek uspijevali skloniti u planine", kazao je Pope.

Predstavnik američkog Vijeća za nacionalnu sigurnost Gordon Jondroe u razgovoru za BBC odbio je govoriti o tome kakve bi bile posljedice turske vojne intervencije: "Želimo da obje strane, i Turska i Irak, sarađuju u rješavanju problema terorizma i dođu do dogovora o najdjelotvornijem načinu da se teroristi iz Radničke partije Kurdistana spriječe da napadaju nevine turske građane."

Izvor: Avaz 10.10.2007

Е није му фора, мазнуо фазон од Коштунице
Иначе, Турска је пример како не треба продавати национално достојанство и интересе. Камо среће да се и овде тако негирају оптужбе на рачун Срба, да се брани територијални интегритет и интереси Срба ван Србије.

e ,, kolko puta Turska uvisla u Iraq i uradila ono sto je htela i nista ovo su samo price za javnost,,

ta zemlja je drugi po snazi odma iza Ameri u Nato Otan ,,
Cak ovi Ameri su Irak nametnuli Kurda ko presednika jedne Arabske zemlje ,,

* Al nije vazno Bagdad je ipak Iransko poreklo i ovo je staro iransko ime ovome gradu,, i kroz istoriju razliciti narode i plemena su vladali i ziveli,,

nego sam hteo da navedem da Ameri su nametnuli Kurda na vlast te zemlje zbog Turske i njihov separatizam o Kurdistanom,,
Ameri nameraju da uvidju u rat i sa Iran tako posle sve ovo da stvore jednu drzavu Kurdistansku koja bi bila malo u Iran a naj veci deo U Irak ,,
Ameri i dan danas su u dobrim odnosima sa Kurda ,, ta administracija tako radi podrzava suprotnom telu itd,,, 
Al na kraj ko sto vidimo ,, Sporazum Helsinki koji glasi da nemoze se granice prekrajaju je vec pocela davno ,, posle pada Berlinskog zida ,,
Nato Otan  ,, od onda samo siri ratiste na Arabskim zemalja ,,
samo Establishment ,, nikako nece da uveri svet da je  Svecki rat odavno zapoceo ,, samo ima svako ovde Gusti interes ,,da pregusi sve ovo ,,

Ta Turska je uvisla u 90 god i radila ,, Zulum ko sto zna da radi ,,
Ma na krajem krajevu Arabski svet je otkuplen i nista drugo ,, zapad pod broj Jedan nece nikada dati da se razvije i postane ,, nesto pametno  C.Q.F.D

Ma,neće dati  Ameri..
 

mene baš ne bi začudilo da Turci zamene Brite koji se pakuju da beže kući.

Buš neće rezoluciju o genocidu nad Jermenima

Opis ide ovde
Predsednik SAD Džordž Buš upozorio je američke zakonodavce da ne proglašavaju masakr na Jermenima za vreme Prvog svetskog rata genocidom.

„Takva rezolucija ne bi bila pravilan odgovor na istorijska masovna ubijanja“, rekao je američki predsednik i dodao da bi rezolucija bila veoma štetna za odnose Amerike i Turske.
Turska demantuje da je između 1915. i 1917. godine ubijeno milion i po Jermena.
Kondoliza Rajs, američki državni sekretar, rekla je da bi usvajanje rezolucije u kojoj bi se pominjala reč genocid bilo „veoma problematično“ za dalje sprovođenje američke politike na Bliskom istoku. Ona je dodala da bi to moglo da destabilizuje američke misije u Iraku i Avganistanu, u kojima je Turska važan saveznik američke vojske.
Buš je objavio da, čak i ako Kongres bude usvojio rezoluciju koja pominje genocid, ona neće biti „zakonski obavezujuća“.
Zvanična Ankara uložila je ogroman napor da nacrt rezolucije o genocidu nad Jermenima uopšte ne dođe pre američke kongresmene. Brojni političari putovali su u Vašington da lobiraju protiv rezolucije, a Buša su tim povodom kontaktirali i predsednik Turske Abdulah Gul i premijer Tajip Erdogan.
Gul je najavio „ozbiljne probleme“ u slučaju usvajanja rezolucije.
S druge strane, moćna jermenska dijaspora ne dozvoljava da se pitanje genocida skloni u stranu. Skupštine nekih zapadnih zemalja, poput Francuske, već su usvojili rezolucije o genocidu nad Jermenima.
Ankara tvrdi da se masakr desio „na obe strane“ i da ubijanje Jermena „nikada nije bila državna politika“.

Izvor Blic Autor: N. B. | 11.10.2007 - 08:00

 KOMITET AMERIČKOG KONGRESA USVOJIO REZOLUCIJU O ZLOČINIMA NAD JERMENIMA
 
Spoljnopolitički komitet Predstavničkog doma američkog Kongresa prihvatio je neobavezujuću rezoluciju kojom se turski zločini nad Jermenima, počinjeni tokom Prvog svetskog rata, uprkos protestima Bele kuće i besu Ankare, nazivaju genocidom.

Spoljnopolitički komitet donjeg doma parlamenta SAD, je, tako, sa 27 glasova 'za' i 21 'protiv', u priličnoj meri iskomplikovao posao Stejt departmenta, koji je na sve moguće načine pokušavao da zaustavi kongresnu osudu ubistva nekih milion i po ljudi 1915. godine.

Ankara: Rezolucija će štetiti odnosima SAD i Turske

Turska je saopštila da će odnosi te zemlje i SAD biti narušeni zbog usvajanja rezolucije u odboru Poslaničkog doma SAD kojom je ubistvo stotine hiljada Jermena u Prvom svetskom ratu nazvano genocidom.

'Usvajanje rezolucije u Sopljnopolitičkom odboru bio je neodgovoran potez, na veoma osetljivu temu, zbog kojeg će se generacijama negovani odnosi sa savezničkom i prijateljskom zemljom, zakomplikovati', saopštila je turska vlada.

'Naša vlada žali zbog ove odluke i osuđuje je. Neprihvatljivo je da turski narod bude optužen za nešto što se nikada u istoriji nije dogodilo', navodi se u saopštenju.

Turska je upozoravala SAD da bi usvajanje takve rezolucije u Kongresu štetilo bilateralnim odnosima i vojnim vezama dve zemlje.

Rezoluciju usvojenu u odboru sada treba da potvrdi Poslanički dom, kako je najavljeno, sredinom novembra, a Ankara je upozorila da će učiniti sve što može da zaustavi usvajanje rezolucije i u tom telu.

Gotovo istovetan nacrt rezolucije biće podnet na razmatranje i u Senatu. Obe rezolucije su, međutim, isključivo simboličnog karaktera i ne zahtevaju odobrenje predsednika SAD.

Izvor: RTS

Bas da vidimo, da li ima i malo pravde  da se Bus pita naravno da ne bi izglasali

Можда у курдском делу
Мада то не сматрам много вероватним.