Ево, и наш Ђука, форумски колега, је уз Тому Николића:


Крај једне велике причеВладимир Ђукановић

Жалосно је што ћемо се сви ми, који смо до јуче заједно војевали политичке битке, наћи на супротним странама са истом идејом. Идејом слободне Србије


Ових дана боље би ми било да нисам жив. Странка у коју сам се учланио одмах по стицању пунолетства, а давно је то било, пре равно једанаест година, у зениту њене популарности доживела је крај. Нема ништа горе, него када оно у шта сте себе уложили толике године, одједном пукне као мехур и нестане. Шокантно! Признајем, неколико ноћи уназад не спавам како ваља, људски је рећи и да сам плакао као киша, а у једном моменту имао сам утисак да се све око мене срушило. Идеологија, борба, Србија... Тешко је, али не дозвољавам себи да клонем духом.
Зашто се све ово догодило и ко је кривац, нека једног дана историја каже. Жалосно је што ћемо се сви ми, који смо до јуче заједно војевали политичке битке, наћи на супротним странама са истом идејом. Идејом слободне Србије. Разлика је само у концепту како до ње доћи и то је, искрен да будем, мене определило да будем поред Томислава Николића.
О људима који остану у овоме што се још увек зове Српска радикална странка никада ниједну ружну реч нећу рећи. То су били моји дојучерашњи саборци. Са већином њих заувек остајем пријатељ и брат. Свако има право на свој став, а ја искрено мислим да људи, који су сада прва постава овакве СРС, нису способни да спроведу на прави начин оно за шта смо се годинама заједнички борили.
Речи генерала Божидара Делића довољно говоре - ако бирам између Шешеља и Србије, бирам Србију. Др Шешељу свака част на свему. Оно што он чини за српски народ у Хагу је бесмртно. Али, овде у Србији ред је више да се скине марионетски поредак. Није поента бити стално у опозицији, време је да се преузме власт. За тако нешто потребни су одлучни људи, са јасном визијом и програмом. Људи који умеју да дођу до сваког бирача и који знају да балансирају између истока и запада, штитећи при том националне интересе. Људи који неће да срљају у Европску унију по сваку цену, али који ће бити партнери са земљама Европске уније до оне границе док нам те земље не угрожавају интегритет. Људи који ће учврстити савезништво са Русијом и свим осталим пријатељским државама, а Србија Богу хвала има пријатеље у свету. И на крају, потребни су нам људи који ће умети да зауставе даље понижавање Србије. Да ако буде потребно и да клекну пред јачима, али да народ не клечи и да се држава не понижава. Све ово што сам набројао препознао сам у Томиславу Николићу и оним људима из некадашње СРС који су остали уз њега. Овима што остају у овоме што се још увек зове СРС желим све најбоље, али, без љутње, у њима не видим озбиљне људе који би могли да предводе озбиљну националну опцију.
На крају, рез на срцу заувек остаје, јер се једна велика прича која се звала Српска радикална странка нажалост угасила, али нема плакања, идемо даље у нову борбу. Зато, СВИМ СРЦЕМ кажем: НАПРЕД СРБИЈО!!!


извор: Правда

Mislim da su njegovi epiteti jos u srednjem veku

mogli bi da se zovu "Slobodni radikali"