Ti si mi sve na svetu

Neki misle da je strašno slatko i romantično kada čuju: "Ti si mi sve na svetu", ali takva vrsta odnosa je zapravo veoma naporna, prilično guši i na kraju dovede do želje da se pobegne što je moguće dalje i da najzad počne da se diše.

Ovakav odnos ne javlja se samo u ljubavnim vezama. Postoje i takva prijateljstva, kao i takvi odnosi između roditelja i deteta (recimo, žena je nekada sva bila posvećena svojoj porodici, a onda je postala udovica ili je razvedena, dete je odraslo i odselilo se, ima i svoju porodicu, a majka smatra da joj je to dete sada sve na svetu i od njega očekuje da zadovolji sve njene potrebe).

Naravno, može vam prijati da čujete da ste nekome sve na svetu, može vam i laskati, ali jednom kad vidite na šta takav odnos liči, teško da ćete u njemu želeti da budete. Ako ste nekome sve na svetu, od vas se očekuje i da ispunite sve potrebe koje ta osoba ima, bez obzira na to da li su te potrebe u skladu s vašim sklonostima. Tako dolazite u poziciju da gledate utakmice koje vam se ne gledaju, idete u šoping u koji vam se nimalo ne ide, slušate muziku koja vam se ne dopada, jer ta osoba baš želi da zajedno slušate tu muziku, u bioskopu gledate filmove koje biste radije preskočili, idete s tom osobom na događaje i okupljanja na koja vam se ne ide i tamo se družite s ljudima koji vas ne zanimaju, slušate o svim mogućim i nemogućim problemima osobe kojoj ste sve na svetu... Ukratko, osećate se kao da je teret celog sveta (zapravo, jedne osobe, ali deluje mnogo teže) na vašim plećima, a sve ono što ta osoba čini za vas (toga, pošto ste joj vi sve na svetu, ima jako mnogo) vas više guši nego što vam prija. A ako je vama neka osoba "sve na svetu", onda vi njoj radite sve navedeno.

Da ne bude zabune: sasvim je normalno da vam u nekom periodu, dužem ili kraćem, određena osoba bude značajnija od bilo koga drugog, ili da se nekoj osobi posvetite više nego bilo kome drugom. I naravno da ćete, za blisku i dragu osobu, nekad uraditi i nešto što vam se baš i ne radi. Ipak, potpuno je nefer bilo da od nekoga očekujete da vam bude sve u životu i da zadovolji sve vaše potrebe, bilo da se neko tako ponaša prema vama. Zato i postoji više ljudi u vašem životu, i svako od njih ima neku ulogu i ispunjava neke vaše potrebe - tu je voljena osoba, pa su tu prijatelji (s jednim prijateljem možete da radite neke stvari, s drugim neke druge, s trećim treće...), tu su roditelji, tu su deca, rođaci, kolege i koleginice... A za ponešto se možete pobrinuti i sami.

Zaključak? Nezdravo je i nefer očekivati od jedne jedine osobe da ispunjava sve vaše potrebe, kao da na svetu postojite samo vas dvoje. Isto kao što je nezdravo sve svoje kapacitete pružiti samo jednoj osobi (ima izuzetnih situacija, kao kada morate da se brinete o bolesnoj bliskoj osobi, ali je nezdravo tako se ponašati stalno). Sad, neko ima više različitih potreba, neko manje, neko je druželjubiviji, neko je manje druželjubiv, i to je sve u redu - dokle god ne očekujete od jedne jedine osobe da vam bude baš sve. Izađite malo, družite se, obnovite stare kontakte ili steknite nove (sve navedeno je ostvarljivo bez obzira na godine, pol ili bračno stanje) i videćete da ćete od toga živnuti i osećati se mnogo bolje nego dok ste tugovali što osoba koja vam je sve na svetu ne može da uvidi koliko vam je potrebna.

Izvor: Krstarica

dobro sad,kada mi neko kaže da sam mu sve na svijetu sasvim normalno da znam i da ta osoba zna da to,na svu sreću nije tako,ali se nekada te patetične i glomazne rečenice u nekim trenucima izgovaraju kada želimo da jakim osjećanjima damo oduška u vidu tih...fatalnih rečenica.

ne mogu reći da sam uživala u tome...najmanje kada mi prijatelj to kaže,a dešavalo mi se,priznajem da sam...nedavno,morala da uložim napor da se instiktivno ne povučem iz straha od određene nametnute odgovornosti prema toj osobi.

mada,poznajem osobe koje su svele čitav svijet u jednoj osobi i sebe osudile na patnju i robiju.

zaista,
ne želim i ne bih voljela da sam nekome sve na svijetu...
zbog mog i njenog ili njegovog mentalnog zdravlja.

nisam,bar do sada,bila sklona fatalnim izjavama...
naklonost i ljubav prema nekome najmanje izražavam verbalno.
i negdje,ne vidim da mi je neko i neophodan.potreban da...postoje oni koji su mi potrebni,ali nikako neophodni.
nemam taj osjećaj.

Ja obozavam kad mi neko kaze da sam mu sve na svetu...makar i da laze...lepo zvuci...

Uzasavam se takvih izjava i nikada se ne osecam prijatno u takvim situacijama.
Mislim da se osecanja prema nekom mogu izjaviti na mnogo suptilnije nacine, koji nece biti opterecujuci, vec izuzetno romanticni i simpaticni.

Sta reci o ljudima koji vole da im se tako nesto kaze, osim da su emotivno nezreli i da pate od kompleksa nize vrednosti.

Ti i ja... do kraja vecnosti... zajedno... glub... 

Imamo dve suprotnosti- ovu gore navedenu i druga je opste foliranje i skrivanje osecanja i brige. Ni jedno nije dobro.

   

i ja isto...takve izjave su tako obavezujuce i automatski te dovode u neprijatnu situaciju,ochekuje se od tebe da uzvratish istom merom,osecao ti neshto tako ili ne.

Nemam ni najmanju zelju da nekom budem sve na svetu. Za dobro tog nekog.

patetika, u bilo kom obliku, oduvek mi je bila strana.
često su mi govorili da sam drvena i kruta

ali, što reče šeširčić, postoje mnogo finiji načini da se takva osećanja izraze
a mislim i da tad imaju mnogo veću težinu
sa ovakvim, prosti i banalnim rečima, sve deluje blazirano...
bar meni

Vi sa bureka ... vi ste mi sve na svetu.