Суђење за убиство премијера Зорана Ђинђића

Скок падобраном као алиби

Међу припадницима ЈСО још постоји закон ћутања, каже адвокат Срђа Поповић 
Звездан Јовановић, оптужен да је 12. марта 2003. године пуцао у премијера Србије Зорана Ђинђића, добио је јуче пред судом алиби и за 11. март када је, према наводима оптужнице, боравио у канцеларији број 55 у Улици адмирала Гепрата од 10 до 15 часова, заједно са Александром Симовићем и Нинославом Константиновићем, чекајући да се премијер Ђинђић појави на паркингу зграде Владе Србије у Немањиној 11.

Тројица сведока из Јединице за специјалне операције МУП-а Србије испричала су јуче пред Специјалним судом да је Звездан Јовановић 11. марта пре подне први пут скочио са падобраном из хеликоптера у Центру ЈСО у Кули.

– Први скок из хеликоптера је веома ризичан – рекао је тадашњи помоћник команданта за оперативне послове ЈСО Мићо Петраковић, сада официр Жандармерије, где ради као инструктор тактике. – Звездан Јовановић је тражио од команданта Јединице Душка Маричића да му дозволи да скаче, јер нама није дозвољавао. То му је био први скок у животу, а није пракса да се први скок ради из хеликоптера.

Други сведок Драгослав Крсмановић, тадашњи помоћник команданта за логистику у ЈСО, сада заменик начелника Центра МУП-а у Новом Саду, рекао је да је тог дана у Кули чуо од Петраковића да је Јовановић скакао падобраном, али да то није видео својим очима. Трећи сведок, полицајац Зоран Гулић, тадашњи руководилац Службе за обезбеђење објеката ЈСО, рекао је јуче пред судом да је 11. марта у Кули, приликом извођења падобранских скокова видео Јовановића у хеликоптеру. Сва тројица потврдила су да је оптужени тог дана око 14 часова био на ручку у Центру ЈСО у Кули, као и да је тамо био од 12. марта увече па све до хапшења.

Сведоци су рекли и да је 11. марта у Кули од осам часова ујутру па до после подне био првооптужени Милорад Улемек, као и да су чули причу како је он напустио Центар хеликоптером. У оптужници није наведено где се налазио Улемек 11. марта, али су сведоци сарадници казали да се крио у једном стану у Новом Београду од почетка марта 2003. године.

Правни заступник мајке убијеног премијера, адвокат Срђа Поповић, рекао је јуче да не верује исказима припадника некадашње Јединице за специјалне операције МУП-а Србије.

– Када је Улемек давао исказ и говорио о томе како припадници САЈ-а лажу о томе шта се догодило у Мељаку, он је рекао: „Ја разумем те људе. Они желе да заштите своју јединицу”. И овде је иста прича. За њих ЈСО још постоји као и тај закон ћутње међу њима и неки тобожњи морални кодекс. Предлажем суду да има то у виду кад оцењује ове исказе као доказе – рекао је адвокат Поповић.

Сведок Драгослав Крсмановић рекао је да је дан или два после атентата на премијера шеф Улемековог обезбеђења Ненад Шаре донео у Кулу поруку у којој је писало: „Ја са овим немам ништа. Држите се достојанствено”. Они су закључили да је то Улемекова порука јер је он већ био на потерници, а сведок је схватио да је то порука припадницима Јединице да се „не излећу”. Адвокат Срђа Поповић рекао је на то да је сведок помогао скривању Улемека јер тада није пријавио Шареа као особу која одржава контакт са човеком који је на потерници.

-----------------------------------------------------------

Суочења са Багзијем и Ђуром Мутавим

Судско веће је јуче саопштило да је прихватило предлоге одбране оптуженог Александра Симовића за његово суочење са сведоцима сарадницима Дејаном Миленковићем Багзијем и Миладином Сувајџићем званим Ђура Мутави. Суочења су заказана за петак, 19. јануар, а тог дана први пут ће сведочити и двојица полицајаца из некадашњег ОУП-а „Савски венац” који су први ушли у канцеларију број 55 зграде у Улици адмирала Гепрата, одакле је извршен атентат на премијера Ђинђића. Судско веће ће у петак саопштити и своју одлуку о свим осталим предлозима адвоката.
 
Izvor

 U Specijalnom sudu u Beogradu nastavljeno suđenje za atentat na premijera
Legija posle ubistva Đinđića bio na vezi sa komandom JSO

Advokat Srđa Popović, zastupnik Ružice Đinđić, juče je na suđenju za ubistvo premijera zatražio da Dragoslav Krsmanović, jedan od trojice jučerašnjih svedoka, krivično odgovara jer je nakon atentata krio kontakt prvooptuženog Milorada Ulemeka Legije sa komandom JSO.

Popovićev zahtev usledio je pošto je Krsmanović, nekadašnji pomoćnik komandanta JSO za logistiku, izjavio da je Nenad Šare dan-dva posle atentata doneo Ulemekovu poruku komandantu JSO Dušanu Maričiću Gumaru.

- Poruku su videli Maričić, Mićo Petraković, Zvezdan Jovanović, ja i možda Veselin Lečić. Pisalo je: „Sa ovim nemam nikakve veze, držite se dostojanstveno.“ To sam protumačio da ne smemo da napravimo loš potez jer je on na poternici za ubistvo premijera - rekao je Krsmanović i dodao da je Maričić iscepao papir sa Ulemekovom porukom.

On je još tvrdio da je dan pred atentat video Ulemeka i Zvezdana Jovanovića u bazi u Kuli jer su tada izvođeni padobranski skokovi od 12 do 14 časova. Prema optužnici, Jovanović je u to vreme čekao u Gepratovoj ulici da puca na premijera.

U korist Ulemeka i Jovanovića svedočili su i Mićo Petraković, bivši pomoćnik komandant JSO, i Zoran Gulić, bivši šef obezbeđenja objekata u JSO. Petraković je tvrdio da je dan pre atentata video Ulemeka i Jovanovića u Kuli, ali nije spominjao Ulemekovo pismo.

Gulić je takođe rekao da je u Kuli video dvojicu optuženih 11. marta 2003.

Na pitanje sudije Nate Mesarević da li je poznavao pripadnike Ulemekovog obezbeđenja, odgovorio je potvrdno. Kada ga je sudija pitala koga je od njih video sa Ulemekom, odgovorio je da se ne seća.

Advokat Srđa Popović je nakon Gulićevog svedočenja primetio:

- Svedočenja pripadnika JSO su primer tobožnjeg moralnog kodeksa i lojalnosti. Za svedoka još postoji JSO i važi zakon ćutanja - rekao je advokat Popović.

Za reč se javio i Ulemek koji je pozvao tužioca Jovana Prijića da podnese krivičnu prijavu protiv svedoka, ako sumnja da lažu.

Bivši šefovi JSO ponovila su i raniju tvrdnji odbrane da su tri čoveka posle atentata došla po Jovanovića u Kulu lažno se predstavljajući kao njegovi prijatelji. Tvrdili su da je po Jovanovića došao jedan savezni policajac, zatim novosadski kriminalac i još jedna osoba, ali da je Jovanović rekao da ih ne poznaje. Zbog toga je, kako su tvrdili, ispred trojice izašao Slavko Vojvodić, predstavljajući se kao Jovanović. Oni ni su ga zagrlili i pozdravili kao prijatelja. Svedoci su zatim tvrdili da su pozvali tadašnjeg načelnika javne bezbednosti Sretena Lukića i da je trojicu sumnjivih odvela somborska policija. Odbrana je ranije iznosila da je to bio pokušaj ubistva Jovanovića.

Suđenje se nastavlja sutra, a za petak je planirano suočenje optuženog Aleksandra Simovića sa svedocima saradnicima Dejanom Milenkovićem Bagzijem i Miladinom Suvajdžićem - Đurom Mutavim.

V. Z. Cvijić

Izvor: Blic

Суђење за убиство премијера Зорана Ђинђића

Приказани снимци припреме атентата

Звездан Јовановић показао како је из полицијског возила гађао мету удаљену две стотине метара 
 

 
Укрштеница „Пирамида” са рупом од метка и чаура пушке „хеклер и кох Г3” под сувим лишћем у шуми на Фрушкој гори приказани су јуче као важни докази на полицијском видео снимку који је емитован на великим екранима у Специјалном суду. Главни актер снимка је Звездан Јовановић, оптужен за атентат на премијера Зорана Ђинђића, који је 23. марта 2003. године, када је ухапшен, показао истражним органима место на Фрушкој гори где је „упуцавао” пушку гађајући из полицијског возила мету удаљену две стотине метара. На снимку се најпре види како Звездан Јовановић, у црно-белој тренерци, са лисицама на рукама, показује тадашњем начелнику Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије Милету Новаковићу место поред аутопута код Бубањ потока одакле је прво било планирано да се колона премијерових службених возила гађа „зољом”. Тон је био лош па се није могло јасно чути све што је Јовановић говорио Новаковићу, али се у једном моменту могло чути да је рекао: „Ја нисам излазио из кола, видео сам да је добра позиција”.

Полиција је после тога одвезла Јовановића на аутопут код „Београдске арене” где је 21. фебруара сведок сарадник Дејан Миленковић Багзи покушао да заустави колону владиних возила да би, према оптужници, Јовановић гађао „зољом” премијеров аутомобил.

„Видео сам да је стао Багзијев камион, а са мном су овде били Миле Луковић Кум, Жмиги (Жељко Тојага) и Сретко Калинић”, казао је Јовановић стојећи на шљунку изнад аутопута.

„Јасно ти је било да ће бити много жртава, је л′ тако?”, питао га је Новаковић.

„Да”, чуло се како је одговорио Јовановић у веома опуштеном разговору. Није се могло приметити да је он био под било каквом присилом. Само се по лисицама на његовим рукама могло закључити да је ухапшен, а камера је у једном моменту приказала његове патике на којима се видело да нема пертле.

Камера је затим пратила пут полицијских возила до шуме на Фрушкој гори где је Јовановић са неколико полицајаца, овога пута без Милета Новаковића, више пута излазио из аутомобила да би пронашао место на коме је „упуцавао” пушку. Одједном се на снимку могао видети кадар са енигматским часописом „Пирамида” који је био делимично прекривен сувим лишћем. Неко је рекао: „Ево га!”. Када су узели новине, на њима се јасно могла видети мала рупа од метка. Јовановић је рекао да је приликом „упуцавања” пушке овде био са Милетом Луковићем Кумом, који је убијен 27. марта 2003. године, заједно са вођом „земунског клана” Душаном Спасојевићем, у полицијској акцији у Мељаку.

Полицијска екипа затим се одвезла 200 метара даље у потрази за чауром од метка. Тренутак проналажења чауре у гомилама сувог лишћа није снимљен, већ се одједном у кадру појављује чаура означена бројем два.

Тек у следећој секвенци на снимку се појављују дежурни истражни судија и дежурни тужилац из Сремске Митровице, али нико при том не саопштава да су то они. Новинари препознају тадашњег тужиоца у Сремској Митровици Драгана Аћимовића, који је сада судија Врховног суда, док адвокати препознају истражног судију Бранку Банчевић. Чује се како Аћимовић говори да би саслушању Јовановића на Фрушкој гори и показивању места и трагова „упуцавања” пушке требало да присуствује и бранилац. Убрзо се на снимку види адвокат Весна Радомировић која са својим брањеником стоји поред полицијског аутомобила обучена у тамнољубичасти костим са прилично кратком сукњом. Њих двоје се смешкају и пале цигарете док судија Банчевић поставља питања Јовановићу. Тек тада се јасније могло чути да су он и Миле Луковић дошли у шуму десетак до 15 дана пре атентата сивим BMW-ом, да је Луковић поставио часопис као мету, а да је он пуцао са сувозачевог седишта наслонивши пушку на отворена предња десна врата аутомобила.

„Видео сам да сам погодио. Нисмо ништа склањали, били смо ту неколико минута и отишли”, рекао је Звездан Јовановић.

„Ви сте хтели да видите да ли пушка добро функционише, да ли је исправна?”, чуло се питање судије.

„Да”, рекао је Јовановић.

„Колегинице, ми смо већ фотографисали. Хоћете да поново фотографишемо?”, питала је судија Банчевић адвоката Весну Радомировић, а она је уз осмех одговорила: „Не, не”.

У такозваном записнику о показивању лица места од стране осумњиченог стоји да је њему био омогућен поверљив разговор са адвокатом на лицу места, али се на снимку заправо не види да су Јовановић и Радомировићева озбиљно разговарали. Њен потпис на овом записнику и на Јовановићевом наводном признању злочина била је једна од важних спорних чињеница на овом суђењу, а Адвокатска комора Србије донела је одлуку о кажњавању Радомировићеве са 50.000 динара јер је дисциплински суд Коморе установио да је она само ставила свој печат на записнике о саслушањима којима није присуствовала.

Када је тужилац Аћимовић у шуми на Фрушкој гори питао Звездана Јовановића ко му је дао пушку, он је одговорио: „О томе више нећу ником ништа рећи. Рекао сам у истрази”, а на питање да ли је из те пушке убијен премијер, Јовановић је казао: „Ништа нећу рећи”.

На суђењу још није речено да ли је чаура са Фрушке горе упоређивана са чаурама пронађеним на крову зграде у Гепратовој 14, одакле је извршен атентат.

-------------------------------------------------------------------------

„Исфабрикован” доказ

Јовановић је после приказивања снимка рекао да је то лажни доказ који су исфабриковали Миле Новаковић и особа у зеленој јакни која се не види на снимку.

– Не види се колико смо се пута по разним брдима заустављали да би ми они рекли шта да причам. „Упуцавање” пушке једним метком је велика глупост – рекао је оптужени Јовановић јуче на суђењу, а његов адвокат Ненад Вукасовић казао је да снимак није никакав доказ већ правни скандал.

 
 Izvor
 
 

 Posle defilea svedoka odbrane na suđenju za ubistvo Zorana Đinđića
U zatvor zbog davanja lažnog alibija Legiji

Pokušaji davanja alibija optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića mogli bi da se okončaju pokretanjem krivičnih postupaka za lažno svedočenje.

Zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić poslednjih dana je u sudnici često izgovarao reč „laž“ prilikom svedočenja bivših pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO), koji su pokušali da potvrde odbranu Milorada Ulemeka Legije i da daju alibi Zvezdanu Jovanoviću. Tužilac je imao primedbe i na svedočenje ujne i komšije optuženog Aleksandra Simovića, koji su, takođe, pokušali da mu daju alibi.

Prijić je sve te iskaze ocenio kao lažne.

Ranija nastojanja pripadnika rasformirane jedinice da pruže alibi svojim okrivljenim starešinama i kolegama već su propala. Njihove tvrdnje u postupku za ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića, kao i na suđenju za ubistvo četiri člana SPO i pokušaj ubistva Draškovića na Ibarskoj magistrali, sud je ocenio kao neverodostojne.

Advokat Rajko Danilović, zastupnik Ružice Đinđić i porodica ubijenih na Ibarskoj magistrali, kaže za naš list da je već postala praksa optuženih iz JSO da im u završnici suđenja daju alibi prijatelji i saradnici.

- Jasno je da su sve to lažna svedočenja i montirani alibiji. Da zaista postoji alibi, koristili bi ga još u istrazi. Naša tužilaštva su lenja da pokreću postupke za lažna svedočenja. Sa druge strane, odbrana može da zloupotrebljava, odvojeni postupak za lažno svedočenje. Bolje je da tužilac sačeka pravosnažnu presudu i da onda pokrene postupak za lažno svedočenje - kaže advokat Danilović.

Od prvih iskaza pripadnika JSO na suđenjima počinje da se sumnja u njihovu istinitost. Tako su Nenad Bujošević Rambo i Nenad Ilić Glavonja 2001. godine pred istražnim sudijom i svojim advokatima priznali zločin na Ibarskoj magistrali. To ih nije sprečilo da na početku suđenja odbace krivicu i tvrde da su nevini. Iliću je rodbina pokušala da obezbedi alibi tvrdeći da je bio na slavi sa njima na dan ubistva.

Bujoševiću su pokušali da daju alibi sedam pripadnik JSO od kojih je jedan bio Željko Tojaga, sada optužen za umešanost u ubistvo premijera Đinđića. Veći broj crvenih beretki je na suđenju za ubistvo premijera svedočio u korist Tojage.

Na suđenju za ubistvo Stambolića i atentat na Draškovića u Budvi, takođe su se pojavljivali svedoci iz JSO koji su potvrđivali Ulemekovu odbranu. Jedan od njih je i danas u obezbeđenju Ulemekove supruge, a drugi je Vukašin Vukašinović koji je potvrđivao Ulemekovu odbranu i na suđenju za ubistvo premijera. Na tom suđenju je kao svedok odbrane pomenut i Boško Jović, koji je ovih dana pokušao da da alibi Zvezdanu Jovanoviću. Optuženi Jovanović je sam u policiji priznao da je pucao na premijera. Svedočenja pripadnika JSO u korist odbrane na suđenju za ubistvo Stambolića i atentat u Budvi prvostepeno veće Specijalnog suda, ali i Vrhovni sud, odbacili su kao neverodostojna.

Vuk Z.Cvijić

    Prikazan snimak o Jovanovićevom priznanju

    Na video snimcima koji su juče prikazani na suđenju za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića vidi se kako drugooptuženi Zvezdan Jovanović sa smeškom na licu objašnjava kako su čekali da ubiju premijera kod Bubanj Potoka i hale „Limes“ i kako je vežbao „upucavanje“ na Fruškoj gori.

    Sudija Nata Mesarović saopštila je da je te snimke bivši predsednik sudskog veća Marko Kljajević izdvojio iz spisa. Međutim, Vrhovni sud je ukinuo Kljajevićevu odluku sa obrazloženjem da samo odluči da li će ih koristiti kao dokaz.

    Na snimku se prvo vidi kako Jovanović pokazuje i objašnjava šta se dešavalo na autoputu Beograd-Niš kod Bubanj Potoka, gde je prema optužnici planiran atentat na premijera 16. februara 2003.

    Nakon toga sledi snimak sa autoputa kod hale „Limes“, gde je, prema navodima optužnice, 21. februara 2003. takođe pripremano ubistvo premijera. Kada je Jovanović izašao iz policijskog vozila, čulo se i njegovo objašnjenje: „Video sam da je stao Bagzijev (Dejan Milenković) kamion i nastala je gužva. Sa mnom su bili Mile Luković Kum, Žmigi (Željko Tojaga) i Sretko Kalinić.“

    Sa snimka na Fruškoj gori vidi se kako je policija sa Jovanovićem i u prisustvu tužioca pronašla ukrštene reči koje je on koristio kao metu i čauru ispaljenog metka. Nakon toga vidi se kako dolaze istražni sudija i branilac po službenoj dužnosti, zatim sledi scena kako Jovanović sa advokatom Vesnom Radumirović obavlja poverljiv razgovor u policijskim kolima.

    Sa snimka se čuje da istražni sudija upozorava Jovanovića da nije dužan da daje izjavu, ali Jovanović odgovara da želi da priča. On je nakon toga kazao da je na Frušku goru došao sa Miletom Lukovićem 10-12 dana pred atentat da bi „upucao“ pušku „hekler i koh G3“, što je isti model kojim je ubijen premijer. Međutim, kada ga istražni sudija pita, da li je iz te puške ubijen premijer, Jovanović nije želeo da odgovori, kao ni na pitanje od koga je dobio pušku.

    Odbrana je zatražila da se snimak ne uvrsti u dokaze. Jovanović je tvrdio da su snimci montirani, a da je on bio izložen ucenama.

    Kazne do pet godina

    Profesor Goran Ilić sa Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže za „Blic“ da je krivično delo lažnog svedočenja teško dokazivo.

    - Tužilac mora da dokaže postojanje svesti da je neko namerno lagao u sudu. Pravosnažne presude u kojima su neki iskazi svedoka odbačeni kao neverodostojni, pa čak i lažni, nisu dovoljan dokaz. To mora da se dokazuje u odvojenom postupku, na primer, drugim svedočenjima. Tužilac ne mora da čeka pravosnažnost presude, već postupak može da pokrene u svakom trenutku kad oceni da može da dokaže da je neko lažno svedočio - kaže profesor Ilić. Za lažno svedočenje u krivičnom postupku Krivični zakonik propisuje kazne od tri meseca do pet godina zatvora

Izvor: Blic

 Pripadnici rasformirane Jedinice za specijalne operacije ponovo u žiži domaće javnosti
Bivši Legijin pratilac čuva svedoke saradnike

Slaviša Krstić, pratilac i vozač Milorada Lukovića Legije do ubistva premijera Zorana Đinđića, sada je pripadnik Jedinice za zaštitu učesnika u krivičnom postupku i ima zaduženje vozača koji iz tajnog skrovišta prevozi svedoke saradnike do Specijalnog suda i vraća ih nazad.

On se prekjuče pojavio kao svedok na najvažnijem suđenju u Srbiji i, kao većina nekadašnjih pripadnika rasformirane Jedinice za specijalne operacije (JSO), potvrdio deo navoda odbrane prvooptuženog.

- To je mučki i opasan udarac svima koji se bave borbom protiv organizovanog kriminala. Takav delikatan i važan zadatak ne bi smeo da se poveri nijednom bivšem pripadniku JSO, pa ni Krstiću. Čovek na takvom mestu zna gde su smešteni svedoci saradnici, kako se čuvaju i kojim putevima se prevoze do suda ili na neko drugo mesto. Mislite li da zbog toga ne strahuju svedoci i njihove porodice? Onaj ko je odlučio da se Krstić nađe u toj jedinici morao bi da podnese ostavku. Podsetiću, svi koji su bili u sudnici kada je Krstić ušao da svedoči, primetili su da se pozdravio sa braniocima Ulemeka i da je na to reagovala sudija Nata Mesarović - kaže za „Blic“ izvor iz vrha srpskog pravosuđa.

Advokat Nino Dožen Majkić, zastupnik porodice Đinđić, kaže za „Blic“ da je svedočenje i sadašnji zadatak Krstića, kao i ostalih svedoka koji i danas rade u policiji, pitanje za ljude koji vode Ministarstvo unutrašnjih poslova.

- Srpski policijski vrh mora da objasni kako su takvi ljudi ostali među zaposlenima u policiji - kaže Dožen Majkić.

Dr Milan Škulić, profesor Pravnog Fakulteta u Beogradu i jedan od autora Zakona o zaštiti učesnika krivičnih postupaka, kaže za „Blic“ da se tim zakonom ne uređuju kriterijumi ko može da bude u policijskoj jedinici za zaštitu i da je to ostavljeno policiji da uredi.

- Zakon se ne bavi kriterijumima za prijem u ovu jedinicu. To je prepušteno proceni u praksi MUP-a i može se urediti podzakonskim aktima. Osnovni kriterijum je da policajac mora da bude častan i pošten. Takve policijske jedinice postoje u svetu i osnovna stvar je međusobno poverenje pripadnika, koje ne sme biti narušeno - kaže profesor Škulić.

On napominje da se, formalnopravno posmatrano, Krstićev iskaz ne može sankcionisati, sem ukoliko se ne utvrdi da je svedočio lažno.

- To je stvar procene rukovodioca Jedinice za zaštitu učesnika krivičnih postupaka, da li ponašanje Krstića može imati posledice po njegovu dalju službu. Njegov iskaz se na sudu ceni kao iskaz bilo kog drugog svedoka i sud mu može ili ne mora poverovati. Da bi se formalnopravno smatralo da je dao lažan iskaz, nije dovoljno da ga sud odbaci, već tužilaštvo mora da povede postupak za to i da bude osuđen. Sud bi morao da sačini poseban zapisnik koji bi svedok potpisao i koji bi bio dostavljen tužiocu. To se u praksi ne čini baš često jer nije lako dokazati netačnost nečijeg iskaza - kaže profesor Škulić.

Slobodan Pajkić, bivši policajac iz obezbeđenja visokih funkcionera, a sada vlasnik privatne agencije, kaže za „Blic“ da su Krstićeve starešine odgovorne za njegovo postavljenje.

- Njegove neposredne starešine su možda znale da je on nekada vozio Ulemeka, ali su to prećutale iz njima znanih razloga. Moguće je i da nisu bili upoznati sa njegovi ranijim zaduženjima. Čovek je možda profesionalac u poslovima bezbednosti i možda nije bio njegov izbor da čuva Ulemeka - kaže Pajkić.

Vuk Z. Cvijić

    Tužilaštvo će goniti lažne svedoke iz JSO

    BEOGRAD - Specijalno tužilaštvo iniciraće kod nadležnog opštinskog tužilaštva pokretanje postupka protiv pripadnika Jedinice za specijalne operacije, zbog lažnog svedočenja na suđenju za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi, saznaje „Blic“.

    Kako saznajemo, Specijalno tužilaštvo ima nameru da inicira pokretanje postupka i zbog lažnih svedočenja na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

    Svedočenja pripadnika JSO u korist odbrane na suđenju za ubistvo Stambolića i atentat u Budvi, prvostepeno veće Specijalnog suda ali i Vrhovni sud odbacili su kao neverodostojna. Na tom suđenju pripadnici JSO-a su tvrdili da su oni bili u Budvi, a ne njihove optužene kolege. Sudskom veću su izneli priču da su tamo otišli da uhapse Nenada Đorđevića, biznismena koji je napustio JUL, a ne da ubiju Draškovića.

    U Specijalnom tužilaštvu smatraju da imaju dovoljno dokaza da dokažu da su pripadnici JSO-a svedočili lažno.

    - Vrhovni sud je već uvažio dokaze o pronađenim otiscima prstiju optuženih koji potvrđuju njihov boravak u Budvi, kao i svedočenja vojnih lica koji su prepoznali optužene. To su dovoljni dokazi da se ospore svedočenja onih pripadnika JSO-a koji su tvrdili da su oni bili u Budvi, a ne njihove optužene kolege - kaže izvor „Blica“ blizak Specijalnom tužilaštvu.

    Jedan od onih koji su pokušali da daju alibi optuženima za atentata u Budvi je i Vukašin Vukašinović Vule. On je bio šef obezbeđenja Milorada Ulemeka Legije i zamenik direktora agencije „Lupus“ koju je registrovala Ulemekova supruga. Vukašinović je kao svedok potvrdio Ulemekovu odbranu i na suđenju za ubistvo premijera.

    Alibi za budvanski atentat pokušao je na suđenju da pruži i Dejan Ivković Ivke. Ovaj bivši pripadnik JSO-a sada radi kao šef službenog policijskog obezbeđenja Aleksandre Ivanović, Ulemekove supruge.

    Vukašinović i Ivković su tvrdili da je sa njima u Budvi bio i Boško Jović, tadašnji šef obuke JSO-a koji je ovih dana pokušao da pruži alibi Zvezdanu Jovanoviću na suđenju za ubistvo premijera.

    V. Z. C.
    Formiranje Jedinice za zaštitu

    Jedinica za zaštitu učesnika u krivičnom postupku formirana je septembra 2005. godine, uglavnom od pripadnika Uprave za obezbeđenje. Od osnivanja je bila pod patronatom načelnika Javne bezbednosti, a kasnije direktora policije. Imenovanje načelnika jedinice, međutim, nije samo interna stvar MUP-a, već se o tome pita i specijalni tužalac. Naime, po Zakonu o programu zaštite, koji je stupio na snagu 1. januara prošle godine, neophodno je da se prvi čovek Specijalnog tužilaštva složi sa predlogom MUP-a.

    - U jedinici je trenutno oko 180 ljudi, među kojima ima i nekoliko pripadnika bivše Jedinice za specijalne operacije. Svi već godinama rade u MUP-u, a većina je nekada bila u Upravi za obezbeđenje - kaže naš sagovornik iz vrha MUP-a.

    On objašnjava da je, da bi neko postao njen pripadnik, neophodno da njegov prijem načelnik jedinice predloži direktoru policije i da, naravno, direktor potpiše to rešenje.


Izvor: Blic

Суђење за атентат на премијера Зорана Ђинђића

Тајна три опушка

Бели пикавци на вратанцима ложишта каљеве пећи нису пронађени приликом увиђаја 12. марта, а фотографисани су тек пет дана касније 
Криминалистички техничар МУП-а Србије Милисав Ђорђевић је 12. марта 2003. године фотографисао све трагове пронађене у канцеларији број 55 зграде у Улици адмирала Гепрата број 14, одакле је 12. марта 2003. године убијен премијер Зоран Ђинђић. Он, међутим, није ни видео ни фотографисао три опушка који су, према исказима сведока из МУП-а, уочени тек сутрадан на вратанцима ложишта каљеве пећи у тој канцеларији. Ти опушци су својевремено били „приписани” оптуженом Звездану Јовановићу, али је ДНК анализа утврдила да биолошки трагови са ових цигарета марке „давидов”, које иначе пуши Јовановић, не припадају њему.

Према наводима оптужнице, у канцеларији број 55 су 12. марта били Звездан Јовановић, који је са прозора пуцао у премијера, Александар Симовић и Нинослав Константиновић. У Јовановићевом признању датом у полицији у време акције „Сабља” наводи се у једној реченици: „Пушио сам ′давидов”, а у јавности се говорило да је он на састанку у МУП-у Србије 23. марта 2003. године ухапшен управо у тренутку када је угасио цигарету „давидов” на наводно исти начин како су угашене цигарете пронађене на вратанцима ложишта каљеве пећи у канцеларији у Гепратовој.

– Шеф Одсека криминалистичке технике Радован Китић је већ обавио увиђај када сам ја дошао око 13 часова. Видео сам пресавијено ћебе на раму прозора који је био широм отворен. Ја сам то ћебе упаковао у пе-ве-це кесу коју сам херметички затворио због микротрагова. При том сам имао рукавице. Свуда смо тражили трагове отисака прстију и зато смо мазали и каљеву пећ али опушке тада нисам видео – рекао је Ђорђевић.

На дан атентата пронађен је само један опушак цигарете без филтера испред прозора, а Ђорђевић је рекао да је касније чуо да су пронађени опушци на вратанцима каљеве пећи, па је објаснио да су на пећ биле наслоњене неке плоче. То је био повод да бранилац Звездана Јовановића, адвокат Ненад Вукасовић, затражи од судског већа да више пута на екранима прикаже фотографије број 54 и 57 из фотодокументације са увиђаја у тој канцеларији. На првој фотографији види се да поред пећи стоје две велике картонске кутије, а да су на предњи зид пећи наслоњене плоче које су заправо биле некакви рекламни панои. Врата пећи се од њих нису видела. На другој фотографији ти панои су положени поред пећи, на месту где су на првој фотографији биле кутије, а сведок је рекао да је он све фотографисао истог дана. Зато су адвокати изразили сумњу да фотографије потичу из две просторије на другом спрату зграде у Гепратовој 14.

– Колико ја знам, нико од наших оперативаца не пуши „давидов” – рекао је криминалистички техничар Предраг Ћурчић који је 17. марта био позван да дође у Гепратову да би фотографисао три опушка на вратанцима пећи, а затим је био послат на спрат ниже да по предметима у канцеларијама и од запослених узима трагове и узорке отисака прстију. – У канцеларији број 55 нисам ништа друго фотографисао осим та три пикавца. Вратанца на пећи била су широм отворена када сам дошао. Нико ми ништа није објашњавао. Требало је само да сликам – рекао је Ћурчић.

Првооптужени Милорад Улемек је питао да ли је опушке можда оставио неко од стручњака из Визбадена, који су били у овој канцеларији 13. марта, али сведок није знао одговор на то питање. Адвокати су констатовали да су увиђај, фотографисање и скицирање лица места урађени траљаво и тражили да се ови докази издвоје из списа предмета. Бранилац Звездана Јовановића је рекао да је техничар Ћурчић био позван само да би „извршио легализацију нечијих сумњивих радњи са опушцима”.
 
Izvor

Na suđenju za ubistvo Đinđića svedočili inspektori
Jovanovića odali opušci?

U kancelariji odakle je pucano na premijera pronađeni opušci cigareta "davidov", ali tek na drugom uviđaju. Odbrana tvrdi da je policijski izveštaj lažiran

BEOGRAD - Suđenje optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića nastavljeno je juče saslušanjem kriminalističkih tehničara beogradske policije koji su radili uviđaj u kancelariji broj 55, u Ulici admirala Geprata, odakle je prema navodima optužnice pucano u premijera. Prema optužnici, 12. marta 2003. godine, u pomenutoj kancelariji bili su Zvezdan Jovanović, Aleksandar Simović i Ninoslav Konstantinović, kada je Jovanović, oko 12,30 sati, sa prozora pucao u premijera i teško ranio Đinđićevog šefa obezbeđenja Milana Veruovića.

Svedok Milisav Đorđević ispričao je da je na uviđaj izašao oko 13 sati i da su vrata kancelarije bila širom otvorena, kao i prozor na kome se nalazilo ćebe, i video je stvari koje su bile razbacane po prostoriji.

- U kancelariji je bilo mnogo ljudi koji su se predstavili kao kolege. Neki su bili u civilu, a neki u uniformi. Dok sam radio uviđaj u kancelariju je ušlo desetak kolega. Čaura je nađena posle sat vremena. Lično sam je primetio, verovatno sa prozora hodnika na drugom spratu zgrade, gde se nalazi kancelarija. Druga čaura nađena je sat vremena kasnije. Mislim da je još bio dan - rekao je kriminalistički tehničar. Prema njegovim rečima, na uviđaj je pola sata posle njegovog dolaska pristigao istražni sudija, koga je policija upoznala sa pronađenim tragovima koje su već bili obeležili, kao i da su pregledali i druge kancelarije na istom spratu. Đorđević je rekao da prilikom prvog uviđaja, 12. marta, policija nije našla tri opuška cigareta na vratima kaljeve peći koja se nalazila u kancelariji.

- Cigarete na vratima kaljeve peći nismo tada našli jer su tu bile neke table, ali je pronađen komad cigarete bez filtera ispod prozora - rekao je svedok i dodao da je posle uviđaja ćebe koje je nađeno na simsu prozora zapakovao u PVC kesu i odneo u beogradsku policiju. Svedok, međutim, nije mogao da kaže da li je u policiju odneta i stolica koja se nalazila ispred prozora. Na pitanje sudije Nate Mesarović da li mu je poznato da su posle ubistva premijera dolazili stručnjaci iz Instituta za kriminalističku tehniku iz Vizbadena, Đorđević je odgovorio da su nemački stručnjaci obavili neka merenja, ali da od naše policije nisu tražili nikakve informacije, niti su zajedno radili uviđaj. Pripadnici beogradske policije ponovili su uviđaj pet dana pošto je premijer ubijen, 17. marta, i tek tada su nađena tri opuška u vratima peći. Svedok Predrag Ćurčić kriminalistički tehničar koji je tada radio uviđaj rekao je da nije video kada su nađeni opušci jer je na uviđaj došao posle svojih kolega.

- Tog dana u prepodnevnim satima pozvao me je tadašnji šef odeljenja kriminalističke tehnike Radovan Kitić i rekao mi da dođem u kancelariju 55 u Gepratovoj ulici. Pitao me je da li neko od nas puši "davidov" cigarete i da me to pita jer su u kancelariji nađeni opušci. Odgovorio sam da ne znam - rekao je Ćurčić.

Posle Đorđevićevog svedočenja, punomoćnik porodice Đinđić advokat Srđa Popović rekao je da smatra da su snimane dve kancelarije u Ulici admirala Geparta, pa su zbog toga neke fotografije o zatečenom stanju različite. Istu tvrdnju ponovio je i po završetku svedočenja ostalih svedoka. Na svedočenje kriminalističkog tehničara advokati odbrane imali su niz primedbi, ocenivši da je uviđaj traljavo urađen. Oni su takođe postavili pitanje kako su pikavci nađeni tek posle pet dana od prvog pregleda kancelarije, istakavši da je izveštaj tehničara lažan.

Advokat Slobodan Milivojević, branilac Ulemeka, ocenio je da kriminalističko-tehnički pregled nije urađen u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku i predložio da se zapisnik o uviđaju izdvoji iz spisa. Prigovor na rad policije imao je i optuženi Aleksandar Simović, koji je čak podrugljivo upitao svedoka Bojana Stojkovića, kriminalističkog tehničara beogradske policije, "da li uvek tako loše radite uviđaj". Suđenje se nastavlja danas, a planirano je suočenje svedoka saradnika Miladina Suvajdžića i Dejana Milenkovića Bagzija sa optuženim Simovićem. Takođe bi trebalo da svedoče dvojica policajaca OUP-a Savski venac, koji su prvi ušli u kancelariju broj 55 u Ulici admirala Geprata 14.
A. Dimitrovska


Izvor: Glas Javnosti

Suđenje za ubistvo premijera Đinđića
Svedok prijavio Đuru Mutavog

Veštak iz beogradske policije Stojan Kostić izjavio je juče u Specijalnom sudu da su dve čaure nađene 12. marta 2003. tokom uviđaja u ulici Admirala Geprata, odakle je po optužnici pucano na premijera Zorana Đinđića, ispaljene iz pušle „hekler koh“, pronađene na Novom Beogradu, nekoliko dana posle atentata.

Kostić je naglasio da je utvrdio podudarnost čaure sa pronađenom čaurom na Fruškoj gori, koja je prema navodima tužilaštva, ostala kada je optuženi Zvezdan Jovanović vežbao gađanje.

Odbrana i optuženi su iznela više primedbi na Kostićevo veštačenje i zatražili su izdvajanje iz spisa predmeta. Najvažnija primedba je bila da čaure nisu prikupljene u skladu sa zakonom.

U nastavku suđenja saslušani su Milan Oparušić i njegov sin Milutin, koji su tvrdili da je njihov stan u Bulvar Lenjina broj 5 iznajmio svedok saradnik Miladin Suvajdžić- Đura Mutavi.

Milan Oparušić je svedočio da je Suvajđzić imao lažnu ličnu kartu, da su razgovarali nekoliko puta, kada je dolazio po zakupninu i da nikada nije video u društvu s nekim. On je naveo i da Suvajdžić nije nosio naočare, bradu ili perikua i da on nije dolazio u stana kada Suvajdžić nije bio tamo.

Svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi je svedočio da je baš u tom stanu dogovoren atentan kod hale „Limes“.

Milutin Oparušić je svedočio da je prepoznao Suvajđića nekoliko dana posle ubistva premijera „na plakatu u pošti“ i javio ocu, a da su slučaj prijavili policiji kada su u stanu pronašli nekolko „fantomki“. Odbrana je tvrdila da Suvajdžićeva slika tada nije bila na poternici.

V. Z. C.

Izvor: Blic

Zaboravni Marko Kljajević
Bagzijeve transkripte odneo kući

Marko Kljajević, doskorašnji sudija Specijalnog suda i predsednik Veća na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, juče je predao u pisarnici Specijalnog suda transkripte i diskete sa snimcima prisluškivanih razgovora svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija i njegove nekadašnje advokatice Biljane Kajganić, saznaje „Blic“.

U sudu smo saznali da je Kljajević predao tri kompakt-diska sa štampanim materijalom, odnosno izveštajima MUP-a.

„Zaboravio sam da je to upšte kod mene. To sam video tek kada su mediji počeli da pitaju gde se metarijal nalazi“, rekao je Kljajević kada je predao transkripte i diskete razgovora Kajganićeve sa Milenkovićem još dok je sadašnji svedok saradnik bio u bekstvu u Grčkoj.

Kljajević je materijal predao u pisarnici, neposredno pred nastavak suđenja njegovom bratu Goranu Klajeviću, koga on brani kao advokat od optužbi da je vođa stečajne mafije.

Doskorašnji sudija nije objašnjavao kako je poverljiv materijal, koji po propisima mora da bude deponovan u sudu, nosio kući. Kljajević, kako saznajemo, nije čak ni usmeno obavestio svoje nekadašnje kolege Natu Mesarović i Milimira Lukića, koji i dalje sude optuženima za ubistvo premijera, da je upšte dobio transkripte i diskete.

Kako saznajemo, u transkriptima je i razgovor u kojem se Kajganićeva dogovara sa Milenkovićem da optuži Čedomira Jovanovića za ubistvo premijera. O tome je i Milenković svedočio, kao svedok saradnik, na suđenju za ubistvo premijera. Naveo je da ga je Kajganićeva nagovarala da optuži Jovanovića i Vladimira - Bebu Popovića za ubistvo Zorana Đinđića.

V. Z. Cvijić

Izvor: Blic

Pretnje sudiji u postupku za ubistvo Đinđića

BEOGRAD - Na mobilni telefon sudije Nate Mesarović, predsedavajuće u postupku za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, poslednjih nedelju dana stižu preteće poruke. Nata Mesarović tvrdi da to nije oblik pritiska i navodi da je okružni tužilac u Beogradu Milovan Božović neobično brzo reagovao na privatnu krivičnu prijavu koju je protiv nje podnela Biljana Kajganić, bivši advokat svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija.

- Uznemirena sam jer sam na svoj službeni broj (mobilnog) telefona dobila MMS-ove i molim sve da sud ostave da radi svoj posao. Molim i one koji posredno mogu da utiču da omoguće da se ovoj postupak okonča jer je to u interesu svih učesnika, posmatrača i navijača - rekla je sudija Mesarović na samom početku jučerašnjeg suđenja.

Ona nije objašnjavala kakve je preteće poruke dobila, ali kako „Blic“ saznaje, poruke su upućene preko računara, tako da izgleda kao da su poslate sa drugih mobilnih telefona.

Miroslav Micić, upravnik Okružnog zatvora u Beogradu (CZ), potvrdio je za „Blic“ da je prva poruka sudiji Mesarović 12. februara oko tri sata posle ponoći stigla sa njegovog službenog mobilnog telefona. On je napomenuo da je utvrđeno da poruka nije poslata sa njegovog telefona, već preko računara.

- U poruci je bilo obaveštenje da na internetu ima poruku sa šifrom i dobila je šifru za njeno otvaranje. Ipak, proverom na internetu ta poruka nije pronađena. Znam da je dobijala još poruka, a ovo je jedina koja je navodno upućena sa mog službenog telefona - rekao je Micić za naš list.

U policiji su „Blicu“ saopštili: „Intenzivno radimo na otkrivanju autora pretećih poruka sudiji Mesarović“. Kako saznajemo, sudija Mesarović je zabrinuta za bezbednost svoje porodice i već je preduzela neke mere da ih zaštiti.

Tačan sadržaj privatne krivične prijave Biljane Kajganić nije poznat, ali se zna da tvrdi da je sudija Mesarović povredila zakon vršeći sudijsku funkciju tokom ispitivanja Milenkovića.

Ono što je, kako saznajemo, posebno teško palo sudiji Mesarović u ovom slučaju je neobična ažurnost beogradskog okružnog tužioca Milovana Božovića, koji je od nje tražio da mu dostavi transkripte kako bi proverio tvrdnje iz prijave Kajganićeve.

- Smatram da je okružni tužilac mogao da transkripte traži od specijalnog tužioca. Drago mi je što okružni tužilac ovako ažuran i hitar. To pokazuje da niko nije nedodirljiv i da su svi jednaki pred zakonom, pa makar je krenuo od ovog veća - rekla je juče na suđenju sudija Mesarović sa neskrivenom ironijom.

Inače sudiji Nati Mesarović je bilo prećeno i u vreme kada je bila član veća koje sudi za ubistvo premijera. Tada su joj ostavljene crvene ruže na ulazu u vikendicu, neposredno pred davanje iskaza prvooptuženog Ulemeka. Poznato je da Ulemek ima na vratu istetoviranu crvenu ružu, a da su pripadnici JSO demonstrativno dolazili u Sud obučeni u majice sa aplikacijama crvene ruže koja izgleda kao Ulemekova tetovaža. Osoba koja je ostavila ružu do sada nije uhapšena, niti identifikovana.

Osim sudije Mesarović, od sudija je prećeno i njenoj koleginici, sudiji Maji Kovačevič-Tomić kao i Vidi Petrović-Škero.

Pretnje sudijama, nažalost, nisu novina u Srbiji. Kod nas ne postoje propisi kojima se reguliše obezbeđenje sudija. Tek kada neko dobije pretnju o tome obavesti policiju koja procenjuje koliko je ugrožen i kakvu mu zaštitu pružiti.

- Kod nas nema propisa koji pravno uređuju zaštitu sudija. Postoje samo propisi o sudskoj straži koja brine o bezbednosti o samoj zgradi, ali ne i o zaštiti sudija van nje. Zbog toga, ukoliko neko preti sudiji, i to Posebnog odeljenja Okružnog suda, bezbedonosna procena je na policiji koja utvrđuje kako zaštiti sudiju - kaže za „Blic“ Omer Hadžiomerović iz Društva sudija Srbije.

V. Z. C.- A. Ž. A.

    Nastavak suđenja: Sporni opušci

    Na suđenju za ubistvo premijera juče je saslušanVladimir Miomanović, načelnik kriminlaističke tehnike MUP Srbije u vreme ubistva premijera, koji je govorio o opušcima pronađenim u kacelariji iz koje je prema navoima optužnice pucano na premijera. Miomanović je potvrdio da su tri opuška „davidov“ cigareta pronađena 17. marta 2003. u kancelariji 55 u Gepratovoj 14. Kada mu je član veća sudija Radmila Dragičević Dičić ukazala da je u izveštaju napisano da su ti opušci poslati 15. marta u Visbaden na veštačenje, Miomanović je odgovorio da je pogrešno zaveden datum i da su sigurno otkriveni tek 17. marta. Miomanović je istakao da postoji poseban protokol u kojem su navedeni svi tačni datumi, a Sud će to izvesti kao dokaz. Odbrana optuženih juče je iznela oštre zamerke na svedočenje Miomanovića tvrdeći da je lažno. Preko ovih opušaka, na kojima nisu otkriveni DNK uzorci, odbranu namerava da pokaže da je manipulisano sa dokazima.


Izvor: Blic