Evo kako možete pomoći samohranoj majci koja boluje od raka!
- Već mi je hiljadu puta bolje. Ljudi su počeli da se javljaju, dolaze da vide kako mogu da mi pomognu. Sama činjenica da hoće da pomognu je fenomenalna. Ima nade, krenulo je na bolje - kaže hrabra Marija za Telegraf


 
Foto: Facebook / marija.kastratovic.35
IMA NADE DOK IMA DOBRIH LJUDI! Priča Marije Kastratović, samohrane majke iz Opova, trudne i bez posla, obolele od kancera, podstakla je ogroman broj čitalaca Telegrafa da proba da joj pomogne, na čemu je ova hrabra žena veoma zahvalna.


- Već mi je hiljadu puta bolje. Ljudi su počeli da se javljaju, da uplaćuju novac, dolaze mojoj kući da vide kako mogu da mi pomognu. Struju sam dobila pre neki dan. I sama činjenica da ljudi hoće da pomognu je fenomenalna, pa mi je samo od toga dobro. Sad sam već mnogo bolje, ima nade, krenulo je na bolje – kaže Marija za Telegraf.

Ona već neko vreme boluje od raka grlića materice. Do skoro nije mogla da ode ni na pregled, jer nije imala novca za kartu. Nakon akcije pomoći, situacija je daleko bolja.

- U ponedeljak krećem na terapije u Kliničkom centru i u GAK “Narodni front”. Već se osećam bolje, čim znam da ima nade – ističe ova mlada žena.

Uz borbu protiv teške bolesti, Marija odgaja sina starog šest godina i stara se o bolesnim roditeljima. Otac bebe koju nosi ostavio ju je čim je saznao da je bolesna, pa je tako, osim za podršku države, ostala uskraćena i za podršku partnera.

- Nismo u kontaktu. Od kada je rekao da neće da ima ništa s nama jednom je poslao poruku i to je sve – objašnjava Marija.

Iako je dobila novi zalet, Marijina borba nikako nije gotova. Pomoć za Mariju možete uplatiti na račun u Banci Intesa broj 160-5100100302805-28.

(Telegraf.rs)

Да ли овај народ може да решава пробеле свих напуштених, разочараних, заборављених, климактеричних и постклимактеричних женскиња?

Нека се јави АФЖ, Женама у црном, месном одбору СПС-а, Обуцману, Цециној Фондацији, Радију Фокусу...и осталим дужебрижницима на народној сиси!

Procitao sam mnogo komentara na ovom forumu ali tvoji su definitivno najdebilniji..

Ovo mi nikada nije bilo jasno...
Pa i macka pazi svoje mace, a taj kao neki Covek... se prema svojoj krvi odnosi kao najveci krvnik...


S druge strane, kada je bila tema o onoj zeni iz Prijedora koja je bolesna od tumora odlucila da zatrudni i rodi dete, digla se na noge citava zemlja...
Zanimljivo...

Mi smo najgora vrsta na ovoj planeti...

Istina, najpametnije to rade u Avganistanu, takve zene kamenuju po nekim zakonima i mirna backa 

Koliko ima ljudi kojima treba pomoć, koliko ima tužnih životnih priča, zašto je ova posebna? 

Nema konjice da dodje u zadnji cas...

...

„Mama, kupićemo
krem bananicu drugi put!”

Autor: R. Ćoralić | 04.08.2013 - 12:03:00h |


Trudnoća i saznanje da će uskoro postati majka, trebalo bi da budu jedan od najlepših trenutaka u životu svake žene. Međutim, to očigledno nije slučaj i sa Marijom Kastratović (26) iz Opova, kojoj su kola krenula nizbrdo kada je saznala da će je ponovo u drugom stanju. Otkrila je da boluje od karcinoma na grliću materice, ostala je bez posla, a otac deteta koje nosi je napustio zbog bolesti... Marija iz prvog braka ima šestogodišnjeg sina Ognjena sa kojim jedva preživljava sa 7.000 dinara mesečno koje prima na ime alimentacije. Sada je u sedmom mesecu trudnoće i devojčica koju nosi, na svet bi trebalo da dođe u oktobru.


Svaki sekund su zajedno: Marija i Ognjen | Foto: Jelena Vučetić
 
„Ognjen je svestan da sam bolesna. Čim se nakašljem on je u panici, odmah trči meni, grli me i mazi”, kaže Marija,
koja sa sinom preživljava sa 7.000 dinara mesečno

„U trećem mesecu trudnoće su mi uradili biopsiju i rezultati su pokazali karcinom grlića materice. Plašeći se za svoj život, jer imam malo dete kome sam potrebna, htela sam da abortiram. Ali, lekari su rekli da ne smeju ništa da diraju, da moram da rodim i da operacija može da se uradi tek posle porođaja“, započinje svoju priču za „Alo!“ Marija.

Jeste li išli u međuvremenu kod lekara, kakvo je stanje sada?

- Pojavio se i otok na vratu, pa lekari sumnjaju da se bolest proširila i na limfne žlezde. Još 23. maja sam dobila uput za hematologa u Kliničkom centru Srbije u Beogradu, ali na pregled nisam otišla. Krvna slika mi je loša i često mi pozli, pa ne mogu sama do Beograda, a samo za dve karte do tamo mi treba više od 1.000 dinara, a ja te pare nemam. Trebalo je da odem i u GAK „Narodni front“ na rebiopsiju, ali zbog ove besparice, sve je to na čekanju.


Marija Kastratović sa Ognjenom pred vratim svog doma | Foto: Jelena Vučetić

Ko prati vaše zdravstveno stanje, imate li neku terapiju?

- Idem samo kod lekara opšte prakse i kod ginekologa u Opovo. Nemam terapiju za karcinom, ali sam sad dobila i bronhitis, pa idem svaki dan na inhalacije i pijem antibiotik. Pojavile su mi se i ranice po stomaku i leđima, a lekari kažu da je zbog suve kože i preporučuju mi neke kreme i tablete, ali je to za mene preskupo.


Kako Vaš šestogodišnji sin reaguje na sve to, zna li da ste bolesti?

- Ognjen je svestan da sam bolesna i, iako ima samo šest godina, mnogo vodi računa o meni. Čim se nakašljem on je u panici, odmah trči meni, grli me, mazi i pita jel mi trebaju lekovi ili voda. On je baš razumno dete, zna u kakvoj smo situaciji i nema velike prohteve. Desi se da odemo u prodavnicu i da nemam para ni krem bananicu da mu kupim, ali on to razume i onda kaže: „Nema veze, kupićemo drugi dan“. Sada kaže čeka da sretne oca deteta koje nosim i da mu kaže: „Mi te ne volimo, jer ti ne voliš nas“.


Nemoćna: Računi državi se gomilaju | Foto: Jelena Vučetić

Pomoć mi je potrebna,
samo dok se ne izlečim, pošto zbog bolesti i trudnoće sada nisam u stanju da radim

Jeste li se nekome obraćali za pomoć?

- Išla sam u opštinu, ali su me tamo uputili u Centar za socijalni rad u Opovu. A, tamo mi je direktorka Gordana Nikolić Nestorov saopštila da nemam pravo na socijalnu pomoć, jer bi u slučaju da to dobijem morali da mi uzmu alimentaciju. Rekla mi je i: „Znam da je nehumano, ali jedino što možemo da uradimo to je da bebu, kad se rodi, damo u hraniteljsku porodicu dok se ti ne snađeš”. Ni na jednokratnu pomoć nisam imala pravo.

Kako ste reagovali na to?

- Rekla sam hvala, ja ne mislim da tako treba. Pitam se kako imaju pare da daju hraniteljima, a ne mogu da pomognu majci deteta. Plašila sam se da stvarno ne dođe do toga da mi uzmu dete, zbog teških uslova. Struja nam je bila isključena zbog duga od 300.000 dinara, para za drva nemamo, strahovala sam šta ako stvarno tako dočekamo zimu. Kako bi beba živela u hladnoj kući. Na sreću uključili su nam struju i obećali da će nam dug smanjiti za 40 odsto, ako ostatak uplatimo u kešu. To bi trebalo da vidimo sredinom meseca. Ja nisam parazit i ne želim da me bilo ko izdržava. Pomoć mi je potrebna, samo dok se ne izlečim, pošto zbog bolesti i trudnoće sada nisam u stanju da radim. Ovo su moja deca, pa makar i po cenu da radim dva-tri posla neću ih dati. Znam da ću se oporaviti i da ću moći sama da brinem o njima. Radim od svoje 15. godine i navikla sam, a lekari su rekli da će oporavak posle operacije sa sve hemioterapijom trajati oko šest meseci. Tada ću opet stati na svoje noge.


Žive u rušvini: Marija i Ognjen | Foto: Jelena Vučetić
 
Pitam se kako imaju pare da daju hraniteljima, a ne mogu da pomognu majci deteta

Jel imate nekoga da Vam pomogne?

- Majka je dijabetičar i prima insulin četiri puta dnevno, a uz to ima i epilepsiju. Ona prima 7.000 dinara socijalne pomoći, a tata je pre dve godine ostao bez posla. Preduzeće je otišlo u stečaj, a 70.000 dinara na ime devet plata nikad nije dobio. Primanja nema, a u međuvremenu se i on razboleo. Sad je već treći put u bolnici u Kovinu, pokušao je i da se ubije, popio je dve kutije tableta. Međutim, sve to nije bilo dovoljno da dobije invalidsku penziju. Za redovnu penziju mu fali tri godine staža, a za starosnu pet. A, moj brat nema srpsko državljanstvo, iako je rođen i odrastao u Beogradu, pa zato niko neće da ga zaposli. Muke s dokumentima su nastale, zato što je naš otac rodom iz Crne Gore. Brat je još u novembru predao zahtev za državljanstvo, ali do danas ništa nije dobio.

Kako onda preživljavate?

- Kad legne alimentacija, sednemo i rasporedimo ono para što imamo, to je dnevno po 200-300 dinara. Kupim hleb i gledam da bude za Ognjena, a mi odrasli napunimo pola želuca. Ponekad nam i komšije donesu povrće i voće. A, meni ako se baš nešto prijede, uzmem griz od Ogija koliko da utolim želju. Planirali smo bili da podignemo dva plastenika i da se bavimo poljoprivredom, iskopali smo i bunar, ali nas je onda ovo snašlo. I svinjac sam napravila. Ranije smo sadili svoju baštu, ali ove godine nismo mogli, jer smo svi bolesni.


Marija Kastratović sa sinom Ognjenom | Foto: Jelena Vučetić

Zvaće se Tatjana

Marijin sin Ognjen od jeseni će biti predškolac. Kaže da jedva čeka da mu se sestrica rodi i da će je on čuvati. Već joj je i ime smislio. „Zvaće se Tatjana, a ja ću je zvati Tanja“, pomalo stidljivo govori Ognjen, dok se krije iza bake Ljiljane. Ognjen priznaje da obožava dečje pesmice, da mu je omiljena „Deset ljutih gusara“, ali da nema na čemu da ih sluša. Omiljena igračka mu je plišani meda, a odskora ima i četiri mala mačeta sa kojima se igra i o kojima brine. Ognjen, kao i njegovi vršnjaci voli da gleda crtaće, ali mu je i to zadovoljstvo bilo uskraćeno, jer su više od tri meseca bili u mraku, pa je zato prvog dana kad im je struja ponovo uključena, brže bolje dotrčao u kuću i uključio TV.
Krov na staroj kući, u kojoj Marija živi sa svojim sinom i roditeljima, prokišnjava. Marija je, kaže, nameravala to da popravi, ali su je sprečili bolest i besparica. Najgore joj je bilo, dok nisu imali struju, pa je veš morala ručno da pere, a za kupanje su vodu morali da greju na plin. „Kada ni toga nije bilo, onda smo skupljali grančice u obližnjoj šumici i ložili vatru napolju“, priča Marija.

Izvor: Alo

јбг...кад нико неће да каже морам ја да будем партибрејкер



нека су 100.000 динара камате (а нису) и нека је просечан рачун 4.000 динара ...значи-50 месеци се није плаћала струја...у преводу 4 године и кусур  ...закључак донесите сами

и да...без обзира на емоције...не могу сви бити срећни,здрави,имати све што им је потребно,у крајњем случају преживети итд