Dao sam ti samo jednu listu alternativa za win. Maltene se ne moze pronaci program koji nema svoju alternativu na linux-u .

Vecina svetskih servera su na unix/linux mashinama, android hara po tabletima i mobilnim.

Nista nisi odgovorio za Bila. Kakve veze koliko ima novca u opticaju. Ovo je kompletni kolaps logike. Znaci po tebi kad bi drzave stampale milijarde novcanica - da bi se siromastvo smanjilo?

I sem toga Bili svoje pare cuva na bankovnom racunu, pa nece valjda u slamarici !?

Kolaps logike za ljude koji imaju manjak iste ; )
Zapravo sve sam ti rekao: visak na jednoj strani doprinosi manjku na drugoj. Novac se treba dodavati u opticaj po potrebi, treba onemoguciti bankama da rade multipliciranje novca, beskonacna akumulacija novca koju danas imamo je perverzija sama po sebi, to je posledica novca u obliku duga. To je jedan slozen mehanizam, koji radi kao jedan organizam, imas temu o tome, pa prelistaj...
Siromastvo se u kapitalizmu nece smanjiti, jer to nije sistem koji pociva na socijalnoj zastiti, kao sto znamo.

Naravno, to je beskonacno kamatarenje. Pitanje koje treba sebi da postavis: Odakle novac za depozit? Kako je on usao u cirkulaciju?

Dacu ti sazetak tvoje logike da vidish kako to izgleda odjednom

1) Bill Gates je miljarder zato sto je prodavao windows kao jedini OS na svetu (ne tacno)
1a) Bill Gates je kriv, zato sto su proizvodjaci igara izabrali windows za svoju platformu.
2) Bill Gates je kriv zato sto u Africi nemaju sta da jedu, jer je prodavao windows celom svetu, a najvise u Americi.
3) Bill Gates je kriv zato sto je stavio svoje pare u banku umesto da ih cuva u slamarici ko sav normalan svet.
4) Bill Gates je kriv zato sto nece da pokloni svo svoje bogatstvo gladnim Afrikancima, koji bi se najeli i pojebali sve sto mrda, napravivshi jos vise dece, koju opet ne bi imao ko da hrani, ali bi onda opet Bill Gates bio kriv je je dao pare da se Afrikanci mnoze ko skakavci.
5) Bill Gates je kriv zato sto mu banka daje kamatu na pare koje je zaradio prodajuci proizvod koji su ljudi dobrovoljno kupili.

Teorije zavere

Sasvim je jasno da državni poslovi, ni na unutrašnjem ni na međunarodnom planu, ne mogu da se vode potpuno transparentno. U politici tajne jednostavno moraju da postoje. Znajući to, mi znamo da ne znamo. Ostaje nam da kao građani posmatramo i pretpostavljamo šta se odvija iza zavese. Kada je nešto tajno, tada nema kontrole zbog čega se javlja sumnja.

Političari su svesni da neke svoje važne poslove moraju da sakriju od građana i političkih protivnika koji ih posmatraju i pokušavaju da ih raskrinkaju. Posebno im smeta kada neko pogodi njihove namere. Tada mogu da pokušaju da skrenu pažnju javnosti sa tih pretpostavki ili mogu, iako su tačne, da ih demantuju. Jedan od načina da se od njih zaštite je da im prišiju etiketu „teorije zavere”.

Označiti neku političku izjavu kao teoriju zavere znači obezvrediti je. Ne samo da se tom etiketom diskvalifikuje izjava, već i oni koji je zastupaju. Tako oni koji sumnjaju postaju sumnjivi: „Nije valjda da stvarno veruješ u to?” Time im se pruža mogućnost da se sami distanciraju od svoje ideje i ostanu normalni u očima drugih, ili da budu, ukoliko nastave da zastupaju datu teoriju, smatrani nenormalnim: patološki sumnjičavima, sumanutima, paranoidnima, ili jednostavno ludima.

Veliki brat nas zastrašuje mogućnošću terorističkih napada, i traži od nas da se odreknemo privatnosti i slobode kako bi nas zaštitio. Sve nas špijunira za naše dobro. Kao kolekcionar prikuplja sve moguće informacije da bi mogao, ako mu zatreba, da ih iskoristi. I želi da mi to znamo.

Mnogi ljudi u tome ne vide problem dajući argument: „Neka me slobodno snimaju, ja nemam šta da skrivam”. Kako bi ti isti ljudi reagovali ako bi im Veliki brat ponudio da im usadi čip u mozak, tvrdeći da protiv toga mogu da budu oni što nešto kriju.

Prirodno je da svaki čovek ima nešto što želi da sakrije od drugih. Privatnost je osnovno ljudsko pravo. Priroda države, kao sistema, je da teži što većoj uređenosti i stabilnosti. Zato je totalitarna država ideal svake države. A totalitarna država je ona koja kontroliše sve, posebno privatni život svojih građana, u kojoj je sloboda ukinuta zbog opšte sigurnosti. Kada građani shvate da je pitanje privatnosti i zaštite ličnih podataka danas postalo jedno od najvažnijih pitanja, tražiće mehanizme kako bi obuzdali totalitarističke težnje države.

Negirati da u politici i drugde postoje zavere jeste opasna naivnost. Nekad naivni optužuju druge da su paranoični. Kao u sledećem vicu: Razgovaraju dva praseta u klanici. Jedno kaže drugome: „Ne sviđa mi se kako nas onaj mesar tamo gleda”. A drugo odgovara: „Ah ti i tvoje teorije zavere”.

http://www.politika.rs/sr/clanak/263619/Zivot-i-stil/Teorije-zavere

 

Први и најтежи механизам - не бити на фејсбуку.

nema to veze sa fejsbukom

Имати профиле на социјалним мрежама са свим личним подацима на изволте свакако има везе.

Evo sve me svrbe ushi sto sam napisao na fejsu koju muziku slusam i sta citam, kao i sto stavljam povremeno slike sa decijih rodjendana ili sto ce da saznaju gde sam isao na more prosle godine.

Jedino ako si profi cija-snajka operativac ovakvi nebulozni detalji mogu dovesti do toga da te provale da si junshpi.

Za obicne ljude je glupost.

Обични људи мисле да нису обични већ много битни.

ali to nema veze sa fejsbukom

radi se o licnim dokumentima koje ti izdaju drzavni organi

jel si toliko piglu da ne razumes sta pise u tekstu?