Rast potrošačkih cena najmanji od kada se računa :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

U 2013. godini rast potrošačkih cena je iznosio 2,2 odsto, što je višestruko manje nego u godinama od kada se (2007) inflacija meri rastom potrošačkih cena, pokazuje analiza Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine.

Stručnjaci napominju da tako niska inflacija nije evidentirana u poslednjih četrdesetak godina, a najniža je ostvarena 2006. godine, kada je iznosila 6,6 odsto, ali merena indeksom cena na malo.

Inflaciju protekloj godini karakteriše rast u prvom polugođu i pad u drugom.
Ostvareni rast potrošačkih cena u 2013. godini, značajno je ispod projektovane inflacije za 2013. sa projekcijama za 2014. i 2015. godinu od 5,5 odsto i ciljane inflacije za period od 2012. do 2014. godine - četiri odsto plus minus 1,5.

Na inflaciju su protekle godine, uglavnom delovale cene hrane i bezalkoholnih pića, s obzirom na to da su cene hrane usled dobrih klimatskih uslova i povećanih prinosa poljoprivrednih kultura, snižene, što se odrazilo i na cene nepreradjene hrane.

Sniženje cena neprerađene hrane (voće, povrće, konzumna jaja, sveže meso i riba) je evidentirano u martu od 0,6 odsto, julu 10,6, avgustu 3,7, oktobru 0,3 i novembru 4,9 odsto, dok je cena preradjene hrane konstantno snižavana u periodu april-jul i oktobar-novembar, s tim što su mesečne stope pada cena bile u rasponu od 0,1 do 0,4 odsto.

Pad cena je evidentiran i kod derivata nafte, po osnovu nižih cena sirove nafte i kursa dolara, što je takođe, ublažilo opšti rast.

S druge strane, značajno dejstvo na rast inflacije su imale cene cigareta i alkoholnih pića, koje su imale najveći intenzitet rasta, pre svega po osnovu izmenjenih akciza.

Značajno je uticalo i povećanje cena električne energije i gasa za domaćinstvo, koje su imale dejstvo na visok intenzitet rasta kontrolisanih cena proizvoda i usluga.

U analizi se navodi da su, i pored toga, što je kurs dinara bio stabilan, više nego duplo u odnosu na opšti rast, povećane i cene robe široke potrošnje.

Posmatrano po mesecima, najveći intenzitet rasta inflacije, evidentiran je u aprilu 0,8 odsto i junu jedan odsto, nepromenjeni nivo u martu, maju i septembru, sniženje u julu 0,9 i novembru 0,6 odsto i u ostalim mesecima, umeren rast cena, u intervalu od 0, 2 do 0,6 odsto.

Na nivo inflacije, pored cena hrane i bezalkoholnih pića, koje su snižene 2,5 odsto, uticale su i niže cene transporta za 1,2 odsto, što je, u značajnoj meri, blažilo opšti rasta potrošačkih cena.

Na taj način, u potpunosti je neutralisan rast cena grupe stan, voda, električna energija, gas i druga goriva od 7,4 odsto.

Natprosečno su povećane i cene alkoholnih pića i duvana 10,5 odsto, restorana i hotela 7, 9, zdravstva 7,6, komunikacija 5,5, rekreacije i kulture 5,4, nameštaja, pokućstva i tekućeg održavanja 3,8 i ostale robe i usluga 2,8 odsto.

Niži nivo od opšteg, ostvaren je jedino kod odeće i obuće 0,5 i obrazovanja 0,1 odsto.

Izvor: Blic