Traže oteto bogatstvo

Šta je posedovala Srpska banka i ima li nade da uzeto bude vraćeno. Imovinu širom bivše Jugoslavije prvo oteo Pavelić, a zatim komunisti


Đorđe Pivnički pokazuje zgradu u Novom Sadu koja je pripadala Srpskoj banci

PRELEPA zgrada u strogom centru Zagreba u kojoj je, danas, sedište Hrvatske poštanske banke, pa brodogradilište u Kraljevici, dubrovački hoteli „Lapad“ i „Imperijal“, deo akcija rudnika „Trepča“, zgrada u Ulici kralja Milana 11 u Beogradu u kojoj je sada sedište Alfa banke, prava arhitektonska lepotica u Grčkoškolskoj ulici u Novom Sadu u kojoj je bila Privredna banka, a danas je kompanija „Cepter“...

Ovo je samo deo onog što je, do početka Drugog svetskog rata, posedovala Srpska banka, sa sedištem u Zagrebu, a spisku njene impresivne imovine valja dodati i niz drugih reprezentativnih zdanja u Zrenjaninu, Somboru, Subotici, Vršcu, Dubrovniku, Splitu... Tu banku je 1895. godine osnovao Vladimir Matijević, bogati trgovac i veliki srpski rodoljub, rodom sa Banije. Misija joj je bila dvojaka - finansijska i nacionalna. Obe je, pre nego što su je, brutalno, otele najpre Pavelićeve ustaše, a potom i Brozovi boljševici, ostvarila: tokom četiri i po predratne decenije bila je jedna od najuspešnijih banaka najpre u Austrougarskoj, a potom u Kraljevini Jugoslaviji, pre svega podstičući i pomažući srpske preduzetnike, a time i prosperitet celog našeg naroda.

- Neposredno pred Drugi svetski rat banka je imala ukupno 6.500 akcionara čiji spisak smo pronašli u hrvatskim arhivima u Zagrebu - kaže, za „Novosti“, Novosađanin Đorđe Pivnički. - Danas je živo njih desetak, a nas još oko 200 čiji preci su bili akcionari uspelo je da se organizuje i Agenciji za restituciju podnese zahtev za vraćanje te imovine.

Taj zahtev, nastavlja naš sagovornik, nije tipičan iz dva razloga: Zakonom o restituciji nije predviđeno kolektivno vraćanje otete imovine i Agencija će morati posebno da ga razmatra, a ni naslednici, kaže, kao motiv nemaju samo puko vraćanje onoga što je oduzeto.

- Znamo da je u to, u ovom vremenu dominacije isključivo materijalnih interesa, teško poverovati, ali mi zapravo želimo da oživimo i samu Srpsku banku i njenu izvornu misiju. Ukoliko ona ponovo oživi, ulagaćemo prevashodno u projekte vezane za rast nataliteta našeg naroda, proizvodnju zdrave hrane i obnovljive izvore energije - veli Pivnički.

Da li će za to biti prilike trebalo bi da se zna već narednih meseci (rok za podnošenje zahteva za restituciju istekao je početkom marta i sada je u toku njihovo rešavanje), a otimačina svojevrsne zadužbine ne samo Vladimira Matijevića nego i hiljada uglednih Srba koji su ga sledili, imala je dve faze.

- Zakonom o nepoćudnim nazivima, naziv banke je u NDH najpre promenjen u Trgovinsko-industrijalnu banku, a onda je emitovanjem državnih deonica bez pokrića promenjena i vlasnička struktura, a time i sastav Upravnog odbora - objašnjava Pivnički. - Bio je to svojevrstan ekonomski genocid nad srpskim narodom u Pavelićevoj državi. U okviru onog pravog genocida brutalno je ubijeno i mnogo istaknutih Srba, najvećih akcionara banke, poput Miloša Teslića, vlasnika fabrike alkohola i likera „Segestica“ iz Siska.

Neposredno posle oslobođenja predratno rukovodstvo vratilo je banku, sve odluke donete posle 6. aprila 1941. proglasilo ništavnim i vratilo je prvobitni naziv, ali ne lezi vraže...

- Na sudskom procesu koji je vodio Žarko Vimpulšek, sudija od najvećeg Brozovog poverenja, svi članovi Upravnog odbora su optuženi i osuđeni za saradnju sa okupatorom - kaže Pivnički. - Istovremeno, izrečena je i mera konfiskacije celokupne imovine Srpske banke. Tako je jedva četiri-pet godina posle Pavelićeve, i nova država otela ono što su akcionari Srpske banke stvarali decenijama i što mi, danas, duboko verujemo s punim moralnim i zakonskim pravom, tražimo nazad.

UGLEDNICI

ŠTA je Srpska banka značila vaskolikom Srpstvu najbolje govore imena samo nekih njenih akcionara. Među njima su, naime, bili i naučnici svetskog glasa Mihajlo Pupin i Mahailo Petrović Alas i književnici Jovan Jovanović Zmaj i Simo Matavulj. Tu su i najuglednije srpske porodice s kraja 19. i u prvoj polovini 20. veka, poput ličke porodice Lađevića, koja je bila u bliskom srodstvu sa Nikolom Teslom, Dunđerskih i Tanurdžića iz Novog Sada, Karamata iz Zemuna, Vukičevića i Bugarskih iz Sombora...

USVOJILI SVU SRPSKU SIROČAD ODANOST Vladimira Matijevića i njegove supruge Pauline svom rodu potvrđuje i osnivanje Fonda „Privrednik“, koji je, pod geslom „Rad, štednja, čestitost“, od 1897. kada je osnovan, pa do pred Drugi svetski rat, iškolovao blizu 40.000 siromašne a darovite srpske dece. - Mi svoje dece nemamo, ali smo odlučili da na ovaj način usvojimo svu srpsku siročad - obrazložili su Vladimir i Paulina odluku da veliki deo svog bogatstva ulože u „Privrednik“.

Preuzeto sa ...

 

То није зграда која је припадала Српској банци. Ово на слици је обновљено, рестаурирано и ко зна колико је уложено у унутрашњост. Зграда као таква се не може вратити али се акционари морају обештетити.

nema od toga nista 

Vau,baš je lepoa zgrada!