Ako ti kažeš, evo ja verujem.  I šta je više to sa Šilerovom? Pa i Đinđić je bio u kontaktu sa njima. Vrlo dobro se znalo da su se pravili nezvanični pregovori. A.. šta treba, da neće možda kriminalci da izađu na konferenciju za štampu, onako, zvanično i javno? A to da su oni bili samo instrument, sila s kojom se pregovara, to stoji.Stoji da najverovatnije ima neko veći iznad svega ko je ostao čistih ruku, nedodirljiv. Međutim,  onda kad je Đinđić pošao putem koji nije štitio interese  Legije ili ko zna kog sve još ne, onda je "morao biti ubiven". I ne znam šta tu nije jasno s tom Šilerovom? to je "diplomatija". Pod znacima navoda jer je nezvanična i odnosi se na ljude u sopstvenoj zemlji. To je moje viđenje. A što se tiče etiketiranja "narkoman", mani se toga. I ja sam nekad pravio zajebanciju na tu temu ali je skroz nebulozna. To već jeste rekla-kazala iz prostog razloga što niko nije toliko glup da ga cela nacija provaljuje kao narkomana. Može da bude narkoman, ali ne zato što smo mu mi videli podočnjake i slično.

Izrečena presuda za ubistvo premijera Zorana Đinđića
Konačno, 40 godina!
Autor: Vuk. Z. Cvijić, Nenad Jaćimović i Nevena Erac | 24.05.2007 - 09:02


Sudsko veće na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića oglasilo je svih 12 optuženih krivim, a na 40 godina osudilo je prvooptuženog Milorada Ulemeka Legiju, kao glavnog organizatora, i drugooptuženog Zvezdana Jovanovića, kao neposrednog atentatora.

Ružica Đinđić: Dobili su kazne kakve i zaslužuju
- Presuda okrivljenima za ubistvo mog muža pokazuje da smo dobili nezavisno sudstvo. U ovakvim političkim okolnostima i uz političke pritiske kojima je bio izložen, Sud je pokazao da može biti nezavisan i da može odoleti pritiscima - rekla je za „Blic“ Ružica Đinđić, supruga ubijenog premijera Zorana Đinđića.
Ona je ocenila da su okrivljeni dobili pravednu kaznu.
- Počinioci ovakvog zločina dobili su kazne kakve i zaslužuju - istakla je Ružica Đinđić.
Lj. Begenišić
Predsedavajuća sudskog veća sudija Nata Mesarović je rekla da je ubistvo Đinđića političko ubistvo upereno protiv države i da je učinjeno sa umišljajem da se ugrozi ustavni poredak.
- Najteže je saznanje da živimo u zemlji gde premijera može ubiti kriminalna organizacija, i to u dvorištu zgrade Vlade, da bi ostvarila svoje kriminalne političke ciljeve - rekla je sudija Mesarović.
Ulemek je osuđen na deset godina zbog udruživanja radi neprijateljske delatnosti, na 12 godina zbog pokušaja ubistva Milana Veruovića, šefa premijerovog obezbeđenja, i na 40 godina zbog ubistva Zorana Đinđića, pa mu je izrečena maksimalna zatvorska kazna od 40 godina.
Zvezdan Jovanović je takođe osuđen na 40 godina, a na 35 godina osuđeni su Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović (u bekstvu), Vladimir Milisavljević Budala (u bekstvu), Sretko Kalinić (u bekstvu). Na kaznu od 30 godina osuđeni su Miloš Simović (u bekstvu), Milan Jurišić Jure (u bekstvu), Dušan Krsmanović, pripadnik BIA Branislav Bezarević i Željko Tojaga. Saša Pejaković, pripadnik JSO u obezbeđenju Dušana Spasojevića, osuđen je na osam godina zatvora za pružanje pomoći učiniocima nakon krivičnog dela. Sud je utvrdio da je Pejaković nakon atentata bio veza između Spasojevića i Ulemeka i da je pomagao pokojnim vođama zemunskog klana u skrivanju. On je jedini koji će od optuženih, osim onih koji su u bekstvu, sačekati pravosnažnu presudu na slobodi.
Sudija Mesarović je rekla da je Sud utvrdio da su odluku da se ubije premijer doneli Spasojević i Ulemek.
- Pokojni svedok saradnik Zoran Vukojević Vuk izjavio je pred sudom da su Dušan i Legija jedno te isto. Oni su uvek zajedno donosili odluke, pa tako i da se ubije premijer - rekla je sudija.
Ona je navela da su motivi Ulemeka i Spasojevića za ubistvo premijera u pokušaju da izbegnu krivično gonjenje za ubistvo Ivana Stambolića, četvorice funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali i druge zločine.
- Postupci pred Haškim sudom nisu bili motiv, izuzev u slučaju Zvezdana Jovanovića - rekla je sudija Mesarović.
Ona je navela da je Sud utvrdio činjenično stanje na osnovu materijalnih dokaza, iskaza svedoka, svedoka saradnika i priznanja optuženih policiji i pred istražnim sudijom.
Posebno je istakla iskaz svedoka Kuje Kriještorca pred istražnim sudijom u kojem navodi da je u Gepratovoj ulici video optuženog Vladimira Milisavljevića Budalu. Kriještorac je ubijen 1. marta 2004. i do danas počinioci nisu otkriveni.
Sudija Mesarović se u više navrata osvrtala na odbranu optuženog Ulemeka i zaključila je da je nelogična i kompromitovana drugim dokazima.
Podsetila je da je Ulemek iznosio tvrdnje da je drogu koja je pronađena u sefu DB nakon 5. oktobra prebacivao u zapadne zemlje po dogovoru sa ljudima iz vlasti. Naglasila je da je Sud utvrdio da je ta droga uništena. Podsetila je da je pripadnik JSO Boško Jović svedočio da je na dan atentata u Srbiji sačekao Ivicu Matekovića, koji je više puta krivično gonjen u Hrvatskoj.
- Sudsko veće smatra da je Mateković doveden da bi istraga bila skrenuta u drugom pravcu - rekla je Mesarović.
Ona je podsetila da je odbrana Zvezdana Jovanovića tvrdila da je na dan atentata u Kuli skakao padobranom. Sudija Mesarović je rekla da su saslušani kopilot i pilot.
- Kopilot je tada rekao da poznaje pripadnike JSO i da tog dana niko nije skakao s maskom, a da među njima nije bilo Jovanovića - rekla je sudija.
Alibi koji su Zvezdanu Jovanoviću dali Boško Jović i Aleksandar Popović, nekadašnji pripadnici JSO, suprotni su dokazima i samom iskazu Zvezdana Jovanovića u policiji. Ona je posebno istakla da su ti nekadašnji pripadnici JSO i sada na funkcijama u MUP-u Srbije i da su kao policajci imali vremena da od 2003. više puta prijave da su na dan atentata bili sa Jovanovićem, a ne da to tek kažu kada ih je odbrana pozvala da svedoče.
Sudija Mesarović je istakla i da su svedoci koji su davali alibi Aleksandru Simoviću potpuno diskreditovani.
Podsetila je da je odbrana više puta pokušala da diskredituje svedoke saradnike Ljubišu Buhu Čumeta, Zorana Vukojevića Vuka, Miladina Suvajdžića - Đuru Mutavog i Dejana Milenkovića Bagzija.
- Po uverenju veća, ovakve kriminalne organizacije mogu se razotkriti jednino uz pomoć svedoka saradnika - zaključila je sudija.
Ona se osvrnula na visinu kazne Dušanu Krsmanoviću rekavši da veće nije stalo na stanovište tužioca Jovana Prijića da mu se izrekne najmanja moguća kazna zbog priznanja u policiji i pred istražnim sudijom. Sudija Mesarović je navela da je Krsmanović ćutao na suđenju, a da se odbrana zalagala da se njegovi iskazi izdvoje iz spisa. Naglasila je i da njegovo kajanje nije iskreno.

Rođaci i prijatelji osuđenih psovali aktiviste
Nakon što je izrečena presuda za ubistvo premijera, ispred Specijalnog suda su se okupili aktivisti DS, LDP i G17 plus. Akcijom „I 40 godina je malo“ mlade demokrate su podržale izricanje presude.
Omladina DS je blokirala saobraćaj, dolazeći ka Sudu Ustaničkom ulicom iz pravca Voždovca. Nosili su zastave DS i transparente „I 40 godina je malo“.
Predstavnica omladine DS Anja Zlatarov rekla je da je demokratska omladina tri godine ćutala dok je trajao proces za ubistvo jer nije htela da utiče na Sud.
- Danas smo došli ispred Suda, kako bismo poručili da je i 40 godina zatvora malo za ubistvo prvog demokratskog premijera zemlje - rekla je ona.
Aktivisti LDP su ispred Suda delili letke sa natpisom „Nije gotovo! - Za ubistvo 12. marta su odgovorni oni, a za istinu o 12. martu smo odgovorni mi“.
Ispred Suda je celog jutra bila gužva. Obezbeđenje oko zgrade je pojačano. U sud su oko 11.10 dovezeni optuženi.
Kada su porodice optuženih napustile sudnicu, odmah nakon presude, mladi aktivisti su počeli da im dovikuju „ua, ua“. Rođaci i prijatelji osuđenih pokazivali su srednji prst i psovali.
Iako su članovi obezbeđenja najavili da u zgradu neće puštati nikoga sa bilo kakvom aplikacijom na majici, iz zgrade je izašao i jedan mladić sa ružom na crnoj majici, simbolom JSO.
Njemu su okupljeni vikali „ubice, ubice“, na šta je on uzvratio psovkama i srednjim prstom. Većih incidenata nije bilo.
Ispred zgrade je posle izricanja presude prošlo više automobila koji su trubili, a sa prozora jednog od njih vijorila se majica sa simbolom specijalne jedinice - vukom sa razjapljenim čeljustima.

Legija se nasmejao
Izricanje presude Milorad Luković Legija propratio je mirno. Kada je sudija Nata Mesarović izgovorila dužinu trajanja zatvorske kazne, on je dva puta vojnički klimnuo glavom, ali je nakon toga uz osmeh ustao i napustio sudnicu, odbijajući da sasluša i obrazloženje.
Okrenuo se prema majci i supruzi koje su sedele iza stakla u publici i namignuo. Za njim su gotovo istovremeno ustali i ostali optuženi, osim Saše Pejakovića, koji je ostao u sudnici.
Sa osmehom upućenim svojoj porodici iz sudnice je izašao i Zvezdan Jovanović.
Tokom izricanja presude, Branislav Bezarević se više puta okretao i kroz staklo se obraćao majci, lagano izgovarajući: „Polako, polako.“ Ona je, dok su svi stajali i slušali presudu, pokušavala da se održi na nogama, a suprug koji je stajao iza nje pomagao joj je. Kada je sudija Mesarović izrekla kaznu zatvora od 30 godina Bezareviću, čuo se njen vrisak.
Obrazloženje presude nisu hteli da saslušaju ni rođaci optuženih. Oni su demonstrativno izašli, stvarajući gužvu na stepeništu i ispred prijavnice. U publici sudnice jedan, na donjoj galeriji ostalo je samo petnaest posmatrača. Među njima je bila i majka Dušana Krsmanovića sa rođakom. One su ostale još nešto više od pola sata, a skoro do kraja čitanja obrazloženja ostali su posmatrači koji nisu bili u rodbinskim vezama sa osuđenima, pristalice optužnice koji su pratili suđenje.

Boris Tadić:
Srbija sigurna kuća za sve građane
Predsednik Srbije Boris Tadić smatra da je presuda optuženima za ubistvo Zorana Đinđića prelomni momenat za srpsko pravosuđe i da ona otvara put za izgradnju stabilnog pravnog poretka Srbije, koji je pretpostavka njene evropske budućnosti.
- Ovakva presuda je veliki doprinos reformisanju našeg pravosuđa, ali iz nje proističe da moramo hitno pristupiti daljim suštinskim reformama policije, vojske i službi bezbednosti - saopšteno je iz pres službe predsednika republike.
Tadić je istakao da će nastavkom suštinskih reformi Srbija postati sigurna kuća za sve njene građane, što je i bila osnovna politička ideja Zorana Đinđića.

Vojislav Koštunica:
Presuda važna za državu i društvo
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da presuda za ubistvo premijera Zorana Đinđića ima posebnu važnost za državu, celo naše društvo i za funkcionisanje pravnog sistema zemlja. „Završetak sudskog procesa, izricanje presude i izvršenje pravde ima veliki značaj i nosi poruku da će država i ruka pravde dostići sve koji su počinili zločine“, rekao je Koštunica.

Dragoljub Mićunović:
Tačka na tragičan događaj
Poslanik Demokratske stranke Dragoljub Mićunović izjavio je da je pravda zadovoljena i da je maksimalna kazna za glavne optužene očekivana: „Nadam se da će presuda biti potvrđena na višim instancama i da ćemo tako staviti tačku na jedan tragičan događaj koji je najzad imao pravedan epilog“. DS, prema njegovim rečima, u presudi „najzad, posle mnogo napora, vidi satisfakciju koju je celo društvo očekivalo i konačni obračun sa organizovanim kriminalom i pozadinom tog kriminala“.
On je rekao da je presudom utvrđeno da je Srbija pravna država i da je sudstvo dokazalo svoju nezavisnost.

Ivana Dulić-Marković:
Žao mi je što nema smrtne kazne
Potpredsednica G17 plus Ivana Dulić-Marković smatra veoma dobrim što je sudsko veće Nate Mesarović prvooptuženima za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića Miloradu Ulemeku i Zvezdanu Jovanoviću izreklo maksimalne kazne, a ostalim optuženima visoke zatvorske kazne. „Veoma je dobro što su osuđeni, ali rizikujući da me neko optuži za nepoštovanje evropskih vrednosti, moram da kažem da mi je žao što u našem zakonodavstvu nema smrtne kazne. Samo takva najstroža kazna je primerena ovakvom zločinu i posledicama koje je taj zločin ostavio na Srbiju“, kazala je Ivana Dulić-Marković. Potpredsednica G17 plus je izrazila nadu da će presude izrečene u Specijalnom sudu „postati i konačne nakon žalbenog postupka“.

Miloš Vasić:
Sud strog prema Krsmanoviću
Novinar nedeljnika „Vreme“ Miloš Vasić izjavio je da je presuda optuženima za ubistvo Zorana Đinđića očekivana, ali i da ga je jedino iznenadila strogost Suda kada je reč o kazni izrečenoj Dušanu Krsmanoviću. Vasić, koji je i autor knjige o Zoranu Đinđiću, rekao je novinarima da hvatanje preostalih optuženih za ubistvo koji su u bekstvu zavisi isključivo od njihove neopreznosti i od toga da li im je nestalo novca.
Tomo Zorić: Očekivali smo maksimalne kazne za sve
„Specijalni tužilac Slobodan Radovanović očekivao je maksimalne kazne zatvora za sve učesnike u atentatu na premijera Zorana Đinđića i podneće žalbu na deo sudske odluke kojom su određene kazne“, izjavio je portparol Tužilaštva Tomo Zorić.

---

Sudija Specijalnog suda Nata Mesarović izjavila da su zatajili mnogi državni organi
Tajne službe izbegle odgovornost
Autor: Vuk. Z. Cvijić, Nenad Jaćimović i Nevena Erac | 24.05.2007 - 09:34


Presudom za ubistvo premijera Zorana Đinđića Sud je razjasnio ulogu optuženih u tom atentatu, ali pitanje odgovornosti Bezbednosno-informativne agencije, vojnih bezbednosnih službi i MUP-a Srbije, na čemu se insistiralo odmah posle 12. marta 2003. godine, ostalo je otvoreno.
Predsedavajuća veća sudija Nata Mesarović je, pošto je obrazložila presudu, kao građanin rekla da misli da je „bilo mnogo propusta“ u obezbeđenju premijera, „što izaziva sumnju da nadležne službe nisu obavile posao kako treba“. Sudija je rekla da je pre ubistva premijera izdata bela knjiga MUP-a Srbije, gde su tačno imenovane vođe kriminalnih grupa i da je stupio na snagu Zakon o organizovanom kriminalu, a da je i pored toga zemunski klan jurio predsednika Vlade po Srbiji da ga ubije.
- Zatajili su mnogi državni organi, kao što su MUP Srbije i BIA. Oni ni do danas nisu objasnili zbog čega je to bilo tako - rekla je sudija Mesarović.
Sudija se osvrnula i na pokušaj ubistva premijera kod hale „Limes“, 21. februara 2003. godine.
- Iako su svi utvrdili da se radi o pokušaju ubistva premijera Đinđića, protiv Dejana Milenkovića Bagzija je tada podneta krivična prijava za falsifikovanje dokumenata. Dozvolili su Milenkoviću da zadrži mobilne telefone i tako javi ostalim pripadnicima zemunskog klana šta mu se događa. Dozvolili su mu da baca telefone, lomi kartice, uništi papir koji mu je dao Branislav Bezarević, a na kojem se nalazio registarski broj tablice premijerovog automobila. Na kraju se sve svelo na Četvrti opštinski sud koji mu je odredio pritvor od osam dana. Na osnovu krivične prijave, drugi izbor nije ni imao - rekla je sudija Mesarović i dodala da sve što je tada bilo kod Milenkovića izgubljeno kao dokaz.
Ona je podsetila i da su kamere na zgradi Vlade bile isključene dva dana pre atentata.
- Nije korišćen ulaz broj 4 koji je bio bezbedniji jer su u njega mogla da uđu vozila, već ulaz broj 5. Ulaz broj 4 je počeo da se koristi odmah posle atentata - istakla je sudija Mesarović.
Predsedavajuća veća je istakla da je bilo mnogo propusta i da nadležne državne službe nisu obavile posao kako treba. Ona je rekla da je to stvorilo okolnosti da banda prati Zorana Đinđića po Srbiji i na kraju zaključila da to „nije ozbiljan rad državnih organa“.
Sudija Mesarović je istakla da je veće saslušalo više svedoka koji su govorili o političkom dešavanjima u vreme pred i nakon atentata na premijera.
Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo, kaže za „Blic“ da je posle presude ostao gorak utisak jer nismo došli do svih činjenica o ubistvu premijera Đinđića.
- Nedostaje politička dimenzija u kojoj se sve dogodilo. Kao što je ta jedinica pripadala institucijama, tako je postojao još jedan svet koji je državu predstavljao na višem nivou i koji jeste u vezi s ovim ubistvom, ali ga mi ovom presudom ne vidimo. To što je sudija rekla kao građanka, razumela sam da i ona ima, i pored tih kazni, još nešto. To je svela na nadležne organe. Rekla bih da ona nije izgovorila ono što je trebalo, a to je da na vlasti još imamo one koji imaju veze s tim ubistvom - zaključuje Nataša Kandić.
U izveštaju komisije tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije Žarka Koraća, od 13. avgusta 2003, preporučeno je da MUP i BIA „izvrše unutrašnju kontrolu radi utvrđivanja propusta vezanih za sistem obezbeđenja“ premijera Đinđića. Predloženo je da rok za ovaj posao treba da odredi Vlada Srbije i izneto mišljenje da bi za to bilo dovoljno 45 dana. Međutim, do danas ništa nije učinjeno.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union“ Bogoljub Marjanović kaže za „Blic“ da neka pitanja izlaze iz okvira suđenja, a ta su odgovornost MUP-a i BIA u obezbeđivanju premijera.
- Pitanja kojima se bavila Koraćeva komisija morala su da dovedu do pozivanja na političku odgovornosti i promena u tim službama. Smenjeni su neki ljudi na najnižim nivoima, a ne oni koji su donosili ključne odluke. U vreme vlade Zorana Živkovića nije bilo ni prilike za to. Za mandata vlade Vojislava Koštunice reformi u MUP-u i BIA zapravo i nema u obimu koji je potreban i koji se očekivao - kaže profesor Milosavljević.
Dr Jovan Ćirić, viši naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, ocenjuje za „Blic“ da je bilo očitih propusta u organizaciji obezbeđenja premijera Đinđića.
- Njihova odgovornost verovatno do sada nije utvrđivana jer je neko želeo da je prikrije - kaže dr Ćirić.
Prema presudi, odluku da se ubije premijer doneli su Dušan Spasojević, pokojni vođa zemunskog klana i Milorad Ulemek Legija, penzionisani komandant JSO. Među osuđenima nalazi se samo jedan pripadnik BIA, Branko Bezarević, koji je dojavljivao podatke o kretanju premijera.
Među optuženima je na početku bio i Aco Tomić, nekadašnji šef Vojne bezbednosti, ali je tužilaštvo odustalo do daljeg gonjenja protiv njega. Zbog ubistva premijera bio je uhapšen i Rade Bulatović, sadašnji direktor BIA, ali on nije bio optužen. Zbog propusta je jedino bio smenjen Milan Miljojković, načelnik OUP Zemun, jer nije znao šta se dešava u Šilerovoj ulici.
Nata Mesarović je na suđenju rekla da je protest JSO novembra 2001. imao za cilj prikrivanje zločina iz prethodnog perioda i da je sve počelo kada su neki pripadnici JSO uhapšeni zbog zločina na Ibarskoj magistrali, krajem februara 2001. Ona je povodom protesta JSO, u novembru 2001, rekla da osnovni motiv nije bio saradnja sa Haškim tribunalom nego mogućnost da budu razrešena ubistva Ivana Stambolića i zločin na Ibarskoj magistrali, pošto su se „dokazi približavali“ Ulemeku. Sudija je navela da je Spasojevićev motiv za protest JSO bio osveta zbog hapšenja za otmicu Milorada Miškovića. Mesarovićeva je rekla da nijedan od optuženih nije bio optužen za oružanu pobunu, povodom protesta JSO iz novembra 2001, pa da Sud nije mogao o tome da se izjasni. Naglasila je da je od 2001. mogao da se pokrene postupak za protest JSO i da se tačno utvrdi šta se desilo. Rekla je da je veće tek na kraju suđenja bilo upoznato sa predlogom zastupnika oštećenih da se sudi i za pobunu JSO.
- Specijalno tužilaštvo i organi gonjenja su sa tim bili upoznati mnogo ranije, pa su mogli nešto da preduzmu - rekla je sudija Mesarović.
Žarko Korać je juče rekao za „Blic“ da je sudija Mesarović optužila državne organe, ali nije nijednu reč rekla o pozadini ubistva.
- U obrazloženju presude ona je rekla da je tužilaštvo mnogo pre kraja suđenja trebalo da pokrene istragu o pobuni JSO. Zanimljivo je da kada je rekla nešto kao građanin ni u jednom trenutku nije pomenula kakvu je podršku imala ta pobuna, koju ona sama uočava kao glavni trenutak sukoba - kaže Korać.
Čedomir Jovanović, predsednik LDP, saopštio je da presuda predstavlja prvi korak ka otkrivanju stvarnih nalogodavaca i inspiratora ubistva.
Sudija Mesarović je u obrazloženju presude rekla da je Sud učinio sve što je mogao kada je reč o noći predaje Legije, ali je rekla da je „čudi da to tada nije više istraženo“.
- Ko je sa njim razgovarao je možda trebalo istražiti u nekom drugom krivičnom postupku, a zadržavanje Ulemeka u MUP-u posle predaje nije predmet istraživanja ovog veća - rekla je ona.

Nepohodno utvrditi ko je nalogodavac ubistva Đinđića
Bivši ministar pravde Srbije Vladan Batić izjavio je da je sada neophodno utvrditi ko su nalogodavci ubistva. Batić je rekao da je dobijen odgovor samo na prvi deo pitanja jer su osuđeni samo „egzekutori“ Zorana Đinđića, odnosno oni koji su povukli oroz, ali da je neophodno utvrditi ko su inicijatori i nalogodavci. Prema njegovim rečima, nalogodavce treba tražiti u sferi politike, antihaškog lobija i tajkuna. Bivši šef Biroa Vlade Srbije za komunikacije Vladimir Popović ocenio je da je presuda okrivljenima za ubistvo premijera Zorana Đinđića „nepotpuna i politička“.
- Organizatori i inspiratori tog ubistva nisu bili u Ustaničkoj, nego su se šepurili u Nemanjinoj, sedeći u Zoranovoj stolici u koju su jedino mogli da uđu kada su njega ubili - naveo je Popović.
Biljana Kovačević-Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava, izjavila je da je razočarana zbog toga što u postupku nisu utvrđeni politički inspiratori atentata.

Hapšenje Krsmanovića
Đorđe Krsmanović, rođeni brat osuđenog Dušana Krsmanovića, uhapšen je juče ispred prijavnice dok je među poslednjima napuštao Specijalni sud.
Krsmanovića je uhapsila beogradska policija jer je već duže vreme izbegavao izdržavanje kazne zatvora u trajanju od četiri godine i deset meseci. Policajci su došli i dok je trajalo izricanje presude čekali su u holu Suda. Kada se pojavio, prvo su mu zatražili dokumenta, zatim su mu stavili lisice, a straža Specijalnog suda zamolila ih je da ga izvedu na službeni ulaz kako bi se mimoišli sa masom i izbegli incidente. Familija Krsmanović je pokušala da uđe u Specijalni sud u belim majicama sa likom Dušana Krsmanovića. Obezbeđenje im nije dozvolilo da uđu, pa su se vratili i navodno presvukli.

12. MART 2003.
Kako su ubili Zorana Đinđića

Pre podne, u kancelariju 55 u Ulici admirala Geprata, došli su Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović i Zvezdan Jovanović. Dovezao ih je Vladimir Milisavljević Budala u „pasatu“ pančevačkih registarskih oznaka.

Prvi je ušao Ninoslav i rekao „da je čisto“. Milan Jurišić je čuvao parking ispred zgrade.

U Gepratovoj ulici su bili i Sretko Kalinić i Mile Luković Kum, čija je uloga bila da pruže vatrenu podršku ukoliko dođe do obračuna.

Dušan Krsmanović se nalazio u Nemanjinoj ulici, odakle je izveštavao o dolasku premijera.

Miloš Simović je prenosio informacije o kretanju premijera koje je dobijao od Branislava Bezarevića, pripadnika BIA.

Saša Pejaković je, u istom periodu, vozio Dušana Spasojevića oko zgrade Vlade.

Tačno u 12.25, Zvezdan Jovanović je ispalio dva hica. Prvi hitac je pogodio premijera, koji je okrenut leđima ulaznim vratima na zgradi, a drugi hitac je pogodio Milana Veruovića.

Nakon toga je trebalo da Konstantinović i Simović zapale kancelariju iz koje je pucano, ali nisu to uradili.

Nakon atentata, Milisavljević je Jovanovića, Konstantinovića i Aleksandra Simovića odvezao istim „pasatom“ do skrovišta.

Na ćebetu koje je ostalo na prozoru kancelarije 55 pronađene su barutne čestice.

U torbi i na pušci „hekler i koh“ veštaci su otkrili vlakna od ćebeta. Puška je pronađena na gradilištu u Novom Beogradu, gde je sakrio Konstantinović.
D. Ostojić

Vladimir Vuletić: SuzdrŽati se od komentara
Sociolog Vladimir Vuletić je povodom izricanja presude za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića ocenio da bi javnost i ovdašnje vlasti trebalo da se uzdrže od komentarisanja te presude jer to nije u interesu našeg društva i sudstva. „Jedan od uslova uspešne tranzicije je da sudstvo bude potpuno nezavisno i da se njegove presude ne komentarišu“, istakao je Vuletić. On je rekao da je Sud doneo presudu na osnovu raspoloživih podataka, da javnost te podatke nema, pa bi zato trebalo da se uzdrži od komentara. „Nažalost, kod nas se odluke sudova tretiraju kao cena voća na pijaci, pa je nekome kazna mala, a nekome velika“, kazao je on.

Van der Linden: konačno osuđeni
Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Rene van der Linden izrazio je zadovoljstvo što su ubice premijera Srbije Zorana Đinđića „konačno osuđene“ i nadu da će to pomoći da se Srbija vrati na „čvrst kolosek ka Evropi“.
Van der Linden je takođe izrazio nadu da će, „ako postoje neki ljudi iza svega toga (Đinđićevog ubistva) i oni biti pronađeni“.

Vuk Drašković: Presuda nije mogla biti drugačija
Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković ocenio je da je presuda Specijalnog suda optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića „očekivana i da drugačija nije ni mogla biti“. Drašković je izjavio da je „dobro što su predsednik Srbije i mnogi ministri svojim prisustvom izricanju presude pokazali da je kažnjavanje serijskih ubica iz Jedinice za specijalne operacije vrhunski državni i nacionalni interes“. „Žao mi je što takav odnos prema istim zločinima i zločincima nije manifestovan i prilikom suđenja za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali i ubistva (Ivana) Stambolića, pa već osam godina od tih zločina nema pravosnažne presude ni za jedno od njih“, istakao je Drašković.

Ivica Dačić: MoŽda se nije došlo do pune istine
Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je da oni koji su ubili Zorana Đinđića treba da odgovaraju, ali i da se možda u sudskom procesu nije došlo do pune istine. „Oni koji su
ubili Đinđića treba da odgovaraju, ali treba i da se ispitaju sve
nedoumice koje su se javljale u tom procesu kako bi se došlo do pravih nalogodavaca i organizatora“,
rekao je Dačić.

Danilović: Pravedno i očekivano
Advokat Rajko Danilović, jedan od punomoćnika porodice Đinđić, smatra da je presuda za ubistvo premijera Zorana Đinđića „jedina očekivana i pravedna“. „Pored tri i po godine upornog rada u ovom predmetu, prvostepeno Veće je rasvetlilo sve odlučne činjenice, pravilno odmerilo odgovornost pojedinih optuženih i donelo jedinu očekivanu i pravednu presudu“, istakao je Danilović. Iako je suđenje trajalo skoro 200 radnih dana, Danilović je presudu i čitav sudski postupak ocenio pozitivno jer su „svi relevantni materijalni i subjektivni dokazi izvedeni i odlučne činjenice rasvetljene“.

Ne zna se kada će početi drugostepeni postupak
Specijalni tužilac u postupku za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića i advokati osuđenih najavili su žalbe na presudu. Drugostepeni postupak se, kada je reč o suđenjima iz oblasti organizovanog kriminala, vodi pred Vrhovnim sudom Srbije. Portparol tog suda Vesna Dabić izjavila je da je „u ovom času nemoguće prognozirati kada bi drugostepeni postupak mogao početi i
koliko će trajati“.
Ona navodi da se žalbe podnose Okružnom sudu u Beogradu, odakle će sa spisima predmeta biti prosleđene Vrhovnom
sudu Srbije. Kako je izjavila Vesna Dabić, nije moguće izneti bilo kakve prognoze u pogledu početka i trajanja drugostepenog postupka dok ne bude proučeno na šta se strane u postupku žale.

Izvor: Blic

Djedaj.
Nasro si se poshteno......
I shta ti ocesh da mi ubedish da su to chista posla i pregovori za drzavu , pravdu ??
Druzenje da srbiji bude bolje?? A posete redovne u zotvoru?? Druzenje na slobodi , vadjenje iz zatvora , drogiranje ( serite koliko ocete al on je narkoman ) i sve to u ime drzave?? Ma daj bre nemoj da ste smeshni smejace vam se ljudi.
I shta sad  on je poshten?? Jedni ste ako verujete u te ordodoksne gluposti

Ukratko ta demokratski opredeljena lepojka bi da veša...

Ivana Dulić-Marković:
Žao mi je što nema smrtne kazne
Potpredsednica G17 plus Ivana Dulić-Marković smatra veoma dobrim što je sudsko veće Nate Mesarović prvooptuženima za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića Miloradu Ulemeku i Zvezdanu Jovanoviću izreklo maksimalne kazne, a ostalim optuženima visoke zatvorske kazne. „Veoma je dobro što su osuđeni, ali rizikujući da me neko optuži za nepoštovanje evropskih vrednosti, moram da kažem da mi je žao što u našem zakonodavstvu nema smrtne kazne. Samo takva najstroža kazna je primerena ovakvom zločinu i posledicama koje je taj zločin ostavio na Srbiju“, kazala je Ivana Dulić-Marković. Potpredsednica G17 plus je izrazila nadu da će presude izrečene u Specijalnom sudu „postati i konačne nakon žalbenog postupka“.


Niti govora kao što rece Toma nedostaje tu barem još 5 presuda(optužnica)...
Mene samo zanima što srušiše u onako rekordnom vremenu kucu u Šilerovoj,voleo bih da mi to neko pojasni...
Što se izvršioca tice verujem da su pravedno osudjeni(ako je 40 godina maksimalna kazna) mada isto tako bih voleo da vidim ko stoji iza svega,ova bratija na celu sa Legijom mi ne izgleda baš toliko inteligentnom za tako što!

Neko je njima napunio glavu tipa roknite vi njega sakrite se par dana i posle sve ima da bude u redu,ali kur moj ili kao sto bi nam rekao onaj pod lipom malo morgen,zajebali su se dobise po 40 godina,i ni ja neverujem da su oni mogli sami da urade ovako nesto da smisle i izvrse da ali da urade ne,bez pomoci iznutra nikada,ali kao sto je dokazano u postupku imali su je ali su to marginalci, ljudi oni pravi se setaju knezom i pište im jaja za sve,gleda onaj gore sve polako ničija nije doveka gorela.Samo me jedno plaši ko može njih da sačuva u zatvoru i gde da ih čovek stavi da ne dođu baje i izvuku ih iz zatvora.
A što se tice kapuljčinih komentara imam samo da kažem pffffffff

 ne bi bilo loshe da vrhovni sud ponishti presudu zboh mnogih proceduralnih prestupa,pa ajd' jovo-nanovo sve iz pochetka

   Ok, izneo si mi dokaze.  Ne mora sve da bude crno-belo, znaš. A i za neke stvari tu stvarno ne znam...

Петровић: Осуђени могу да траже премештај у други затвор

Министар правде Душан Петровић изјавио је данас да ће осуђени за убиство премијера Зорана Ђинђића, до правоснажности пресуде, остати у истражном затвору у Београду осим ако не изразе жељу да оду у други затвор.

Он је за Б92 казао да осуђени, ако то затраже, могу бити пребачени у затвор у Пожаревцу.

Коментаришући најаве првооптуженог Милорада Улемека Легије да може да побегне из затвора али да неће, Петровић је истакао да су мере безбедности у Централном затвору врло високе.

Када пресуда постане правоснажна, они ће бити пребачени у затвор Забела и то у посебно одељење које се назива "затвор у затвору" а које је намењено смештају затвореника осуђених због најтежих кривичних дела.

Петровић је казао да у том делу сваки затвореник има своју ћелију, модеран видео надзор а особље које чува је посебно обучено.

Izvor: Beta

Ђелић: Подршка правосуђу

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић изјавио је данас да је присустовао читању пресуде осуђенима за убиство премијера Зорана Ђинђића приватно, а не као представник власти, да би показао да подржава правосуђе.

На конференцији за новинаре, Ђелић је оценио да је одлично што је у суду био и председник Србије Борис Тадић јер је то била форма подршке правосуђу, "али не кроз притиске, већ на прави начин, да се покаже да држава стоји иза оних који имају храбрости да изричу пресуде у најтежим случајевима".

"Због тога је ова пресуда веома важна и мислим да ће охрабрити и тужилаштво и цео правосудни систем да све криминалце кажњава правом мером", рекао је Ђелић.

Он је оценио да су изречене казне близу максималлних и истакао да очекује да ће бити потврђене и у другостепеном поступку.

Наводећи да ништа не може да врати Зорана Ђинђића, Ђелић је рекао да се максималним казнама потврђује оно што пише на згради Владе, а што је Ђинђић изговорио неколико дана пре него што је убијен - да се варају сви они који мисле да ће његовим нестанком престати да делује правна држава.


Izvor: Beta

Svetski mediji o presudi - nije istraženo ko je sve još učestvovao u ubistvu !!!
 
Vodeći svetski dnevnici prenose presudu sa suđenja za ubistvo Zorana Đinđića, navodeći da je, uprkos presudi, ipak ostalo otvoreno pitanje pozadine tog ubistva. „Njujork tajms” piše da je ubistvo proreformskog premijera značilo vraćanje političkog sata unazad u Srbiji, da su političke i ekonomske promene koje je započeo Đinđić zastale, a da su njegovo zalaganje za bliže veze sa Zapadom zamenili „prkosni tonovi Vojislava Koštunice, premijera koji je promovisao važnost srpskih veza sa Rusijom i koji nije bio voljan da progoni neke osumnjičene za ratne zločine”. Prenoseći kratak istorijat suđenja za ubistvo Zorana Đinđića, „Njujork tajms” navodi da, uprkos presudama, mnogi analitičari kažu da u tom slučaju nije u potpunosti istraženo ko je još uključen u ubistvo. List citira Džejmsa Lajona iz Međunarodne krizne grupe, koji je rekao da ne veruje da su ljudi koji su ubili Đinđića mogli to da učine sami. „Njima su bile potrebne političke instrukcije. Ti ljudi bili su operativci, a ne planeri”, rekao je Lajon.

Britanski „Indipendent”, prenoseći jučerašnju presudu Specijalnog suda u Beogradu, navodi da je Đinđić, „koji je favorizovao reforme”, ubijen samo dan pre nego što je njegova vlada trebalo da sprovede akciju za razotkrivanje „zemunskog klana”, čije su vođe kasnije optužene za taj zločin.

„Kada je presuda izrečena, Jovanović i Ulemek nisu pokazali nikakve emocije”, piše list.

„Gardijan” takođe prenosi presudu, navodeći da ona, iako prva na suđenju za organizovani kriminal, nije osvetlila i političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića.

List citira Čedomira Jovanovića, lidera LDP-a, da je presuda samo prvi korak ka otkrivanju onih koji stoje iza ubistva. „Kraj suđenja nije kraj borbe za istinu”, rekao je Jovanović.

„Fajnenšel tajms” piše da su zvaničnici srpske vlade pozdravili presudu kao dokaz da je Srbija sposobna da preuzme suđenje za najteži kriminal.

List primećuje da je presuda „došla u vreme kada novoformirana vlada pati od dubokih domaćih podela, kada se suočava sa ultranacionalističkim izazovima i međunarodnim zahtevima da se reši status Kosova i da se uhapsi Ratko Mladić, optužen za ratne zločine”.

NEMAČKA ŠTAMPA: HRABROST SRPSKIH SUDIJA

Frankfurter algemajne cajtung ocenjuje da su „srpske sudije pokazale hrabrost, uprkos pokušajima zastrašivanja”, ali da „nisu mogli da postignu da se razjasni politička pozadina ubistva”.

List ukazuje da „posle crnog dana u martu, iz godine u godinu postaje jasno da je Đinđić za Srbiju, uprkos greškama, bio ličnost stoleća”.

„Političar sličnog formata u Srbiji nije na vidiku. Đinđić je želeo da zemlju povede u Evropsku uniju i da je brzim tempom pretvori u modernu evropsku državu. Ali, Srbija nije mogla da ga izdrži. Pokazala se kao premala za Đinđića. Njegove ubice nisu mogle da zaustave tok stvari, ali su Srbiju vratili godinama unazad”, ocenjuje FAZ.

„Zidojče cajtung”, uz pohvalu pravosuđu za najviše kazne ubicama Đinđića, takođe navodi da „politički inspiratori ubistva nisu među osuđenima”.

Ovaj list Đinđića naziva preduzimljivim političarem, koji je želeo da evropeizuje Srbiju, ali podseća da i dalje traje još u Đinđićevo doba započet rascep „između zapadno orijentisanih i nacionalkonzervativnih demokrata, koji od prošle nedelje vladaju zajedno”.

„Frankfurter rundšau” smatra da jučerašnja presuda budi nadu s obzirom na to da u Srbiji „naokolo šeta još mnogo ubica, koje, doduše, niko tako ne zove”.

„Ali, otkad je Đinđićeva stranka ponovo na vlasti i ne spada više među izopštene, valja se nadati da je i za ratne zločince prošlo vreme poštede”, navodi „Rundšau”.

List piše da je Srbija ubistvom Đinđića „izgubila epohalni politički talenat”, koji je pobudio nadu da je moguća drugačija Srbija.

Izvor: Beta