Бања Ковиљача(Србија): Није лако бити азилант :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Имигранти напали трудницу?

Редакције локалних суботичких медија, контактирала је једна трудница која тврди да су је напали имигранти када се враћала са Сенћанског гробља у Суботици.

Она је рекла да је до напада дошло када се са својом ћерком враћала кући уобичајном трасом преко овог суботичког гробља.

Трудница је објаснила да су покушали да је опљачкају и одузму јој торбу, али је успела да се одбрани иако су је нападачи ударили у стомак и нанели јој лаке телеске повреде.

Она је случај пријавила полицији и након лекарске помоћи која јој је указана пуштена је кући.Суботичани до пре пар месеци нису имали проблема са Авганистанцима, Пакистанцима и другим имигрантима којих је у околини Суботице све више и више. Први случај који се појавио у јавности је њихова међусобна туча у којој је један мигрант избоден ножем.

Претпоставља се их је у Суботици тренутно око хиљаду и већина њих се крије по запуштеним локацијама у граду попут гробља и напуштених објеката. Обзиром да је увођењем нових мера и опреме на царинским прелазима имигрантима све теже да пређу границу наше земље, у пограничним подручјима попут Суботице проводе све дуже време.

Углавном без новца и основних ствари за живот они представљају све већу безбедносну претњу по локално становништво, али и за њих саме јер се често дешава да до свађе и сукоба долази и између имиграната различитог порекла. С. И.

http://www.dnevnik.rs/hronika/imigranti-napali-trudnicu

Јанковић: Србију очекује прилив имиграната

БЕОГРАД - Србију очекује прилив имиграната из земаља трећег света пошто је због визне либерализације постала привлачна дестинација за оне који желе да продуже даље ка западној Европи и власти морају да буду спремне да одговоре на тај изазов, изјавио је данас Танјугу заштитник грађана Саша Јанковић.

Јанковић је, на радионици на тему "Илегални мигранти, фронтекс и Национални превентивни механизми", рекао да се број илегалних миграната у Србији за годину дана удвостручио. Према његовим речима, прошле године је регистровано 800 таквих случајева, а за првих пет месеци ове године већ их има 500.

Јанковић је објаснио Танјугу да су у питању и грађани Србије који иду превасходно у земље ЕУ, али и они из земаља Блиског и Средњег истока, који преко Србије настоје да доспеју у земље западне Европе или даље и у неком тренутку бивају задржани у Србији. "Визна либерализација не утиче директно на број подносилаца захтева за азил, али утиче индиректно јер онај ко добије код нас азил сутра може очекивати да ће лакше из Србије отићи даље", рекао је он. "Сви трендови и статистике показују да ће се број људи који долазе у Србију из земаља трећег света повећавати."

Јанковић је упозорио да Србија не сме неприпремљена да чека налет имиграната јер ће то бити не само озбиљан изазов са економског, социјалног и безбедносног апекта, већ и обавеза да се обезбеди одређен ниво квалитета живота за људе који имају статус мигранта, односно азиланта. "Ради се о хиљадама људи који бораве у условима које ми упоређујемо са лишењем слободе и који или чекају дозволу за одлазак даље или бивају враћени из тих земаља у поступку реадмисије", казао је омбудсман.

Мада Центар за азил у Бањи Ковиљачи постоји већ десетинама година, његови капацитети су данас много мањи него што је број азиланата, приметио је он. Јанковић је истакао да су мигранти група која је посебно под ризиком од мучења пошто се, како је објаснио, с мучењем може упоредити ситуација у којој су људи смештени у пренатрпаној просторији, без свежег ваздуха, светла, адекватне исхране и здравствене заштите, и где их чувају полицајци с псима.

Према подацима које је Јанковић изнео, у Србију је 2010. године, по Споразуму о реадмисији закљученом са ЕУ, враћено 1.711 људи, а 2011. године тај број је повећан за 1.937. Највише је враћених из Немачке (789), Шведске (620), Швајцарске (145), Данске (84) и француске (82), а већина повратника били су Роми (65 одсто).

Он је, такође, навео да је 2010. године 17.715 држављана Србије аплицирало за азил у земљама ЕУ, док је прошле године тај број смањен на 10.551. Јанковић је нагласио да Србија "више није земља из које може успешно тражити политички азил" и да су већина подносилаца захтева заправо економски азиланти. "Не смемо, међутим, доћи у ситуацију да људе који траже економски бољитак унапред проглашавамо лажним азилантима и да превентивно предузимамо мере које могу угрозити право сваког грађанина да напусти земљу", упозорио је он.

"Показује се да визна либерализација, у ситуацији у којој постоје велике економске разлике, велики јаз између богатих и сиромашних, носи велики број изазова с којима данас развијена Европа можда није увек спремна да се носи без било какве дискриминације", приметио је Јанковић. Европа очекује од земаља које су на "белој шенгенској листи" да поштују своје обавезе, али јаз између богатих и сиромашних данас јесте толики да намеће неке захтеве који не смеју бити поштовани, рекао је он.

Јанковић је подсетио да је Србија, после увођења визне либерализације у децембру 2009. године и таласа миграната који је уследио, покушала да изнутра затвори границе за своје грађане, у страху да би та либерализација могла да буде укинута, што је отворило могућност да поједини грађани постану жртве дискриминације.

У међувремену је остварен напредак јер се полиција и граничне власти више не Фокусирају на грађане који су кренули на пут, већ на оне људе који, за новчану надокнаду, илегално организују одласке уз лажна обећања о добијању азила, што јесте незаконито, казао је он. "Бављење људским правима данас многи погрешно виде као луксуз", приметио је Јанковић и додао да се само уз поштовање људских права могу смањити проблеми који оптерећују све земље, па и Србију.

http://www.tanjug.rs/novosti1/46575/jankovic--srbiju-ocekuje-priliv-imigranata.htm