Teodora Bojović & Night Shift - Daj mi snage

Pokušam nekad da zaustavim vreme
uhvatim minut da me sačeka
prestanem brzo da izgovaram reči
pretvaram bes u novi okršaj

Pokušam nekad da sakrijem lice
ti ne vidiš strah koji me proganja
ostajem jaka, dignute glave
da ne vidiš da sam te zavolela

ja bojim se da gubim te i znam

Ref.
I daj mi, daj mi sad snage
daj mi, i samo ovaj put
da opet ne odustanem
i daj mi, daj mi, sad odgovor daj mi
da li to možeš ti

Pokušam nekad da razumem
reči koje ne izgovoriš
da izdržim, da progutam
vatru koju zapališ

Pokušam nekad da setim se slike
koja bledi od kajanja
okrenem list, poslednji put
izdahnem bez i udahnem snagu

ja bojim se da gubim te jer znam

Ref.
I daj mi, daj mi sad snage
daj mi, i samo ovaj put
da opet ne odustanem
i daj mi, daj mi, sad odgovor daj mi
da li to možeš ti

Telom me prizivaš
pogled tvoj znam
rečima odbijaš
da li znaš, da li znaš

Ref.
I daj mi, daj mi sad snage
daj mi, i samo ovaj put
da opet ne odustanem
i daj mi, daj mi, sad odgovor daj mi
da li to možeš ti

I daj mi sad snage
daj mi da opet ne odustanem
i daj mi sad odgovor daj mi
da li to možeš ti

Teodora Bojović - Zid

Opet je tu, vidim i osećam
zid među nama, neprobojan

Ne čuješ me
ne slušam te i nestajem
prstima hladnim prekrivam lice
i nestajem

Nekada si šapatom budio osmehe
nekada si pogledom grejao dlanove
a sada hladno je

Ref.
Ja stojim na kraju puta
a srce kroz prošlost luta
i ne vidim gde je sutra
sve nestaje ovog jutra

Opet je mrak, sama ostajem
padam duboko, ništa ne čujem

Ne čuješ me
ne slušam te i nestajem
prstima hladnim prekrivam lice
i nestajem

Nekada si šapatom budio osmehe
nekada si pogledom grejao dlanove
a sada hladno je

Ref.
Ja stojim na kraju puta
a srce kroz prošlost luta
i ne vidim gde je sutra
sve nestaje ovog jutra

Naše reči, opore, nestaju
između ne prolaze
pad sve je jači
muti se vid

Naše reči, opore, nestaju
između ne prolaze
mi nemamo snage
da srušimo zid

Ref.
Ja stojim na kraju puta
a srce kroz prošlost luta
i ne vidim gde je sutra
sve nestaje ovog jutra

ovog jutra...

Teodora Bojović - Kao

Kiše dolaze, kapi ne slute
i kao grom iz vedra neba
tvoje reči me vrelu zalede
Ne znam šta ti ovo treba

Ref.
K'o da te ne poznajem
kao da sanjam
čekam da me probude

Kao prvi dan večnog bola
kao sreće, dan poslednji
kao srca da nemam pola
bar mi njega ostavi

Kao prvi dan večnog bola
kao sreće, dan poslednji
kao srca da nemam pola
bar mi njega, bar mi njega ostavi

Kiše dolaze i ne prolaze
bol još traje, nece stati
dugo gledam te
tu sam, nema me
krenem napred, pa se vratim

Ref.
K'o da te ne poznajem
kao da sanjam
čekam da me probude

Kao prvi dan večnog bola
kao sreće, dan poslednji
kao srca da nemam pola
bar mi njega ostavi

Kao prvi dan večnog bola
kao sreće, dan poslednji
kao srca da nemam pola
bar mi njega, bar mi njega ostavi

Kao prvi dan večnog bola
kao sreće, dan poslednji
kao srca da nemam pola
bar mi njega ostavi

Kao prvi dan večnog bola
kao sreće, dan poslednji
kao srca da nemam pola
bar mi njega, bar mi njega ostavi

Teodora Bojović - Budim se

Budim se
magla mi seda na dlan
u kosu se zapliće dan
i neću ništa da znam
samo želim da osećam

Stojim tu
na liniji zemlje i sna
lutam po stazama
od srca do razuma
i neću ništa da znam
samo želim da osećam

Želim da otvoriš moj prozor
za maštanje
želim da otkriješ u meni praštanje
čekam tvoj dodir da na meni ostane
dok bol ne prestane

I neću ništa da znam
samo želim da osećam

Nosim ja
svoj ranac pun vetrova
a poslednji komad sna
za tebe sam čuvala
i neću ništa da znam
samo želim da osećam

Želim da otvoriš moj prozor
za maštanje
želim da otkriješ u meni praštanje
čekam tvoj dodir da na meni ostane
dok bol, dok bol ne prestane

I neću ništa da znam
samo želim da osećam

Teodora Bojović - Njen

Tužna sam
a treba da se radujem
sad bar znam
postojiš stvarno
nisi izmišljen

Tužna sam
a stvarno se dogodilo
srela sam te
sve u meni je zadrhtalo
zadrhtalo

Gledam te
ne mogu da prestanem
mi sami smo
u gomili
ja gledam te
ne mogu da prestanem
sa se odvojim
od tebe

Stojiš tu
ja ne mogu da se pomaknem
blizu si
a ja ne smem
da te dotaknem
dotaknem

Gledam te
ne mogu da prestanem
mi sami smo
u gomili
ja gledam te
ne mogu da prestanem
sa se odvojim
od tebe

Jutro je
vreme mi izmiče
jutro je
još malo mi ostaje

Pričaj mi
hoću tvoje sve
da upijem
da zaboravim
da već sutra
opet bićeš njen

Jutro je
vreme mi izmiče
jutro je
još malo mi ostaje

Jutro je
vreme mi izmiče
jutro je
još malo mi ostaje

Teodora Bojović - Ti si kriv

Ovakvi dani kao da progone
skroz me izluđuju, potpuno iscrpe
ovo bezumlje, u kome gubim se
sebe ne poznajem
samo još opstajem

Opet budim se, potpuno umorna
ali ne odustajem, luda i uporna
opet ništa, ništa mi ne ide
gde god da zakucam vrata se zalupe

Ref.
Ti si kriv
jer me ne poznaješ
ti si kriv
jer više ne veruješ
ti si kriv
tvoj krevet hladan je
tvoj dodir boli me

Ti si kriv
jer ništa ne daješ
ti si kriv
brzo odustaješ
ti si kriv
tvoj krevet hladan je
tvoj dodir boli me

Bila sam na kolenima
dok me senke progone
sve si video i znao
izdao si me

Ti si kriv
jer me ne poznaješ
ti si kriv
jer više ne veruješ
ti si kriv
tvoj krevet hladan je
tvoj dodir boli me

Ti si kriv
jer ništa ne daješ
ti si kriv
brzo odustaješ
ti si kriv
tvoj krevet hladan je
tvoj dodir boli me

Teodora Bojović - Linija

Gledam za tobom daleko
gde nebo se spaja sa zemljom
a onda osetim sama,
šta to nebo od zemlje razdvaja

Gledam za tobom daleko
zoveš me, čujem ti eho
a onda osetim sama
šta to nebo od zemlje razdvaja

I ne vidim kad
ne vidim gde
ti si postao sve
ostao sve
Što mi uvek
nešto važno
promakne?

Ref.
Ne vidim kada je nestalo sve
a nema linije te, što te deli od mene
ne vidim kada je prestalo sve
a sad je tako dugo već ovako

Gledam za tobom daleko
gde nebo se spaja sa zemljom
a onda osetim sama
šta to nebo od zemlje razdvaja

Saberi trenutke od bola
kad ljubav presečeš na pola
i ne znam da li ćeš znati
kad me izgubiš, da se ne vratiš

I ne vidim kad
ne vidim gde
ti si postao sve
ostao sve
Što mi uvek
nešto važno
promakne?

Ref.
Ne vidim kada je nestalo sve
a nema linije te, što te deli od mene
ne vidim kada je prestalo sve
a sad je tako dugo već ovako

Ne vidim kada je nestalo sve
a nema linije te, što te deli od mene
ne vidim kada je prestalo sve
a sad je tako dugo već ovako

Teodora Bojović - Kuliranje

Ovo je moje za tebe
ovo je pesma na dar
kad je dobro
kad te prati ovaj zvuk

Ovo je dan za koji živim
kad mi niko
kad mi ništa ne smeta
opusti se sad
nek' te prati ovaj zvuk

Ref.
Promeni dan u noć
i noć u dan
promeni ne u da
promeni dan u noć
i noć u dan
promeni ne u da
samo da je dobro

Ovo je moje za tebe
ovo je pesma na dar
kad je dobro
kad te prati ovaj zvuk

Ovo je dan za koji živim
kad mi niko
kad mi ništa ne smeta
opusti se sad
nek' te prati ovaj zvuk

Ref.
Promeni dan u noć
i noć u dan
promeni ne u da
promeni dan u noć
i noć u dan
promeni ne u da
samo da je dobro

Teodora Bojović - Da još jednom vidiš me

U tugu obuci se
u zoru probudi se
da ti hladno bude
da ne poveruješ

Ne vidim, ne čujem
još uvek preterujem
da si sve na svetu
samo mene nema tu

Ko kroz staklo da te gledam
i ne dodirnem
ne postojim i ne uzdišem
tu sam samo da ti kažem
da predosetiš
jer ti još ne znaš... da me nema više

Ref.
Ko ti se sveti to
u zoru te našao
da se triput budiš
da se triput setiš
da je gotovo
ko ti se sveti to
kad si mene zavoleo
da i dušu daješ
samo da me nađeš
da još jednom vidiš me

Ko kroz staklo da te gledam
i ne dodirnem
ne postojim i ne uzdišem
tu sam samo da ti kažem
da predosetiš
jer ti još ne znaš... da me nema više

Ko ti se sveti to
u zoru te našao
da se triput budiš
da se triput setiš
da je gotovo
ko ti se sveti to
kad si mene zavoleo
da i dušu daješ
samo da me nađeš
da još jednom vidiš me

Teodora Bojović - Jedan dan

Jedan dan da dočekam
da me ne diraju
da se ne rugaju

Jedan dan da se probude
samo da oslušnu
da se opuste

Ovi tužni ljudi što sreću ne vide
vrata joj zatvaraju, na smrt je osude

Ref.
Hoću da se radujem
da se jutra ne plašim
da me ljudi zapamte
da kažem samo što mislim
zlobne reči ne pamtim
prazne duše ne vidim

Treba malo hrabrosti...

Jedan dan da dočekam
da me ne diraju
da se ne rugaju

Jedan dan da mi dozvole
samo da obrišu
te lažne osmehe

Ovi tužni ljudi što sreću ne vide
vrata joj zatvaraju, na smrt je osude

Hoću da se radujem
da se jutra ne plašim
da me ljudi zapamte
da kažem samo što mislim
zlobne reči ne pamtim
prazne duše ne vidim

Treba malo hrabrosti...

Hoću da se radujem
da se jutra ne plašim
da me ljudi zapamte
da kažem samo što mislim
zlobne reči ne pamtim
prazne duše ne vidim

Treba malo hrabrosti...