Tri godine provela u kolima ispred škole svog sina :: Sveze zanimljivosti iz zemlje i sveta

Tri godine, svaki dan od 8.30 ujutru do 16 sati popodne, leti i zimi, provodila je Amanda Egan u svom skučenom fijatu ispred osnovne škole u koju njen sin Ben ide. Razlog ovako neobičnog ponašanja je malo poznata fobija koju je njen sin razvio sa 11 godina i koja je jako stvarna i zove se "odbijanje škole".

Fobija izaziva jake napade panike, da je Ben bio smrtno prestrašen svaki put kada je trebao da dođe na čas. Jedina stvar koja bi ga smirila je saznanje da njegova majka sedi ispred u kolima.

- Navikla sam se već bila na ismevanja. "Pala si na tu foru? Svako dete bi volelo da ima fobiju od škole". Bili su tu i oni koji su mi govorili da samo pogoršavam situaciju, udovoljavajući mu, ali ova fobija nije šala, stvarna je i strašna – rekla je Amanda.

Benova fobija se razvila četvrtog dana po polasku u školu, kada je istrčao za majkom napolje duboko potresen i u suzama vrišteći "ne mogu da ostanem ovde".

Učitelj i Amanda su pokušali da ga urazume, ali je već na prvom času imao jak napad zbog čega je dobio glavobolju i mučninu, pa ga je majka odvela kući nadajući se da je bolest razlog njegovog neobičnog ponašanja.

Ali svakog dana se scena ponavljala i pogoršavala, a roditelji su pokušali sve od kažnjavanja do podmićivanja, misleći kako je Ben jednostavno razmažen.

Nekoliko dana kasnije upućeni su kod školskog psihologa koja im je konačno rasvetlila slučaj i objasnila da se obično savetuje školovanje kod kuće, što su njegovi roditelji odbili misleći kako će tako samo pogoršati stanje.

Počeli smo polako, od ulaska u učionicu do sedenja na času, a Amanda je u početku morala da sedi ispred učionice.

Kada se Ben malo opustio, prešla je u kola ispred zgrade, odakle je vodila svoj biznis preko laptopa i telefona, a od tolikog slobodnog vremena napisala je i knjigu.

Tokom prve godine, Ben je išao samo na pola časova i posle svakog morao je da se vidi sa majkom. U drugoj godini je išao ceo dan u školu, ali je nastvaio da se posle svakog časa viđa sa majkom.

U trećoj godini je nakon dugog rada sa psihologom i školskim savetnikom, uspeo da provede dan u školi bez majke u kolima ispred, ali su se dopisivali sve vreme putem poruka.

Ben koji sada ima sedamnaest godina, studira francuski i grafički dizajn, svira u bendu, stvari koje niko nije mogao ni da zamisli da će raditi. On se sa šalom seća svoje fobije kao svoje "lude faze".

Uvek postoji šansa da se povrati fobija, ali njegovi roditelji se nadaju da su bolest i teško vreme koje su imali zauvek za njima.

Izvor