Pa prema tome zakljucak je da samo svestena, zavetovana lica mogu tako nesto i ispuniti. A ne i obicni ljudi.

Ne bas. Vera je svakom dostupna i ni od koga se ne trazi da bude bezgresan. Nasa vera je po tom pitanju jako flexibilna!

I sama pravila su manje vazna od onoga sto je u srcu. Manje revnosni vernici i nevernici uglavnom obracaju paznju na stroga i "zastarela" pravila. Medjutim, kad si duze u veri vidis da su ta pravila mnogo manje bitna od sustine, a kad se ta sustina dostigne pravila postaju nevazna! Pod sustinom se misli na najvaznije zapovesti: ljubi bliznjega svoga kao sebe samoga.

@koni
ja upravo i govorim o tome kako je coveku religija opravdanje za sve,zar nije lakse naciniti greh ako u podsvesti znate da imate mogucnost da vam bude oprosteno.
npr. iznerviramo se mnogo i isutiramo onog ko nas nervira,a vec unapred delicem svoga bica znamo da ce nam posle biti zao sto smo to uradili kao sto znamo da ce nam biti oprosteno ako se pokajemo.
covek moze da zivi ispravnim zivotom i bez religije da ga uci i to mnogo iskrenije jer ce tada sve dobro sto uradi uraditi iskljucivo radi dorote same,a ne zato da bi ucinio doro delo i da bi se on osecao uzvisenim.
mozda je onome kome ste pomogli svejedno iz kojih ste razloga to ucinili,ali i sam znas da ako nesto cinis iz sebicnih razloga(da bi sebe uzdigao) onda to nijeoupste dobro delo jer i laz je greh.

Jeste, ali poenta je u tome sto ako isutiras nekog i zaista se pokajes, bice ti oprosteno. ako krenes sa namerom da se posle pokajes, to ti je isto kao da se nisi pokajao. Ono sto je u srcu je bitno, taj osecaj.

Ja kad dajem prosjaku pare ja ne mislim koliko sam dobra sebi ucinio (osim sto sam siromasniji za 10 din), vec kako ce ta osoba moci danas da jede i to me cini srecnijim.

a verujes u kama sutru? salim se, jedno vreme sam se zanimao za budizam. ali to znaci da bi morao da procitam gomilu knjiga koje uvek pocinju te i te godine se pojavio buda i bio je taj i taj pravac budizma ali su kinezi pod uticajem japana promenili ime nekog pravca.

Lepo pricas, mnogo lepse nego sto bi cuo od nekog svestenika. I svakako da cenim te hrsicanske vrline. No dok sam svojevremno tragao za Bogom, u srednjoj skoli i na pocetku studija, pokusavao sam se prikloniti nekoj od religija. I sada najpribiliznija religija realnim stvarima po meni je hinduizam. Izuzetno mi se svijda sto hinduizam nema stvoritelja, dakle ne zna se pocetak i nema jednog vrhovnog Boga, nego tri. Brahma stvoritelj, Shiva unistitelj i Vishnu obnavljac. Dakle nema djavola. Nema pakla nema raja. Pretpostavke koje proizilaze iz hinuistickih ucenja dosta toga imaju slicnosti sa onim sta danasnja nauka govori o univerzumu etc. Hinduziam uci da je zivot patnja, i da se mi neprekidno radjamo, i da nasi zivoti idu u krug, i da samo dobrim delima i postupcima tokom ovog zivota, mozemo sebi obezbediti dobru karmu za sledeci zivot, i tako sve postepeno dok se jednom neoslobodimo. Hinduziam jos uci da je moguce tokom ovog zivota dostici oslobodjenje, putem joge i propisanog zivota, no jedino uspomoc ucitelja koji je doziveo oslobodjenje. Samo tim sto postoji karma, iz toga porizilaze svi moralni principi hinduzima koji nemaju razliku ni u hrsicanstvu, ni u islamu ni u bilo koj drugoj religiji. Moralni principi su isti, dakle ljubav, prastanje, pomirnje, dobrocinstvo etc. Dakle ne treba ciniti nista lose jer ce se to sve vratiti u narednom zivotu. Hinduizam ima samo jednu manu, a to su kaste. Puno hidusa smatra da ni kaste nisu potrbene da bi bio dobar vernik naravno. No po meni te kaste su proizvod monopola religije nad drzavom i narodom. Kaste su zakonski ukinute u Indiji, ali jos se velika populacija ljudi pridrzava kasti, jer mnogi to znaju zloupotrebljavati. Istorijska je cinjenica da Hinduizam i Budizam nisu nikada bile osvajacke niti ugnjetavalcake religije, jer iz prostog razloga iz Hinduzimai Budizma nema sta da proizadje lose,a scim bi se moglo masovno naskoditi ljudima. No shvatio sam da ne mogu biti hindus jer sam u evropi, nemam hramove gde cu se moliti, nemam ucitelja koji bi me poducavao jogu, etc pa sam odustao od te ideje i odbacio bilu kakvu mogucnost da postanem religiozan bar za sada, mozda se promenim u zivotu ako mi to dopuste uslovi. A ako ne ovakav kao deista naravno da mogu da postujem sve moralne principe, i ne moze mi niko reci da se to ne moze postici i bez religije. A

Hvala na lepim recima. Problem kod pravoslavnih svestenika je u tome sto je nazalost nivo obrazovanja jako nizak. Imam srecu da je moj svestenik fakultetski obrazovan i otvoren za diskusiju, kao ja na kraju krajeva. On mi je dosta toga pametnog rekao. A mnogo ljudi su od Pravoslavlja odbili nevaspitani/seljacki/neobrazovani svestenici, na veliku zalost.

Sto se Hinduizma tice, on propoveda valjane stvari, nalik Hriscanstvu. Mislim da je za moral drustva bitno da veci % naroda veruje. Nije bitno da li je to Hrist ili Shiva na kraju krajeva (mislim, jeste bitno ali bitnije je verovati u nesto nego ne verovati uopste). I dalje stojim pri onome da je dobro u ljudskom srcu apsolutno dobro, bez obzira na religiju. U drustvu bez religije (konkretno ovaj veliki grad gde sam sad), ljudi nisu mnogo dobronamerni. Naravno, ima ih raznih ali se na pravu dobrotu tesko nailazi. To je proizvod drustva koje previse ugadja sebi. Da se razumemo, prvi volim lep zivot ali kada covek bira svoju lagodnost pre nego da pomogne nekome u velikoj nevolji to mene tera na razmisljanje.

Sve u životu traži nekakvu žrtvu i kad se to shvati sve postaje lakše. Religije nisu tu da bi meni omogučile da ja živim lagodno, nego su tu da dovedu do Boga. A put do Boga nije lagan, jer On sam zahtjeva od nas da poštujemo određena pravila. On je sam u nas ugradio svoj zakon, kojeg treba čuvati. Božji zakon su njegove zapovijedi, bez obzira na njihovu formulaciju, i one se moraju poštivati. Pa zašto onda svi ljudi ne poštuju te zapovijedi? Kao i sve u nama te zapovijedi su podložne našem ponašanju i stilu života. I kad čovjek ustrajno živi loše dobije osječaj da je to dobro i ispravno, "normalno", jer onaj glas u nutrini se više ne čuje. A ne čuje se zato jer smo svojim ponašanjem umanjili njegovu vrijednost i glasnost. Primjera ima koliko hoćete. Prvi puta kad čovjek ukrade nešto se trga u njemu, a sa svakom slijedećom krađom sve manje i manje. Problem je i taj što današnji svijet natura čovjeku misao da sve treba imati i do svega doći, bez obzira na "leševe". Važno je puno u životu postići i steći ugled. Kad se jednom uđe u tu struju teško se otrgnuti. Divimo se ljudima koji su to uspjeli. Onaj koji slijedi Božje zapovijedi ne podliježe svijetu. Za kršćane se nekad kazalo da "žive u svijeu ali nisu od svijeta. Žive u domovini, ali je jedina njihova domovina na nebesima." Zaboravili smo to i zato nas svijet više ne prepoznaje kao "sol zemlje". Htjeli bi živjeti u svijetu sa svim njegovim "datostima", a ostati i vjerni Bogu. Teško. "NE može se služiti Bogu i bogatstvu." Ne kažem da se trebamo odvući od svijeta, ali nekakav odmak mora postojati. Mora se vidjeti da smo drugačiji, a drugačiji smo jer imamo Istinu. Malio sam skrenuo s teme. Pripadnost svakoj organizaciji, grupi, društvu ili zajednici ograđeno je nekim pravilima i njih se mora držati ako hoćemo biti pripadnici. Ne može se pripadati i živjeti po svome. A te grupe nisu rađene po mojim željama, nego se ja nalazim u njima, upravo zbog tih pravila. I religija je isto tako zajednica koja ima skup pravila koja treba poštivati. Ali ona nisu nikome nametnuta, nego su na izbor. A izabrati treba. Ne može se izabrati po malo od svega i misliti da će klapati. Neće. Negdje će prije ili kasnije popustiti. A šteta će biti (pre)velika.

Jeste to je tacno. Ja sam zvanicno i krsten u pravoslavnoj crkvi u banjaluci. U 8 razredu osnovne skole dok smo imali veronauku pa su delili upisnice za krstenice, pa ko hoce da se krsti mogao je, i ja sam tako odlucio, iako sam bio zakasnio na sam pocetak, ali stigao sam na ceo obred. Posto nisam stigao na pocetak da predam upisnicu, nisam ni siguran da li me imaju u registru . Mozda cu jednog dana to proveriti,a mozda ne. Uprkos tome sto sam krsten to njie uticalo na mene da se opredelim pravoslavlju upravo zbog tih neukih svestenika i pseudo vernika kojih danas ima na tuce. Ne volim kada primetim da neko forsira pravolsavlje samo zato sto je "uveren" da ce on na taj nacin postati vernik, i dace nekome dokazati da je vernik. Ne volim ni one nazovi pravoslavce sa kojima pricam o religiji i koji odmah izuste kako su sve ostale religije sektaske i izopacne, i na sam pomen hinduzima, budizma ili katolicizma se zgrazvaju i odmahuju glavom. To sve u meni budi odbojnost prem neduznom pravoslavlju, koja je u istinu cista i dobra religija. Najgori od svih su ti svestenici. Nikada ne cu zaboraviti kako je jedan vladika popljuvao zapad. Rekao je "Ma sta ti na zapadu umisljaju da su Evropa, mi smo Evropa. Dok su oni cerecili meso zubima, kod nas se jelo priborom na dvoru nemanica sto pokazuju freske u nekim manastirima." Bas je nasao koga ce da poredi, kraljevsku lozu! Toliko sam bio razocaran sto sam to procitao da nemas pojma. Sada je kasno da se preobratim, ali posto znam da ima ljudi kao Ti nikada mi vise nece pri pomisli na pravolslavlje pasti misao na te neuke i pomodarene osobe, nego bas takvi kao ti koji iskreno govore sa ljubavlju i dobrotom. Veruj mi citajuci tvoje stavove kojima si odgovarao na one moje i SF ove o Bogu, iako sam se protivio, jako lepo sam se osecao kada si nam odgovarao i onako citajuci se smeskao. Uspeo si pobuditi ono duhovno uspavano u meni . Sto znaci da si dobar vernik, a dobar vernik je onaj koji osim sto se drzi temeljnih principa svoje vere takodjer propovedanjem svoje vere uspe da zadobije simpatije onih koji u to neveruju.

I sada posto sam malo oduzio sa off-topic, vratio bih se na temu i sa ovom svojom zadjom recenicom o "dobrom verniku"i  prokomentarisao organiziranu religiju. Moralni principi su opsti, i svi moralni principi su gotovo podjedanki u svim velikim relgijama, od hriscanstva, islama, judazima, hinduizma, budizma, i kineskih religija. Po meni covecanstvu ne treba organizirana religija, jer su sve velike religije dobre, nego covecnstvu trebaju organizirana svestena lica koja tu religiju trebaju da sire na nacin ispravan tako da Boga stvarno priblize ljudima, a ne da svojim delovanjem odbijaju ljude.

Moje mishljenje tj. odgovor na temu, je da covjecanstvu  ne treba ,ne samo organizirana,vec, nikakva religija .

Mogao bi neko za pocetak da mi ukaze na neke koristi od religije( kazem -koristi-,jer je sve "kao" za nashu korist).