Sjetih se maloprije nekog razgovora koji je nas nekoliko imalo prije 4-5 godina.  Pokrenula ga je osoba malo starija od svih u prostoriji,koja je u dugom braku,sa velikom djecom.
Pitanje je bilo: Zamislite dvoje jako zaljubljenih,sve super,sve kako treba. Vide oni da je to to i nakon izvjesnog vremena,vjenčaju se. Oboje su jako željeli djecu,ali se ispostavilo da on ne može da ima djece,a ona može.  Koliko je sebično od njega tražiti joj da ostane sa njim?


ovo je bio citat  njenog pitanja i većina je podržala da ta cura treba da ode i ima djecu,pa me zanima-koliko je to vama normalno? i šta generalno mislite o tome? Zar nije bolesno otići samo zbog toga,kad znaš da tu osobu voliš i da ona tebe voli više nego što će te iko voljeti? šta nas spaja i gdje su granice? Do čega možemo ,a preko čega ne?
gdje je u redu biti sebičan?

Mislim da već imamo temu, ali od pre potopa, pa neka ova stoji.

Moje mišljenje je da je u redu i otići i ostati, kako ko proceni - da li su važnija deca ili ta ljubav. Sve je to za ljude, mogu da razumem i jedno i drugo i nemam pojma kako bih se ponela da se nađem u toj situaciji. U svakom slučaju, ne mislim da je sebično otići.

ako ima već,lock-uj ovu Bambi !

Ma ne, ne znam ni kako bih je našla; neka ostane ova, sveža je.

+1

Usvajanje ništa,a,žene?

svi mi jednog dana smo otisli ili cemo otici od roditelja...
oni ce nas uvijek voljeti...ali ta ljubav koja postoji izmedju njih dvoje...
je nesto..ako ne i mnogo.. drugacija od onoga sto oni osjecaju prema nama...
i kad mi odemo...oni ostaju sami...imaju samo jedno drugoga...
a to su imali i pre nego smo mi uz pomoc njihove ljubavi dosli na svet...

covjek ako voli...on ce voljeti...i ako ne znam sta bude...bilo kakav hendikep..da se ne daj boze desi...
onaj ko voli ...on ce ostati...
a tako isto onaj ko voli ce ispostovati zelju onog koga voli...pa kakva god da je...pa i ako zeli da ode...
naravno ako u tom svemu ne postoji velika doza sebicnosti...
a ljubav i sebicnost.. ne idu zajedno..i to uglavnom onda i nije bilo to ono pravo ...sto se kaze...pravo...
( sta god to bilo)

ne mora to samo biti slucaj ako neko ne moze da ima djecu..
to se desava i zbog posla...stanja..situacije i ko zna iz kakvih sve morbidnih ili valjanih razloga...
i meni se desilo...samo iako mlad bio sam i tada svjestan...
da ne posjedujem nikoga...nudio mi se bolji zivot...sretniji...vjerovatno i daleko uspjesniji...
ali takva vremena su bila... da u tom momentu ne bih napustio srbiju i republiku po cijenu svog  zivota...
a znao sam da nemam prava da i neciji jos zivot izlazem istom sranju...
da je bilo lako - nije...i nije mi to tesko reci -- priznati... nikome... pa cak i sebi...

ispocetka sam mislio  da sam pogresio...i vjerovatno i jesam...( to je sad gledano iz ovog kuta )
ali za sve postoji razlog..i ako ga nekad ne vidimo gdje je... i ne znamo sta je bio razlog...on je postojao..
jer da nije.... ne bi doslo do toga...

..i u zadnjih 5-6 godina nijednom nisam pozalio zbog takve odluke...
mogli smo jedno drugom stvoriti hiljade problema..ali eto... voljesmo se i suvise... za tako nesto...
no u ovim godinama da mi se ne daj boze to ponovo desi...sekunda jednog se dvoumio ne bi....
i uradio bi sve sto zeli....
samo naravno da to zeli neka druga osoba... 

Pa, ima mnogo opcija u svemu tome. Mogu da usvoje dete, mogu da odrade vestacku oplodnju itd. Ako im je cilj da imaju dete koje ce ocuvati to su sve validne opcije.

Sebicno bi bilo jedino da ona bas zeli da ode a da joj on ne dozvoljava, nikako nije sebicno ako se vole i zaista zele da ostanu jedno uz drugo uprkos svemu.

Pa normalno je da je pusti ako zaista zeli da ode, ali je pravo pitanje da li ona treba da ode samo zbog toga jer(kao sto sam pomenuo) ima jos dosta opcija ako zele dete. Ako im je sve ostalo potaman i ako se vencaju i dobro im je, ne vidim da bi im ovo(pored toliko opcija) predstavljalo prepreku. Vise je sebicno od nje da ode, ili da je obrnuta situacija(da on moze da ima decu a ona ne) da on ode ako se zaista vole. Jeste da se kaze "Ako nekoga volis, pusti ga..." ali to ne znaci da ta druga osoba i treba da ode vec samo da ne budemo neko ko ce po svaku cenu zadrzavati tu drugu osobu ako ona zaista ima zelje za tim.

Moje misljenje je da granice utvrdjujemo sami. Ja bih licno mogao da predjem preko ovoga, ali ne bih mogao preko npr. prevare. Postoje ljudi koji prelaze i preko prevare ali zato ne mogu da predju preko necega ovakvog(verovatno ima muskaraca kojima bi smetalo da to potomstvo nije "njihova krv"(tj. da bude usvojeno ili dobijeno vestackom oplodnjom) pa ne bi mogli da predju preko toga a da npr. u svemu tome postoji opcija da ne mogu da imaju decu sa tom osobom a mozda mogu sa nekom drugom).

A generalno, nigde nije u redu biti sebican kada su u pitanju veze dvoje ljudi. Veza se ne svodi na jednu nego na dve osobe pa sve moze da bude dogovor. Slazemo se po ovome al po onome ne, ali mozemo mozda naci kompromis. Ako nema kompromisa onda nastaje svadja, i ta svadja moze da vodi do problema u toj vezi. A tu je dovoljno da jedna strana bude sebicna i da nece da popusti. I to moze da bude u redu po nekim manjim pitanjima ali kada se dodje do vecih kao sto je ovo iz uvodnog teksta onda je veoma bitno da se taj kompromis nadje ili je problem u toj vezi ogroman. Tako da, generalno, sebicnost veoma retko vodi ka nekom blagostanju i moze da bude vrlo opasna.

Iz licnog iskustva,ljubav mog zivota nije mogla da rodi i okrenuo sam se i otisao.Nasao sam neku kozu koja je rodila i danas nisam sa njom al imam Jecu (ceru) i patim za mojom ljubavi 
E jebiga nisam pametan 

Sve nešto podješ od sebe..ne daj bože da mi sjutra doktor kaže-Ne možeš da imaš djece,pa nije li to dovoljno jak udarac,a ne još da me osoba koju volim i za koju vjerujem da i mene voli ostavi? Ne kažem da neko nekog treba da vuče za rukav,sve je stvar izbora. Ali onaj koji ide ili makar samo razmišlja o tome..e on može ispasti sebičan i Vasabi je dao dobar primjer koji ide u prilog onome što mislim: da nam se vremenom takve greške obiju u glavu.
Neko ostane bez noge,sagori u požaru,razboli se...pa voljena osoba ostane uz njega. a ovo je,ma koliko bolno bilo,opet manji i rješiviji problem. Tj,postoje alternative. Ali valjda ako se slomiš pred ovakvim izazovima,podbacio si kao čovjek prije svega. jer nisi znao da ostaneš,ispao si slabić i nedovoljno uključen. Daleko od toga da nekog osudjujem i možda sad sve previše romantizujem,ali mislim da je ovo bitka koju to dvoje mogu da dobiju samo ako ostanu. najlakše je  dići ruke,a danas uglavnom dižemo ruke i okrećemo ledja-pa nek' se  neko drugi trudi. Uvijek neko drugi,ne mi

šta znam,meni su to ljudske veličine,osobe koje ostanu i vide nešto u svom izboru,ma koliko opn bio okrnjen (ne svojim izborom   ).
Lično jako želim da sjutra budem majka,ali ne po svaku cijenu. mizerno mi je ono-imaću dijete,pa makar tamo sa nekim kog više neću vidjeti. Aha,jer misliš samo na svoje dupe