Превише је рецидивиста међу силоватељима, што показује да казнено-поправни систем тотално омашује своју сврху. Ови КП системи више служе за даље кварење људи и у карантинске сврхе, него што људе поправљају (част изузецима), нити доводе до катарзе, покајања и жеље за искупљењем.
Сваки рецидивиста је само потврда да дотични није преображен, да ништа са њим није урађено, потврда да се систем мора мењати...

Силоватеље треба знатно драстичније кажњавати, јер ако се неко усуди да удари, повреди, науди једној жени, то је човек кога цивилизација, култура, вера, етика, васпитање... нису ни окрзнуле и као такав показује да је неспособан за живот у људској заједници.
Коришћење бруталне силе за остваривање својих прохтева, жеља, па и по цену да некога повреде или некоме нанесу штету је апсолутно неприхватљиво са становишта етике.
Мада постоји проблем и у томе што је лицемерно осуђивати појединачно насиље и бруталност, а такво исто насиље, на нивоу веће заједнице, рецимо државе, одобравати. Ово указује да живимо у расцепљеном свету, где доминирају двојни стандарди и где се код све више људи ствара конфузија и не размишљање својом главом...

Opet Kurir i njihovi senzacionalisticki naslovi 

Zanemarimo temu, ne zelim da se izjasnjavam i ostavljam misljenje za sebe  ... Strojenje i hemijska kastracija (posto je na nju mislio) nikako nije isto. Ne kazem da efekat nije je ipak mnoooggooooo humaniji. Ali lepo rekoh, Kurir 

Da li se trebaju preduzimati tako radikalne mere ne znam , ali stvarno treba poštriti kazne u našoj zemlji za tu vrstu krivičnih dela....

Kazne su smesne 

2-10 godina silovanje, 3-12 silovanje maloletnika, grupno silovanje i silovanje koje prouzrokuje trudnocu, 5-15 godina za decu ispod 14 godina.

Kada se pogleda da je 5 drzava u USA imalo smrtnu kaznu za silovanje dece ispod 10 ili 12 godina, ne secam se tacno, a da je ove godine Vrhovni sud to ukinuo kao nesrazmernu kaznu glasanje 5:4 ali je ostala i dalje kazna u vidu dozivotne robije, o cemu mi govorimo? I dalje je ostala na snazi smrtna kazna ukoliko dete umre od posledica silovanja.

Предвиђене строже казне за силоватеље

Зашто на једно пријављено, долази пет до шест непријављених дела силовања. – Према жртвама ће се хуманије поступати у судском поступку

Радослав Јовичић из Сопота, осумњичен да је силовао две малолетне кћерке, од којих је једна глувонема, није пред истражним судијом желео да говори о ономе за шта га терети тужилац. Он је, како нам је потврђено у београдском Окружном суду, искористио своју законску могућност да не износи одбрану, односно да се брани ћутањем. После завршених формалности, истражни судија донео је решење којим се против Јовичића покреће истражни поступак и одређује притвор до 30 дана.

Убудуће, свима за које се током доказног поступка докаже да су починили кривично дело силовања, прете строже казне од оних које су сада предвиђене законом (од једне до 18 година затвора). Наиме, предлогом закона о изменама и допунама Кривичног законика о којем би требало да одлучује Скупштина, предвиђено је пооштравање казни за ово кривично дело.

– Код случаја силовања веома су важна правила кривичног поступка. Врло је важно да се правилима кривичног процесног законодавства омогући да се жртва у поступку поштеди разних репрекусија. Ту, најпре, мислим на секундарну виктимизацију. Шта је циљ? Жртва која претрпи силовање о немилом догађају мора да говори и по неколико пута, у различитим фазама поступка. Сваки пут када жртва изнова препричава шта јој се догодило доживљава нову психолошку трауму – објашњава Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду.

Из страха од лошег поступања, према његовим речима, многе жртве не пријављују да су биле силоване. Зато се бројка оних који дођу пред суд, много разликује од правог броја насилника. По неким истраживањима, наводи наш саговорник, на једно пријављено силовање долази пет или шест која нису пријављена. Насупрот овоме, известан проценат пријављених силовања је лажан.

– Судије, на жалост, и даље изричу казне на граници или испод законског минимума. Није, међутим, свако силовање исто. Када је током присилног сексуалног контакта дошло до повреде, изричу се строже казне. Навешћу пример од пре неколико година када је лажном таксисти који је примао девојке у свој аутомобил, а потом их возио на скровита места и силовао, изречена казна затвора од 15 година, што је била максимална казна у то време – наводи професор.

Међу насилницима, према речима нашег саговорника, много је повратника. Типичан пример је, наводи Шкулић, Игор Милошевић који је после само неколико дана пошто је издржао затворску казну због силовања, поново напао девојку.

– Велики је број насилника који, да тако кажем, имају неки импулс који их тера да раде такве ствари. Зато је врло важно у затвору организовати добар третман помоћу којег би, починиоци кривичног дела силовања, били „излечени” од овог порива. Исто треба напоменути да постоји више врста силовања. Она која се дешавају у одређеним ситуацијама (ситуациона силовања), али и оних починилаца који имају тенденцију ка насиљу – каже наш саговорник.

О силовањима у продици, наводи Шкулић, не би да говори на памет. Верује, каже, да је у питању велика и тамна бројка и да су то посебно тешки случајеви. Наглашава да је у оваквим случајевима забележена и злоупотреба поверења.

– То није класично силовање. То је посебно дело где се ради о злоупотреби односа потчињености или зависности, као рецимо коришћење положаја на послу или у породици ради приморавања на сексуалне односе – објашњава Шкулић.

-----------------------------------------------------------

Статистика

Окружни суд у Београду, током прошле године, имао је у раду 64 предмета у вези са кривичним делом силовања, од којих је решено 13. Годину дана пре тога, за исто кривично дело било је 69 предмета у раду, док су решена 23.

Занимљиво је да у судској пракси до сада није забележен случај да жена одговара због силовања мушкарца.

М. Дерикоњић

[објављено: 21/08/2009]




Извор: Politika

Prso je ovaj svet ne postoji kazna, covek se uci dok je mali, zato treba ranije resavati probleme, nece se on popraviti u zatvoru....

Наравно да треба од малена решавати проблеме, али за учење и поправку (покајање) има времена, па целог живота нешто учимо и целог живота треба и да се кајемо због наших недела и глупости.
Човек може да се поправи, питање је да ли хоће, жели...али увек треба дати прилику и пружити руку...

На страну то што далеко више треба помоћи жртвама...

oni koji siluju jednom oni nikad ne nauče i ne pokaju se uvek čekaju sledeću priliku . tako da doživotna je za njih

Netacno! Dozivotna, ali moze da je zameni sa 40godina zatvora ukoliko da bubreg...
Ustvari, bolje je odma mu uzeti bubreg. I tako mu nece trebati...

aj sad ti kao visoko duhovan covek kazi koje bi posledice imao onaj kome bi se taj bubreg presadio?
osim ako mislis da mu se izvadi radi sporta i rekreacije.