perudji...treba im cetvorica da obrazuju spalir ...

ko ti preti majke ti ?!  niti znam nešto o tebi, čak ni u kojoj zemlji živiš, niti me zanima... ja ti pretim... 


koliko vidim, toliko si ovde nadglasan, da nema nikakve potrebe da tebe neko utišava ili ti kontrira.

Што дали си љут што не поменух "комесарске тројке".

 -  Само у Београду, од "ослобођења" 20. октобра 1944. године до краја рата, убијено је најмање 30.000 (тридесет хиљада!) Срба од којих је велики број учествовао у борби за ослобођење Београда, а међу њима око 60 цијењених професора и другог особља београдског Универзитета.

20. октобра 1944, Београд НИЈЕ ослобођен – он је окупиран, и у њему је тада започео терор над часним и родољубивим Србима. Не поновило се!

Више од 10.000 Београђана стрељано је крајем октобра 1944 у данима који се славе као „ослобођење Београда“.

 -  После ослобођења града 21. октобра 1944. године, у фабричком кругу „Заставе” месецима су стрељани најугледнији Крагујевчани,услијед бројних притужби, официри Озне, који су руководили стрељањем, наредили су да се отпочне са тихом ликвидацијом "непријатеља народа" – ножем и маљем. За егзекуцију су били задужени припадници 6. бригаде 17. ударне дивизије.

 -  Премного вас је остало у животу, али још имамо времена да ту грешку исправимо - Слободан Пенезић Крцун, прва изјава у "ослобођеном" Београду.
Рођен је у Ужицу 1918. погинуо 1964. због престругане осовине на аутомобилу.

 - Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали - Ј. Б. Тито десет дана по заузимању Београда 1945.


Комунисти су вршили масовне ликвидације "српске буржоазије". Најпре су побијени сви припадници београдске полиције на челу са пуковником Радуловићем, који је Совјетима предао Београд по свим прописима Међународног ратног права. Затим су стрељани чланови Недићеве владе, као и особље владине администрације, почев од министара, па све до последњих чиновника и пристава разних министарстава. Од виђенијих људи побијени су: др Чеда Марјановић, министар правде; др Јово Мијушковић, министар социјалне политике и народног здравља; инж. Добросав Веселиновић, министар пољопривреде; Душан Ђорђевић, министар финансија; и још многи други. Такође је ликвидирано и особље српског Црвеног крста, на челу са др Петром Зецом, који је у време окупације најнесебичније служио српском народу, а нарочито Србима прогнаним из усташке "НДХ".
Побијени су и многи претставници српске штампе, на челу са познатим београдским новинаром Јованом–Јоцом Тановићем. А од свих, најгоре је прошла омладина. Када је са својим "пролетерима" упао у Београд, безбожник Пеко Дапчевић је наредио да се сакупи сва београдска омладина. Тада јој је, тако сакупљеној, специфичним партизанским ријечником, одржао говор, називајући је најпогрднијим именима. Затим је ту младост, без икакве претходне обуке, упутио у пратњи комунистичких политичких комесара у сремску равницу, где су гинули као по наруџби. Слично је било поступљено и са српском омладином из осталих мјеста у Србији.

Bio je rat pa i da shvatim. Ljudi su bili kivni na tzv saradnike okupatora

Bio sam na nekom predavanju o tim ubistvima, nije bas tacno da ih je bilo najvise iz Beograda ali pretpostavlja se da je ubijeno preko 50000 ljudi u tzv sudjenjima posle II svetskog rata.A da ne pominjem da je to samo zvanicna statistika i to samo jedan njen deo posto je dosta dokumentacije spaljeno a nesto je u privatnom vlasnistvu penzionisanih ljudi iz DB-a koji nisu zeleli da saradjuju po tom pitanju

Da se radilo na slabljenju Srbije i njenog zivlja na ustrb drugih zemalja iz "bratstva jedinstva", radilo se. Cist primer za to je cinjenica da smo u mom gradu imali 10 fabrika na kraju rata a posle godinu dana 5 fabrika je "misteriozno nestalo" u nepoznatom pravcu( ne ugaseno vec jednostavno premesteno u "druge delove" tadasnje "Jugoslavije" ali naravno ne u Srbiji vec po nekim informacijama u Hrvatsku i Sloveniju )

Ulica FK Partizan

Перуђи мени није јасна твоја перцепција, твој начин закључивања. Не иде ми у главу како ти из неког текста успеш да закључиш неке стваре које са тим текстом не да немају везе, него немају блаааааааааааааге везе! Стварно те не разумем. Са тобом је ужасно тешко разговарати јер све накарадно капираш. Увек се нађеш прозван, те ти неко прети вређа те и шта ја знам, стварно ми ниси јасан. Како се ико са тобом споразумева бог свети зна

- Титово наређење Црногорско-санџачком одреду од 5. фебруара 1942:
"Ликвидирајте са свим четничким бандама на вашој територији... Ликвидирајте све шпијуне, петоколонаше, разбијаче народне борбе на вашој територији. Сва њихова имања конфисковати." (Зборник, том 2, књига 2, 323-324.)
- Велимир Терзић, 21. децембра 1942:
"Противу четничких села, као што су Шаховићи и друга која сте споменули у свом извештају, која служе као четничка склоништа, гнезда и отпорне тачке - треба да предузмете оштре и немилосрдне мјере... (Све четнике) или у борби или ван борбе, као и њихове помагаче и заштитнике, треба ликвидирати на лицу мјеста." (Зборник, том 2, књига 7, 151.)
- Ј. Б. Тито је систематски припремао Србе-комунисте да убијају своје сународнике, па чак и рођаке. У говору једној српској јединици од 7. јануара 1943, овако је хвалио своје најбоље убице:
"Рука није задрхтала ни када се требало обрачунавати и са рођеним оцем, ако је он пришао издајницима четницима." (Зборник, том 2, књига 8, 359.)
- Брозова депеша од 21. октобра 1943, прекорио свог команданта Пеку Дапчевића:
"Нисте требали да се закачите са Албанцима, већ сте ваше снаге морали уперити према Србији. То је најважнија стратешко-политичка задаћа садашњице да се онемогући Дража". (Зборник, том 2, књига 10, 397-398.)
- Ј. Б. Тито његово наређење 1. пролетерској дивизији из октобра 1942. године. (Зборник, том 2, књига 6, 320.) :"Најхитније ликвидирати четничка упоришта на Тромеђи, с тим да се сада не напада личка пруга".
- Тито, Ранковић и Жујовић послали су 29. марта 1943. сљедеће писмо секретару Покрајинског комитета за Босну и Херцеговину:
"Са 6. бригадом, појачаном са дијеловима Мајевичког одреда или Фрушкогорског, хитно се пребаците између Горажда и Међеђе на санџачку страну и чистите терен од четника у правцу Заборка и Чајнича... На своме путу, тј. приликом пребацивања, не сукобљавајте се са Њемцима, не предузимајте никакве акције на прузи, јер је то у интересу садашњих наших операција... Најважнији наш задатак сада јесте уништење четника Драже Михаиловића и разбити његов управни апарат, који представља највећу опасност за даљи ток народноослободилачке борбе." (Зборник, том 2, књига 7, 271.)
- Телеграм од 14. априла 1943. године, он наређује 1. пролетерској дивизији:
"За сада никако не нападати Горажде, нити долазити у сукоб са тим гарнизоном, као ни са осталим њемачко-хрватским посадама у долини Дрине." (Дедијер, Дневник, том 2, 432.)
- Тито је 5. септембра 1944. године објашњавао циљ "ослобађања" Србије:
"Упамтите да је у цјелокупној овој операцији основни задатак ликвидација четника Д. Михаиловића и недићеваца, као и њиховог апарата." (Ј. Б. Тито, Војно дело, књига 1, 273.)
- Ј. Б. Тито је одржавао добре односе са усташама, што се види из сљедећег документа:
"Продрли смо у крај у којем у селима има усташких елемената (Ракитница, Бјелемић и Ледићи, где су усташке страже). С четницима смо завршили у првом налету. Стигао је и батаљон који је донео храну петој бригади. Наишли смо у шуми на једног сељака са усташком капом. Села се налазе на сат и по одавде. Послали смо им писмо у којем их обавјештавамо да настављамо својим путем и да их нећемо дирати." (Дедијер, Дневник, том 2, 368-369, 202.)  
- Извјештај генерала Паула Бадера Вермахту од 10. априла 1942:
"Изгледа да је четничка група Дангић јако разбијена у борбама са хрватском војском и усташама у садејству са комунистима, тако да Дангић сада може да постигне само локалне успехе." (Зборник, том 12, књига 2, стране 276-277.) (Др Иван Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, страна 45.)
- Кардељево писмо Брозу од 2. августа 1941:
"Код неких другова постоји бојазан од репресалија (не у руководству), од уништења села и људи итд. Баш тај страх највише кочи одлучније приступање мобилизацији хрватских села. А ја држим да ће баш репресалије пребацити хрватско село на страну српског села. У рату се не смијемо плашити уништавања читавих села. Терор ће безусловно довести до оружане акције. У том духу смо и донијели сада наше конкретне закључке... Образовати одреде заједно са мачековцима. Треба изазвати њихову акцију. Терор против мачековаца подићи ће тек читаву Хрватску у отпор." (Зборник, том 2, књига 2, 31.)
- Када је 12. августа 1941. Светозар Вукмановић Темпо добио писмо Ђуре Пуцара о покољу 650 људи, жена и деце у околини Приједора, после чега се очекивало да ће њемци узети Србе у заштиту и укинути усташку власт, он је одговорио:
"Много више ме је забринула вијест да су окупатори ишли на укидање усташке власти у Приједору и да је читаву власт у граду преузела регуларна војска НДХ. Уколико окупатор почне стварати стање у коме ће се према Србима примењивати неки праведнији закони, то може да поколеба велики дио сељачких маса и да угрози развој оружане борбе." (Светозар Вукмановић Темпо, Револуција која тече, страна 210.)
- Писмо Титу од 28. априла 1942. Раде Хамовић отворено говори о "весељу" због убијања Срба:
"Сјутра судимо тринаесторици лица ради пљачке у Борчу. Надам се весељу - биће ваљда половина за стријељање. Замах другова из Херцеговине је обухватио и нас, јер заиста се не може никуда док се најприје у корјену не само ликвидира пета колона, него и они који ће да то буду за још 20 година... Све те петоколонаше ћемо да немилосрдно побијемо. Сутра баш реорганизујемо Обаљски батаљон. Смијенили смо све досадашње старјешине, а сјутра ћемо да многима и судимо и заувијек пресудимо." (Зборник, том 4, књига 4, документ број 104.)
- Прољећа 1942, у Херцеговини, комунисти су ликвидирали толико много српских цивила, да су их у једном селу напале голоруке жене. Командант нападнутог Краљевачког батаљона 1. пролетерске бригаде, овако описује тај догађај:
"Слушајући ове несрећне српске жене, које су се усудиле да голим рукама насрну на митраљез, свјесне тога како се све ово може завршити, покушао сам да дођем до одговора на загонетно питање. Све је, међутим, било узалуд. Оне нису хтјеле ни једну једину ријеч да изусте. Из очију им је сијевала неодољива мржња. Остала је и таква и она која је животом морала да плати покушај не само да морално до презира унизи Краљевачки батаљон 1. пролетерске бригаде, него чак и да доведе у питање и његов опстанак." (Павле Јакшић, Над успоменама, књига 1, страна 235.)


Противници комунизма имају своје јеванђеље, у коме пише: "Не лажи". А у комунистичком јеванђељу пише дословце ово:
"Ми се никад не можемо одрећи употребе сваког лукавства, сваке подвале и преваре, сваког незаконитог пута, или методе, гажења задате ријечи и изобличења саме истине." (Лењин, "Дечје болести комунистичких љевичара", књига 15, Москва 1920.)

Оно што мислим да је битно је да је било сулудо нападати Швабе и усташе. Просто губици који би били нанети су незнатни док би репресија онда била још суровија.

 

јес јес ааааааааааааааа

броз је баш 1943 године говорио "закачите"  

Suvise je malo vremena proslo od smrti Broza.Danas netreba da ima ulicu,al za 20 godina nisam siguran  Inace u 80 posto Vojvodjanskih gradova je uvek i imao