The Belgrade Phantom ~ Beogradski Fantom :: Film ~ Pozoriste ~ Televizija

Završeno snimanje filma Jovana Todorovića „The Belgrade Phantom“
Fantom iz poršea uskoro u bioskopima
Autor: Milica Čule | 01.02.2009. - 00:01

Priču o kultnom Fantomu, Vladi Vasiljeviću, princu beogradskih ulica koji je tokom komunističkog režima prkosio policiji te zabavljao i oduševljavao brojne prisutne svojim vratolomnim vožnjama u ukradenom belom poršeu, reditelji Jovan Todorović i Bogdan Petković pretočili su u film „The Belgrade Phantom“, čije je snimanje nedavno završeno.

Glavne role u filmu baziranom na istinitoj priči tumače Milutin Milošević (Fantom), Marko Živić (Fanđo), Nada Macanković (Đina), Radoslav Milenković (Maksić), Andrej Šepetkovski (Boža), Goran Radaković (Komarac), Boris Komenić (Inspektor), Miloš Samolov (Cvele), Miloš Vlalukin (Pikpoket), Cvijeta Mesić (Fantomova mama)…
– „Beogradski fantom“, kao deo neispričane beogradske legende i kao priča koja u potpunosti nikad od početka do kraja nije bila ispričana, kao događaj nam je po svojim naznakama i različitim verzijama sam po sebi bila dovoljna inspiracija da dobijemo ideju za film. Sama ideja ili bolje rečeno inicijalna kapisla za početak rada na filmu „Beogradski fantom“ je sticaj slučajnih okolnosti kad smo se Bogdan Petković i ja našli u Berlinu 2002. tokom „Berlinala“, na žurci Slovenačkog filmskog fonda, otišli na piće i bukvalno se za jedno veče dogovorili da počnemo rad na ovom projektu – kaže Jovan Todorović za „Blic“.
Reditelj je uz pomoć svog prijatelja i kolege Bogdana Petkovića na istraživanju za film radio više od godinu dana. Pričali su s voditeljem Radija „Studio B“ u čiju se emisiju Fantom javljao, zatim sa fotografom koji je uspeo da slika Vladu, sa brojnim očevicima, njegovom rodbinom…
– Istraživanje, koje je sve u svemu trajalo godinu dana, počeli smo odmah po dolasku u Beograd. Od samog početka istraživanja, ne samo beogradskog Fantoma kao događaja ili predstave koja se u Beogradu davala tih deset septembarskih dana 1979, nego i uopšte tadašnjeg istorijskog perioda SFRJ, poslednje godine vladavine Josipa Broza Tita, prosto se nametnula teza da je taj događaj neka vrsta međaša između Beograda koga sada više nema, ili ga ima u naznakama i najviše u pričama, i Beograda koji je polako počeo da liči na ono što je danas. Naravno, ako se izuzme romantičarsko boemska distanca, ono što je Beograd sada ima svoje mane ali i prednosti – navodi Todorović, i nastavlja pričom o Fantomu.
– Svako vreme ima svoje buntovnike. Fantom definitivno jeste postao jedan od beogradskih buntovnika, mada sam duboko uveren da on takvo mišljenje o sebi sigurno nije imao. Ono čime je on zaslužio da se o njemu uradi film je nepobitna činjenica da u njegovom činu izazivanja milicije i zakazivanja jurnjave putem radija iz noći niko nije stradao. Sve to nosi u sebi elemente klasičnog filmskog junaka, a još ako se pri tome doda da je bio lep čovek, povučen i hrabar… – objašnjava reditelj, i ističe da vratolomne vožnje Vlade Vasiljevića nisu bile nikakav politički bunt ili protest, ali da su na neki način bile ismejavanje tadašnjeg režima.
– Što se tiče političke pozadine, koja je definitivno pratila ceo događaj, Fantomove vožnje sigurno nisu bile namera da se napravi bilo kakav politički protest ili bunt, to gotovo sa sigurnošću mogu da tvrdim, ali sve konsekvence koje su nastale kao posledica poltičkog pritiska bile su veoma stroge i Vlada Vasiljević Fantom ih je žestoko iskusio. Na kraju krajeva, on je sam deset noći u kontinuitetu ismejavao osnovni stub tadašnjeg režima – Narodnu miliciju; pri tome je imao par hiljada simpatizera pretežno među mlađom populacijom čiji se broj iz noći u noć rapidno uvećavao, a da ne govorimo o tome da je u ceo taj svoj šou uvukao i najslušaniju radio-stanicu u Beogradu tog vremena. Sve u svemu, za jedan jednopartijski režim 1979. previše – priča Jovan Todorović, i navodi uz čiju je podršku film realizovan.
– Podržalo nas je Ministarstvo kulture, mađarski Nacionalni filmski fond, bugarski Nacionalni filmski fond, „Eurimages“, Sekretarijat za kulturu Skupštine grada Beograda, Skupština opštine Stari grad, RTS, Telekom Srbija i Dunav osiguranje – kaže Todorović, i ističe da se još uvek ne zna tačan datum premijere filma.

Legenda o jurnjavi na beogradskim ulicama
Nekadašnja Jugoslavija. Beograd, 1979. godina. Dok je tadašnji predsednik Josip Broz Tito bio na Kubi rešavajući politička pitanja, na beogradskim ulicama pojavio se misteriozni dečko u ukradenom belom poršeu. Vozio je ulicama po centru grada, neverovatnim brzinama od po 200 kilometara na sat, jurcao u suprotnom smeru, prolazio kroz crveno svetlo, a da pri tom nikog nije povredio. Svake večeri, policija je pokušavala na sve moguće načine da ga uhvati, ali svaki put je bilo bezuspešno. Sva pažnja tadašnjeg veoma organizovanog društva bila je usresređena na njega, Vladu Vlasiljevića, kojeg su Beograđani nazvali Fantom. Svake noći, pre nego što bi seo za volan ukradenog luksuznog vozila, Vlada se javljao u program Radija „Studio B“ i najavljivao kuda će te večeri protutnjati u belom poršeu. Deset večeri zaredom. Hiljade ljudi bi se potom okupljalo po centru grada i nestrpljivo čekalo da vidi Fantoma sa beogradskih ulica. Svi su pričali samo o njemu. Postao je heroj grada. Njegove vratolomne vožnje bile su prvi buntovnički događaj u Beogradu. Prkos režimu. Od tada se, kako pričaju mnogi očevici Vladinih vožnji, „nešto“ u našem glavnom gradu promenilo…

Izvor: Blic