Znaš, da samo tebe volim,
Da ljubav je jedna jedina,
Znaš da nije važan broj.
Tačno je i da boli i da opija,
Ali ljubav je nemoćna u vremenu i prostoru.
Jer šta je to voleti srcem svim,
Tek toliko da nam stane u šake.
A nama je potrebno mnogo više
No što nam na dlanovima piše.
Treba nam više neba,
Više sunca, manje kiše,
Nama trebaju i beli oblaci i šareno cveće,
Traba nam više snova i više sreće.
Jer znaj, mi rođeni smo jedno za drugo,
Istom smo zvezdom vođeni,
Ali za ljubav nam treba čudo.
Ipak, šta je to ljubiti
Najvećom strašću duša naših,
Kad je strast samo trenutak mali
Tek jedan lepi stih
U beskraju vremena.
Ljubav i strast su pokloni
Koji su nam anđeli dali,
Ali nama treba mnogo više
No što nam na dlanovima piše!