Teska vremena, prijatelju moj... djavo ih odnio....

Drugim recima, dobih i ja to....

Sad bih mogla da napišem ceo jedan pozamašan elaborat koliku si glupost upravo odvalio... ali neću, it is a comlpete waste of my precious time.

A o tome što je ova Hipokrat-Galenova klasifikacija još odavno odbačena, te sada služi samo u istorijske svrhe... nećemo. Kao ni o tome što je test psihometrijski - urnebesno smešan. 

Da te pitam nesto...
Da li postoji nesto sto moze da se smatra tacnom analizom licnosti?
Meni se cini da su cesto odgovori uslovljeni trenutnim raspolozenjem, tako da na isto pitanje odgovaras razlicito u razlicitim periodima zivota i u raznim raspolozenjima...

Naravno da postoji, ali ne u smislu matematičke preciznosti, nego u smislu opšte (kliničke) slike o nekoj osobi. Poenta je u tome što se ličnost nikada ne sme odvajati od konteksta celokupne osobe (inteligencije, uslovima odrastanja i života, itd.). I obično se primenjuje više testova, različitih formi, pa se gleda ono što im je zajedničko.

Što se tiče uticaja trenutnog raspoloženja, i on se može redukovati, tako što nekome možeš dati test nekoliko puta, u različitim vremenskim intervalima. Tako se anulira efekat trenutne situacije.

Pored toga, postoje i testovi koji mere crte ličnosti, kao i oni koji mere trenutna stanja. Sve zavisi u koje svrhe se test zadaje.

Ok... znaci, ako je npr. umrla macka koju je mnogo voleo, pa mrzi ceo svet i daje odgovore koji odgovaraju licnosti sociopate, to ne znaci da ce odmah biti otpisan kao takav, vec ce psiholog malo dublje zagrebati... to je poenta ako sam dobro razumela...

I jos nesto... koliko ljudi govore istinu, tj. lazu u odgovorima? Da li imas iskustva sa tim, posto mi se cini da svi mi pokusavamo da se predstavimo u najboljem svetlu, posebno pred autoritetima kao sto su psiholog ili psihijatar...

Naravno da ne mora, ali postoje drugi indikatori koji govore o tome da li bi ga bilo opravdano okarakterisati kao sociopatu. Recimo, ima li društvo, koliko je socijabilan, kako se ponaša u socijalnim interakcijama, itd. Dublje grebanje se podrazumeva, ugrađeno je u sam proces procene ličnosti, ma koji bio predmet te procene.

Naravno da lažu, uvek sa nekim ciljem. Ili preuveličavaju, ili kriju. U veliki deo dijagnostičkih testova ugrađene su kontolne skale. Recimo, jedan od tih testova (MMPI - Minesota Multifazni Inventar Ličnosti, jedna jako korisna sprava) podrazumeva pravljenje dijagrama odgovora ispitanika. Na tom dijagramu postoje L, F i K skala (visok L skor govori o laganju, F - o nerazumevanju testovnog materijala, a K je neka kombinacija ta dva). Ukoliko su te skale visoke, odbacuju se rezultati testa u potpunosti.

Ali, zato se u tom slučaju oslanjamo na projektivne tehnike, na kojima nije moguće fabrikovati sliku o sebi (Roršah, recimo, mada ih ima mnogo).

Dakle, jedan test se i može slagati, svi ne mogu nikako. Uz to postoje i mnogobrojni drugi podaci koji se kontrolišu. Kad se sve skupa analizira i interpetira, može se dobiti slika o toj osobi koja je sasvim jasna i zasnovana na realnosti. Barem sam ja u moje analize uvek imala minimum 95% poverenja, prosto su mi ispitanici bivali kao otvorena knjiga (hvala bogovima  ).

Poslednja devojka sa kojom sam radila dijagnostiku je pokazivala znake preuveličavanja simptoma, i to je već na prvom testu bilo jasno kao dan. Kasnije se to samo potvrđivalo.

Koliko je generalno moguće "prevariti" psihologa? Ja sam ubeđen da sam pošteno izvozao vojnog psihologa u kasarni, s`time da se čovek naravno nije preterano unosio u problematiku moje ličnosti.

Te psihologe koji nešto kao ''utvrđuju'', poput tih ''vojnih'', onih u zdravstvu, školama, zdravstvenim pregledima itd. je vrlo lako. Oni su tu samo manje više radi slova na papiru.

Kliničara - teže. Mnogo teže. One iskusne i dobre jednostavno nemoguće. Osim ako ste Hanbal Lektor. 

Ako ikad otvoriš privatnu praksu doći ću kod tebe inkognito, da te smaram sa nekim izmišljenim problemima. 

Zoki se ne slazhe sa tobom.  Ima dobrih glumaca, koji naprosto skinu neku drugu osobu u kompletu i prezentuju je psihicu.