Komentarišući proslavu Dana Republike Srpske, visoki predstavnik u istu ravan doveo RS i ustašku NDH.

Incko je izjavio da bi secesionističke namere definitivno bile "prekoračenje crvene linije".

Borci traže izvinjenje
Boračka organizacija Republike Srpske saopštila je da Inckova izjava predstavlja tešku uvredu za srpski narod i borce, kao i za sve srpske žrtve iz Odbrambeno-otadžbinskog rata i iz Drugog svetskog rata koje su u najvećem procentu stradale upravo od NDH.
"Tražimo da se Incko odmah izvini srpskom narodu, a u suprotnom, ako to izostane, tražimo od institucija Republike Srpske i predstavnika Republike Srpske u zajedničkim organima BiH da izađu sa jedinstvenim stavom u vezi sa ovim pitanjem i zatraže hitan odlazak Incka iz BiH", saopšteno je iz BORS-a.

"Za međunarodnu zajednicu postoji samo dejtonska Bosna i Hercegovina i Republika Srpska koja je dobila svoj legitimitet 21. novembra 1995. godine u Dejtonu. Ako bismo počeli slaviti praznike kao što je 9. januar, onda bi se neki mogli dosetiti i da se slavi, recimo, 10. april, dan kada je osnovana Nezavisna Država Hrvatska (NDH). Mislim da to nikome ne pada na pamet i da treba gledati prema budućnosti, a ne prema prošlosti", rekao je Incko za federalne medije.

Prema njegovim rečima, ukoliko se utvrdi da je tokom jučerašnje proslave u RS došlo do kršenja Ustava i zakona BiH, na potezu je Tužilaštvo BiH koje bi trebalo da reaguje po službenoj dužnosti.

Na pitanje da komentariše naredbu predsedavajućeg Predsedništva BiH Mladena Ivanića o angažmanu pripadnika Oružanih snaga BiH juče u Banjoj Luci, Incko je odgovorio:

"Ja sam zadužen za civilne aspekte Dejtonskog sporazuma, a za vojne aspekte je zadužen NATO i siguran sam da će oni razmotriti ovaj slučaj", rekao je Incko.

http://mondo.rs/

Neka se zale Milosevicu, on im je razne Incke natakao za vrat...

Pa ovo nije upuceno samo Republici Srpskoj.

sta ce to nekoga uvrediti...
kad to nije ni tacno niti se to moze uporediti
i niko normalan u isti kontekst ne bi stavio ndh i republiku srpsku...
barem ne neko ko ima dvije ciste o istoriji..srbima i hrvatima...

ustaske klanice i srpska stratisa su puna kostiju krajiskih srba..i nema srpske porodice u krajini
kojoj  ustase nisu ubile nekoga za vrijeme njihove ndh...

i to sve samo govori koliko je kompetentan incko
da obavlja posao koji obavlja...

u redu je da kritikuje sto se ustav ne postuje...to mu je posao...
ali da pravi paralele sa ndh-a i republikom srpskom...
za tako nesto moras biti drogiran ili  dobro potplacen...

a incko je i te kako dobro potplacen (od strane arapskih finansijera bakirove islamske drzave
koju bakir pokusava napraviti u bosni...)
da izjavljuje kojekakve nebuloze koje su ispod svakog intelektualnog nivoa...

Босански муслимани су јуче имали конференцију за штампу са том истом паралелом, потпуно исти рукопис.
Циљ је рехабилитовати муслимане који су већински били у усташама и представити их као антифашисте и демократе, а оцрнити Србе и Хрвате који би вечно морали да буду мањине у унитарној исламској БиХ.


Па ако су после др. св. рата Стојадиновић и Павелић могли да направе неки споразум ... крајње је време да се направи споразум Додик-Човић и да се једном заувек заврши са том исламском багром.

Incko kao prvi klovn ubica nove 2017-te


Među svim čudesima koja su obeležila 2016. godinu našla se i mas-histerija u vezi „klovnova ubica“, odnosno raznih likova obučenih u klovnovske kostime koji su plašili odrasle ljude, žene i decu, a u nekoliko slučajeva čak i fizički napadali, uključujući i oružane pljačke. Krenulo je od američke savezne države Južne Karoline u avgustu, da bi se potom proširilo na 20-ak država na pet kontinenata. Prijavljeno je na stotine, što pravih što lažnih incidenata. Fenomen se najviše prijavljivao preko društvenih mreža, ali su i mejnstrim mas-mediji, poput londonskog Gardijana,[i] takođe iscrpno o tome izveštavali. Čak je i ruska ambasada u Londonu u oktobru 2016. upozorila na opasnost od klovnova i njihovih egzibicija – istina samo par sati pošto je britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson pozvao narod da protestuje ispred ruske ambasada povodom ruske intervencije u Siriji, što je kod nekih izazvalo podozrenje o tome na koga se tačno rusko upozorenje odnosilo.[ii]

I, taman kad je normalan svet pomislio da je klovnomaniji došao kraj, javio se prvi slučaj u 2017-oj, u liku „visokog predstavnika međunarodne zajednice“ u Bosni i Hercegovini, Valentina Incka, koji je, po rečima Milorada Dodika, „izigravajući klovna… od međunarodne zajednice u BiH napravio cirkus“.[iii] Poslednji ekces klovna-ubice Incka, koji je, istina, više izazvao zaprepašćenost i ogorčenost nego nekakvu paniku ili histeriju – bilo je njegovo poređenje Republike Srpske sa Nezavisnom Državom Hrvatskom, povodom obeležavanja jubilarnog 25-og Dana Republike Srpske[iv]:

„Ako bismo počeli slaviti praznike kao što je 9. januar, onda bi se neki mogli dosjetiti i da se slavi, recimo, 10. april, dan kada je osnovana Nezavisna Država Hrvatska (NDH)“, rekao je nesrećni koruški pajac za portal faktor.ba, i ostao živ.[v] Uz sasvim solidnu platu od 25.000 evra mesečno, što bi ga otprilike stavilo u kategoriju srednje plaćenih javnih zabavljača.

Nažalost, mada je Incko suštinski neozbiljan kao figura, on nije nimalo zabavan. Čak i da je tako nešto izjavio kao običan građanin, to bi bilo zapanjujuće. Ali on to, opet nažalost, nije, već je, uprkos svom prizemnom duhu, „visoki predstavnik“. I očigledno je da njegove reči suštinski reflektuju stavove zapadnog dela tzv. međunarodne zajednice, s obzirom da ona ni jednom rečju nije komentarisala Inckove reči, a kamoli ih osudila.

Poruka je jasna – a to i nije neka vest – sadašnji politički Zapad, kojim još uvek vladaju isti agresivni globalistički krugovi koji su i razbili Jugoslaviju, i dalje Republiku Srpsku žele da etiketiraju kao zločinačku, genocidnu tvorevinu poput NDH. Uostalom, zato su i organizovali Haški tribunal za bivšu SFRJ, da bi legitimisali i ozakonili svoju na lažima utemeljenu antisrpsku propagandu, da bi napravili lažnu simetriju između Srba i nacista, Srba i svojih lokalnih vazala, istih onih koji su bili i Hitlerovi vazali; da bi revidirali i oprali sopstvene istorije, i opravdali svoj najnoviji nezakoniti, krvlju natopljeni intervencionizam. I kod nas i svuda u svetu gde je to moglo da prođe: Avganistan, Irak. Libija, Jemen, Ukrajina, Sirija, Sudan…

Ovo, inače, nije Inckov prvi ekces ove vrste. Krajem maja 2011. je, povodom protesta koji su organizovani zbog hapšenja generala Mladića, „klovn-ubica“ izjavio kako u njegovoj Austriji „ne bi bilo dobro prihvaćeno kada bi ljudi protestovali u korist takvih nacističkih ratnih zločinaca“.[vi] I nikom ništa, ni glasa od bilo koga merodavnog sa „prosvećenog Zapada“, gde bi, ako ništa drugo, čak ako bi iskreno smatrali Srbe za najveće zločince koje je ljudska istorija iznedrila, trebalo bar da vlada pretpostavka nevinosti dok se ne okonča suđenje.

Sličnu svinjariju je Incko napravio i prošle godine, čak četiri meseca pre nego što je jedan devetogodišnji američki dečak prijavio da su dvojica u klovnovskim kostimima pokušali da ga namame u obližnji šumarak. Naime, u intervjuu za bh portal klix.ba, povodom vesti da je Studentski dom na Palama nazvan po Radovanu Karadžiću, Incko je izjavio:

„Veoma sam razočaran činjenicom da još uvijek ima ljudi koji biraju veličanje ratnih zločinaca i sakrivaju istinu. To nije put naprijed. To šalje potpuno pogrešnu poruku javnosti i to je anti-liderstvo. Možete li zamisliti situaciju da se neki studentski dom u Austriji zove, recimo, Hajnrih Himler? Automatska reakcija na takvu vijest bi bila da je to sramotno. I bilo bi. To je potpuno sramotno i neprihvatljivo. Relativizirati zlo također je čin zla. Umjesto da se okrenu ka budućnosti, neki pokušavaju zatvoriti sadašnje i buduće generacije u najmračnija poglavlja historije ove zemlje. Takvim ponašanjem sami sebe isključuju iz civiliziranog svijeta“.[vii]

Treba li ponoviti – niko od zapadnih zvaničnika na ovu odvratnu klevetu nije reagovao. Jer, to je ono što nam istinski misle, uprkos svim slatkim rečima kako nas „žele u njihovom klubu“, kako će maltene crći bez našeg članstva u njihovoj ofucanoj EU građevini.

Da ovo sve ne bi zvučalo kao priča bez pokrića, još jednom ću se osvrnuti na samo jednu diplomatsku varnicu sa zapadnim faktorom u kojoj sam lično učestvovao u predsedničkom kabinetu u Banjaluci, negde krajem 1996. godine. Za vreme sastanka na kojem su ambasadori šest članica tzv. Kontakt grupe uručivali najnoviji diplomatski demarš Republici Srpskoj, nemački diplomata se malo zaneo, pa je krenuo da našu stranu optužuje za sva zla koja su BiH zadesila, „retorički“ postavljajući pitanja o tome ko je odgovoran za sva razaranja, smrti, izbeglice, nesreću, itd. Valjda očekujući da ćemo svi „kooperativno“ da klimamo glavom i sami sebe optužimo dok on, putem lažne moralne ozlojeđenosti, pere svoju nečistu nacionalnu savest. Srećom, sedeo sam direktno preko puta njega, pa sam iskoristio priliku da mu najdirektnije odgovorim: NEMAČKA. Do kraja sastanka se više nije čuo, na zadovoljstvo njegovog mladog muslimanskog prevodioca, čiji je osmeh i čvrsti stisak ruke posle sastanka sve govorio.

Drugim rečima, znaju oni svi vrlo dobro šta je prava istina, znaju oni da i mi znamo. I baš zato im je metod da, poput klovna-ubice Incka, što bezobraznije i glasnije izvrću istinu i lažu nas u oči. Ne samo zato što će to njihovi mediji preneti, i što će to dati dodatna krila lokalnim vazalima, kolaboracionistima i saradnicima okupatora, već i da bi nas direktno ponižavali, ubijali u pojmu, terali da priznamo očigledne laži o sebi samima i, na kraju, legitimisali njihov agresivni i nezakoniti intervencionizam na našim prostorima.

To prvo poluvreme post-dejtonskog otpora nastavku globalističke agresije drugim sredstvima, u kojem sam imao čast i privilegiju da učestvujem, trajalo je dok otpor nije razbijen i spolja i iznutra – a s njim umalo i Republika Srpska, posle čega su se na vlasti skoro punih deset godina uglavnom smenjivali političari koji su se utrkivali u svojoj „kooperativnosti“, stičući nenadoknadivu prednost nad onima koji su držali do sebe i svoje nacionalne časti.

No, drugo poluvreme, koje je počelo oko 2006. obeležilo je postepenu obnovu nacionalne čvrstine, u liku evolucije Milorada Dodika, čiji je sve uspravniji nacionalni stav, s obzirom na političke uspehe koje već godinama ređa, očigledno verna slika narodnog raspoloženja. I Dodik i oni koji ga podržavaju su u pravu kada za Incka kažu da je klovn. Ne samo zato što je to najblaži epitet koji zaslužuje ništarija koja se usuđuje da mnogostradalni srpski narod bezočno vređa, već i zato što predstavlja simbol nepristajanja na njihove bezobzirne laži, simbol naše nacionalne svesti da znamo da oni lažu, da nas svesno vređaju i da to nećemo više da trpimo – a nije nikad ni trebalo trpeti.

Ako ćemo biti dostojni, kao Srbi sa obe strane Drine i svuda – Republike Srpske i svih tekovina naših oslobodilačkih borbi. Kao i Svetog Arhiđakona i Prvomučenika Stefana, koga je Emir Kusturica u svom nezaboravnom obraćanju povodom 9. januara, smestio u prave istorijske okvire, kao sveca zaštitnika države Tvrtka Kotromanića, kralja Srbalja, Bosne, pomorja, Humske zemlje, Donjih Kraja, Zapadnih strana, Usore, Soli – iz vremena pre nego što je otomanska noga i agresivni islam koji je sa sobom donela, i kročila na ove prostore.[viii]

A ovi naši prostori zaslužuju mnogo više od klovnova koji bi da njima upravljaju.

inzko psiho lik

De psiho brate Incko kralj, kažu da je to čovek koji ima platu oko 30 000 evra ili tako nešto, na koju ne plaća porez, ima pravo na odmor, ovamo ništa ne radi, njemu samo preostaje da se moli i bogu i alahu da to potraje, a traje bogami 7 godina, sve što treba je da povremeno zalaje kad mu muslimani kažu i to ti je to, ostatak vremena fazon kurve i kokain, čovek ima posao iz snova.

Ja pročitao Inicio.

Док год будемо имали високог представника кога поставља Запад нема од нас ништа. Ја не могу да схватим како људима не дође из дупета у главу да се побуни и протјера узурпатора. Па нека народ бира свог високог представника. Не мора бити ни Србин ни Бошњак ни Хрват али да имамо неки утицај на избор. Валентин Инцко је једини прави диктатор на Балкану.