Ta prica koju cesto cujem - oni se vole bez obzira na sve, vrlo verovatno u 4 zida ne pije vodu...

Kada onemocas, pa omatoris... setis se kako je to lepo imati decu... da ti neko prinese casu vode i voli te bez obzira na sve...
A i to je vrlo plodno tle za prebacivanje... dzangrizanje... tupljenje... cantranje i sve ostalo..

S druge strane, ja podrzavam odluku svakoga da nema decu... ali ako druga strana zeli da je ima... i ne pristaje na neke druge opcije...  mnogo je bolje i pravicnije pustiti je... To je valjda ta neka ljubav...

Rekoh na jednoj drugoj temi da mi je grozno da vidim ljude koji do 40 i neke teraju vestacku oplodnju ili sa 60 se odluce da ne bi bilo lose da imaju decu...


I bolje da ne pricam dalje, posto ce se javiti neki pametnjakovic zbog koga cu da oberem bostan kao u onoj prici o vezama sa invalidima...

pričamo,nisi ništa strašno rekla. Dodje to vremenom na svoje,bude dovoljan razlog da te napadnu,prebace ti. ima stoke koja kinji ženu ako izgubi bebu,ima svakakvih životinja.
par koji znam je 'ostao u drugom stanju' neplanirano,nisu bili spremni tad i abortirala je. kasnije nisu mogli da imaju djecu i maksimalno su uživali na drugim poljima. sad je ona udovica i živi bogovski,ali fali to nešto,svi su ih gledali kroz to što nemaju dijete,što su 'ubili' ono prvo. Jer su tad svi njihovi imali po 3-4. I sigurno je bilo kroz brak prebacivanja,ali ovako nam nisu nikad ništa pokazali,djelovali su dosta sredjeno..

To prebacivanje okoline nema veze sa polom. Danas za svaku "E sta ce ti ta, ne moze da rodi" imate "E, a sta ce ti taj, vidis da nije za nista kad ne moze ni dete da napravi". Ocekivanja okoline su ista bez obzira na pol...

I dalje ne vidim nista lose u usvajanju i vestackoj oplodnji u takvim slucajevima. Sto bi rekla moja mudra baka: "Dete je onog koji je cuvao a ne onoga koji je rodio".  Postoje tu zackoljice(proces usvajanja je tezak, proces vestacke oplodnje zahteva para i vremena) ali opet su validne opcije za parove koji zele da imaju decu a iz nekog razloga ne mogu.

To "MI" zavisi od samih parova. Ako su saglasni u tome sto zele naci ce i nacin da do toga dodju. Nesaglasnost je nezgodna i tu vec nastaju problemi ali ako ima saglasnosti onda ne vidim losega ni u jednoj opciji pa cak i onoj gde jedan od partnera ode. Ako ne mogu da predju preko toga i zelje im se razlikuju to je validan razlog za rastavu. Postoje i oni slucajevi gde mogu da imaju decu ali jedan zeli a drugi ne zeli jos uvek decu. To je isto vrlo nezgodno po bracnu zajednicu.

Ima veze sa polom...

Tradicionalne uloge su i dalje vrlo, vrlo ukorenjene...

U selima, u ruralnim sredinama gde se na zenu jos gleda kao na nize bice i mozda(cak i tamo znam slucajeve(noviji brakovi) gde se zena lagano pokupi i ode), ali daleko smo od toga da mozemo reci da su kod nas nesto te tradicionalne uloge ostale u toj meri. Ravnopravnost u polnim ulogama u braku je davno uzela maha(mislim na to da se odavno izaslo iz tog nekog patrijarhata) pa je pritisak sredine sto se tice tih stvari isti.

I u gradovima... i sa fakultetom... i muzickom skolom.. i doktoratom... i titulom menadzera... i... tako dalje...

Dva para sa kojima se mi druzimo nisu stupila u brak dok cura nije ostala u drugom stanju.
Pardon : 3 para sa kojima se druzimo.

Imas primera, sto ne znaci da je utemeljeno vec da samo jos uvek postoji.

Postavi ovde(ili jos bolje na ZK) pitanje koliko bi zena trpelo bilo sta(pa i to da ne mogu da imaju decu jer je gospodin impotentan) pa vidi odgovor koliko je utemeljeno...

Nema to veze sa polom, samo sa ovim "MI" i dogovorom.

Mi smo jos previse siromasni da bi bili emancipovani.
I dalji je glavni razlogi i za razvod i za ostanak u braku nemogucnost da se neko ekonomski osamostali.
A dok god ti nemas mogucnost da radis, zivis i ne zavisis od bilo koga tu srece nema.

Elem u mojoj familiji, majka, fak. obrazovana, sinovi jedan magistar drugi doktor nauka. Stariji ozeni zenu iz "dobre kuce" - citaj bogata, obrazovana, vise na drustvenoj ljestvici, majka birala. Ispostavi se da nemoze imati djece. Drugi sin se nije zenio dok mlada nije bila u 6 mjesecu.

Bez obzira na emancipaciju i sl gluposti - kad sin ne moze da ima djecu, roditelji ce ga rijetko podrzati da ozeni zenu koja ima djecu ili da usvoje dijete, ako ima brata ili sestru koji imaju djecu. Forsirace se prica - nismo mi radili i sticali da ti sad to ostavljas nekim stranicima, sta ti da gajis tudju djecu, kad imas svoju krv, valjda ti je ona bliza itd.
Dok je to za zene, narocito starije od 35 godina normalno. Kao bolje da gaji ikakvu djecu nego da bude sama. Sta ima veze, dijete je dijete, voli se isto...

Evo gledam na poslu pricicu. On i ona. Dugo u braku, preko 15 godina. Prvo nisu htjeli, pa onda nisu mogli. Ona 42 on 46 - njegovi vrse strahovit pritisak da se oni razvedu i da on nadje mladju. Dok mu nije kasno. Nemaju oni primjedbi na snaju, ali boze moj, jalova je, matora je, da je mladja pa da se covjek necemu i nada, ovako...
Cisto da se zna ona je doktor, on je doktor - 3 generacija.
Toliko o obrazovanju, emancipaciji, i ostalim bakracima...

A najbolje od svega je kad se kao kod moje kume, nakon 13 trudnoca, 4 mrtvorodjena djeteta i 9 pobacaja koji variraju od 3 nedelje do 6 mjeseci - rodi dijete. I dodju baba i deda na babinje. Stoje tako nad kolijevkom i kazu - pa fino je, bas, nego, jebi ga, zensko je...

Glavni razlog za razvod je nedostatak ljubavi ili klasicni promasaj kada se ljudi bolje upoznaju.Zivot u dvoje nije setanje rukica za rukicu pa razguli kuci,nego upoznavanje onoga sto se do tada skrivalo.
Zena koja gleda prvenstveno na ekonomsku stabilnost sa kim bi zeljela da bude...i nije neka zena,nego klasicna sponzorusa koja traje tek par uzdaha.Takve nikada u zivotu nece spoznati velicinu rijeci "MI".
Ljudi se vezu jedni za druge zbog njih dvoje.I niko nikoga ne pita koliko ces mi djece napraviti ili koliko ces roditi da bi bili zajedno.I prije djece,i sa djecom,i bez njih,i nakon njih,oni ostaju MI