neko od glume zaradjuje pare ...

joj sto mene smara ta gluma ... ja sam onakva kakva sam ... 

pa prava pitanja sledi ovako:koliko smo komfortivni..to pokazuje  i hrabrost ili odlučnost. Kod Heideggera to je odlučnost za smrti, iz toga potiče to da li je autentična taj gluma. ako već je reč o glumcima, onda je dobar neki gluma ako dobijemo utisak da smo u tom dramaturgiju koju ponude prisutni smo kao glumci isto.
al mislim tu nije reč o tom zanatu. mnogo više može praviti oko toga diskusije, kao što na primer ako prostitutka infantilno ponaša se, onda to je gluma ili stvarno ne može sa tom autoritarna vrednostima, svoja normama u nju praviti balans koja isto i omaložava nju.Odnoso reč je o negativni komunikaciju u tom naraciju koju ispričati može o sebi. Identitet je u krizu kod prostitutkama kada su infatilne.
A naravno državni teror natera puno ljude na infantilnost...ako uzmem ponovo Edip on baš protiv toga je oduzeo svoj vid da ne bude infatilan, al to je išao pritv polisa, a ne protiv sebe.

Ма ,та помињана несретна политика очито је била само повод за прекид дружења.
Али нисам мислила да се не треба прилагођавати,само накад не можеш да поништиш своју личност.У  ствари мислила сам да је тема занимљива за дискусију.Чак ни са најближима не можеш бити апсолутно искрен.Зашто бих рекла пријатељици да је поклон који сам добила од ње безвезан,иако тако мислим,кад бих је тиме увредила.Ал' то је баналан пример.Кад је реч о крупнијим,важнијим стварима,е ту настају проблеми кад људи нису толерантни и онда изгубе нерве због свега и свачега.
Мислим,ипак,да свими имамо маске за одређене прилике.Мислим да чак ни према себи нисмо апсолутно искрени,кад се рецимо погледаш у огледало, мислиш да си лепши,а огледало те некад изненади ...кад процењујеш своје поступке мислиш да су исправнији...Мислим да је то механизам одржавања самопоуздања.

@tema

Postoji jedna recenica koja savrseno opisuje dati problem...

"Dexter Morgan: People fake a lot of human interactions, but I feel like I fake them all, and I fake them very well, that's my burden, I guess."

Iskreno... smatram da, osim ako mi neko nije uzasno blizak, nema pravo da vrslja po mojim stavovima i intimi...
Verovatno zato ponekad zestoko (vise pozitivno nego negativno) iznenadjujem ljude - uzivo...

Inace... poslednjih 18 godina sam pokusavala da se uklopim u drustvo... ne ide... a i kada sam bila dete, imala sam par belega zbog kojih su me gurali (nacionalnost, imovinski i obrazovni status mojih roditelja, mikroskop umesto barbike i tako to)...
Na kraju sam zakljucila da ja mogu bez njih... i nasla one... outsidere kao sto sam ja koji su usadjeni u ovo drustvo kao i ja... tako sam umesto anksioznosti dobila prijatelje...
Neki kazu da su to latentni recesivni geni...
Ja kazem da je to puka potreba za ljudskom dobrotom...

Zato su mi i smesni oni koji uporno pokusavaju da budu drugaciji... neobicni...

Inace... slazem se sa Dexterom... neke odnose treba fejkovati... kako bi se izbeglo objasnjavanje i zadrzao dusevni mir...

ja toliko glumatam da vise i ne znam kad glumim a  kad sam iskrena 

  Dexter je gotivac

Ne znam,meni su ti problemi sa glumatanjem strani pomalo,shta da radim kada sam po prirodi super lik i svako ko me ne gotivi je budala   

E, srce malo... neka si nam rekao... 

  

Ono je bila sala... ofkors..

ja vjerujem da ne postoji covjek koji ne glumi.

ako i postoje takvi,onda su takvi samo u ludnici i nigdje drugo.

pubertetlijska recenica"ja sam takav kakav sam i necu da se mjenjam" je parola kojom ublazavamo istinu koje smo i te kako svijesni...a to je da je gluma sastavni dio zivota i da je ona,sa psiholoske strane,opravdana i neophodna za iole normalno funkcionisanje sa drugima.

priznajem da,ne bi trebalo,da pravimo farsu od sustinskih vrijednosti u nama...jebem li ga,necete probati da postanete nuklearni fizicar,ukoliko ste umjetnicki tip...dakle,necemo probati to da "zivimo",jer nece nam poci za rukom a i na nasu je stetu(ne znam koliko je dobar primjer)...

ako odem u banku da razgovaram o nekoj pozajmici,bicu najljubaznija i najprijatnija osoba na svijetu.izgledacu kao riba sa reklame za zubnu pastu.bez obzira sto mislim da je lik preko puta mene muska svinja,jebeni birokrata i sto imam zelju da ga "munem" u jaja.bez obzira sto sam ocajna i sto ako mi ne odobri taj kredit zivot ce mi,makar neko vrijeme,biti mali privatni pakao

ali,taj preko puta mene...to ne moze ni da pretpostavi.

znate,
ti sto "zive svoju prirodu"svakog trenutka...i kad treba i kad ne treba...sto ne odglume kada treba,koji me sokiraju istinama koje ne zelim i ne treba da cujem...to su likovi koji se penju na glavu.
na salterima,na poslu,u javnom prevozu....u partnerskim odnosima....

oni bliski meni,zasluzuju moje 100% iskrene reakcije,cesto.
a cesto ni oni.
jer ja imam obavezu da i one koje volim zastitim od sebe same.
pobogu,pa ja nisam uvijek i u svakoj situaciji najprijatnija osoba
zasluzuju li oni da svaki put vide moju mracnu stranu?

oni koji me ne znaju ...e oni me bas ne znaju
ne znam sto bih se sa njima igrala emocionalnog nudizma?
sta,treba da pridjem liku koji mi je ispred nosa sjeo u busu i opalim samar(u tom trenutku ja imam tu zelju)jer imam bolove za koje on ne zna ili da se pred njim rasplacem(u tom trenutku i taj poriv imam).
ne.
bacicu neki komentar,koji ce usput da nasmije one koji su ga culi.
na kraju i mene samu