"Vojska Srbije se opredelila za cetiri tenkovska bataljona sa po 53 tenka M84, od kojih u ovom trenutku niko u regionu nema bolje, dok bi, pored njih, u remontnoj rezervi, bili ruski T 72, a zastareli T 55 bili bi izbaceni iz upotrebe.

Srbija s tih 212 tenkova ima vise nego Madjarska, Austrija, Hrvatska i nekoliko manjih zemalja oko nas sve zajedno.

Cak je i Velika Britanija odlucila da broj svojih tenkova spusti na manje od 400.

preuzeto sa http://www.apisgroup.org/article.html?id=4146

da li je ovo istina!!!

jos nesto....iz prve ruke od strane jednog hrvatskog vojnika...

M-84 je bio izvanredan tenk, i njegova najveća kvaliteta je odličan SUV, koji daje veliku preciznost vatre topa 125 mm, čak i iz kretanja.
Najveći problem u vezi ovog tenka je što posade na ovom tenku, pogotovo u ranoj fazi rata, nisu dorasle korištenju ovog tenka, a treba i da se kaže da ni većina zapovjednog kadra u JNA oklopnim jedinicama nije ni približno bila na razini zadatka. (U Vukovarskoj bitki ovi su tenkovi zapinjali i bivali uništavani u uličnim borbama, gdje im nije bilo mjesto ni po kojoj mogućoj vojnoj logici). Tenk je imao dobru oklopnu zaštitu sa čeone strane, ali vukovarski su borci vrlo brzo usvojili pogađanje ovih tenkova sa strane, tako da su svi pokušaji tenkovskih prodora bili prave katastrofe za napadače.
Inače, dobar dio pogođenih tenkova je popravljen nakon pada Vukovara- otpisivani su samo oni kojima se aktivirala municija (u ovom tenku, za razliku od zapadnih, municija nije smještena u "mokrom" spremniku), i kojima je zbog toga kupola završavala i do 50 metara dalje od tenka.

Ja sam sudjelovao u svojevrsnom "highlightu" ovog tenka u prošlom ratu, u prvoj bitki za Kupres, u proljeće '92, kad nas je Slavko Lisica sa banjalučkom oklopnom brigadom uhvatio na otvorenom polju, uz solidan faktor iznenađenja. Izginulo je jako puno naših, od toga i jedan broj momaka iz Istočne Slavonije, koji su s nama došli kao provjereni "tenk eliminatori", pošto mi iz južnih krajeva i nismo imali velikih iskustava u PO borbi u to vrijeme.
Vidio sam kad su jednog pogodili sa Osom u gusjenicu, on se počeo povlačiti sa jednom gusjenicom, i u tom povlačenju je tek napravio dar-mar, pošto se lagano penjao uzbrdo, pa je imao još bolji pregled igre- ispalio je 4 granate, od kojih su tri bile tamo gdje treba.
Kraj mene je odmah nakon toga, na nekih 20 metara šviknula jedna iz daljine, srećom, bila je kumulativna, i udarila je iza mene, ostavila trag spržene trave, a siguran sam da bi me fugasna bila dobro dokačila na toj distanci.
Vrlo brzo postalo nam je jasno da im ne možemo ništa.
Još veći problem je što je dosta ljudi krenulo nazad čim je shvatilo da su krenuli tenkovi.
Uglavnom, bacaj sve osim puške, i pokušaj se dočepati šume za skrivanje- tu smo se razišli- većina je bježala direktno do šume, ali oni su bili prilično otvoreni- nas nekoliko je izabralo valovitiji, obilazni smjer, i to je bio dobar odabir- pošto su tenkovi krenuli za ovima, i nanijeli im dosta gubitaka.
Sjećam se da smo cijeli dan i noć bauljali po brdima, i da smo došli među zadnjima u Šuicu.
Što je najsmješnije, nisam ni trebao biti na Kupresu- bio sam na dopustu, vidio susjeda kako se sprema na teren, kaže, idemo na Kupres, i za 15 minuta idem i ja sa njim.
Gore sam brzo uočio da je velika razlika u umaranju na 100 i 1200 metara nadmorske visine.

To je bio moj prvi i jedini borbeni susret s ovim tenkom- naša vojska ih nije imala puno, uglavnom su bili u 1. gardijskoj brigadi.

Ovaj tenk u rukama prave posade i pravih zapovjednika je izvrsno oružje- može ga se koristiti za napadačke akcije, pogotovo u ravničarskim predjelima, i da je u ono vrijeme bio opremljen reaktivnim oklopom i boljom opremom za noćno djelovanje, mogao je predstavljati veliki problem za nas- jer tad mu definitivno ne bi mogli ničim parirati.
Ne pretjerujem kad kažem da sa pravom posadom ovaj tenk vrijedi kao 10 T-55.

Kad sam bio u PO divizionu, priželjkivao sam da se ja i moj Fagot sretnemo sa M-84, ali, susret se ipak nije desio. Čini mi se da su pred kraj rata ove tenkove dosta čuvali.











Taj "Snajper" je, koliko znam isto M-84 A, samo što je SUV još pobošljavan, detalje ti baš i ne znam.
Radili su i varijaciju tijelo M-84, teleskopski kran, koji se podiže na 10-ak metara i gađa PO raketama 
Inače, "Degman" ne postoji- nadam se da je to svima savršeno jasno- u pitanju je najobičnija ratna propaganda, kao i sve one silne rakete zemlja-zemlja i zemlja-zrak, koje su pokazivane na onom mimohodu prije Oluje.
Ako ne znate Hrvatska je kupila dijelove čuvenog ruskog raketnog PZO sustava S-300 (kojeg su kod vas mnogi prizivali za vrijeme NATO napada), ali, riječ je samo o dijelovima sustava, i naravno, nikad nije bio operativan- ali je mafija digla dobru lovu na ovom švercu na račun poreznih obveznika.

Inače, sjetio si me Hellcata, koji su izbačeni iz upotrebe, moja brigada ih je koristila, i mogu reći da su nam sjajno poslužili- cijela oklopna bojna nam je po opremi djelovala kao hrpa starog željeza, ali su momci bili jako uigrani, što je po meni, kao što sam već rekao, najvažnija stvar kod oklopnih postrojbi.

Inače, na "Srpski Oklop", imate sjajne tekstove Vladimira Ivanovića iz Banja Luke-čovjeka koji je stvarno doktor za M-84, i koji isto kaže da je najvažnija stvar: Ko koristi tenk, pošto je riječ o složenom oružju.

Osobno, mislim da razvoj tenka T-72 (jer i M-84 je zapravo modifikacija T-72) ima perspektivu- laganiji, jeftiniji, manje podložan kvarovima, od zapadnih tenkova, ali, bojim se da tu za ex-yu vojne industrije nema puno prostora- što je davno rekao B. Čorba: "Hej Sloveni i ostali, debelo smo zaostali!".

Već sam rekao da bi najvažnija stvar za vojske koje koriste tenk M-84 bila ove tenkove opremiti reaktivnim oklopom, i poboljšati opremu za noćno djelovanje, možda i razviti bolje inačice municije 125 mm- motor iz M-84 A ima 1000 ks, što je sasvim solidno na 42 tone, SUV omogućuje preciznu vatru, tenk nije podložan kvarovima, i dobar je u upotrebi u različitim uvjetima.

Što je najvažnije, da razni lobiji i muteži ne vode igru, mogla bi se napraviti dobra modernizacija za ne pretjerano veliku cifru.







BMP-3, recimo, je jedan od najboljih BOV-a na svijetu, ako ne i najbolji, ali, i kao takav je još uvijek prilično ranjiv u borbi zbog tankog oklopa- a i Izraelci, kao i Rusi su izgleda na osnovu ratnih iskustava utvrdili da je najbolji OT onaj nastao na osnovi tenka.

Meni je čudno da niko nije pokušao upotrijebiti sve one 2*30 mm topovi sa brodova (bili su korišteni na raketnim i torpednim čamcima, koji su, kako mislim, svi izbačeni iz upotrebe). Ovi topovi imaju stabilizaciju, i mislim da bi se postavljanjem na tijelo T-55 dobilo bolje i korisnije oružje od sadašnjeg tenka, koji mora stati da bi efektivno ispalio granatu iz 100 mm topa, koji pored toga, zahtijeva i ručno punjenje.
Ovo mi je palo na pamet još u ratu, bio je negdje 2, 3 mjesec '93- bio sam na položajima u zadarskom zaleđu, i radila je Praga VRSK-a, ili čak VRS-a, nisam siguran, znam da je tada na drugoj strani bila jedinica Vukovi s Vučjaka.
Mi smo djelovanje Prage zvali: padaju kokice, jer upravo je tome sličan bio zvuk rasprskavajućih 30 mm projektila)- uglavnom, zajebavali su nas dva -tri dana, kratkim, preciznim rafalima, sa daljine prilično veće od kilometra.
Međutim, uskoro su je počeli tražiti naši na minobacaču pa je prilično utihnula- da je bila riječ o tenku sa 2*30 mm, a ne o lako oklopljenom kamionu, sigurno da minobacačka vatra ne bi bila nikakav problem.
Inače, to je bio jeben teren za Maljutke, koje su tada bile jedine PO rakete u našem inventaru, jer je bilo dosta šipražja, pa direktno gađanje nije bilo moguće, a dignuti Maljutku na 20 metara i spustiti je na nivo tenka uopće nije jednostavna stvar, i to su njihovi tenkovi dobro koristili- roknuli bi jednu-dvije iz šume, i povukli se.


Pogotovo bi dobro ovakva kombinacija tijela tenka i dvocijevca došla tenkovskim postrojbama , jer, ruku na srce, dvocijevac 30 mm je sjajno protupješadijsko oružje- kad te poklope sa ovim, nema puno micanja.

Eto, izgleda da je to palo na pamet i Rusima

stanje u hrvatskoj vojsci...


Borbena oklopna vozila Hrvatske vojske
Tenkovi
1998 - 287
1999 - 305
2003 - 287

OESC limit: 410
Oznaka Količina Proizvođač U upotrebi od - do Napomena
1998 2003 2004 2006
T-34/85 27? - SSSR 1991 - 199? nisu više u upotrebi
M-47 14? - SAD 1991 - 199? nisu više u upotrebi
T-55 209? 222 192 SSSR 1991 - uglavnom proizvedeni u Poljskoj i Čehoslovačkoj, povlači se iz upotrebe
T-72 3? 3 3 SSSR 199? -
M-84/ M-84A / M-84A4 Snajper 45+ 62 72 SFRJ/Hrvatska 1991 - u proizvodnji
M-95 Degman - - 20? Hrvatska 2004? proizvodnja počinje ???
Samohodni topovi
Oznaka Količina Proizvođač U upotrebi od - do
M-18 Hellcat nekoliko SAD 1991 - 199? nisu više u upotrebi
M-36 Jackson nekoliko SAD 1991 - 199? nisu više u upotrebi
Oklopni transporteri
1998 - 178
2003 - 188

OESC limit: 340
Oznaka Količina Proizvođač U upotrebi od - do
1998 2003 2006
BRDM-2 7 7 SSSR 1991 -
BTR-50 18 18 SSSR 1991 -
BTR-60 ? ? SSSR 1991 - u službi policije
MT-LB ? ? SSSR 1991 -
OT M-60 San 7 ? SFRJ 1991 -
M-60 PB 19 ? SFRJ 1991 -
PT-76 1 9 SSSR 1991 -
BVP M-80A 109 109 104 SFRJ 1991 - 16 bi trebalo biti prenamijenjeno u POLO 9P133
BOV ? ? ? SFRJ 1991 -
LOV verzije nekoliko 45 13 Hrvatska 1992 - u proizvodnji ?
Samohodna protiv oklopna vozila
Oznaka Količina Proizvođač U upotrebi od - do
9P122 (BRDM-2 Sagger AT-3b) 9 SSSR 1991 -
9P133 (BRDM-2 Sagger AT-3c) 6 SSSR 1991 -
M-83 54 SFRJ 1991 -

  Posle raspada SFRJ tenk M-84 i M-84A je ostao u naoruzanju svih novih drzava. Slovenija je zadrzala  54 primeraka, Hrvatska je jedno vreme tokom 1991. god koristila  i 15 primeraka M-84AB, koji su kasnije isporuceni Kuvajtu, a u fabrici "Djuro Djakovic" kompletiran je jos jedan broj. Vojska Republike Srpske Krajine je imala 31 primerak, a Vojska Republike Srpske je imala veci broj u 101. Oklopnoj brigadi (bivsa 329. sa delom tenkova 1 oklopne iz Slovenije). Vojska Jugoslavije u svom posedu imala je oko 230 M-84 i M-84A. Glavnina je bila rasporedjena u 211. i 252. Oklopnoj brigadi (Nis i Kraljevo). Od tih tenkova tokom preformiranja Vojske Srbije formirana su 4 tenkovska bataljona (15, 26, 36 i 46tb) sa ukupno 212 tenkova. Tenk M-84  angazovan je jos prvih ratnih dana u Sloveniji, a zatim u Hrvatskoj, Bosni. Tenk se pokazao dobro, sem najveceg nedostatka koji se ogledao u smestaju municije ispod kupole ili bolje receno zastite te municije. Prilikom nailaska tenka na minu ili pri proboju oklopa nekim drugim PO sredstvom skoro redovno je dolazilo do samoopaljivanja municije, sto je rezultiralo "otkidanjem" kupole iz lezista i pogibijom kompletne posade. Veliki problem su bile i lose obucene posade, poznati su primeri kada je usled neredovnog ciscenja cevi topa granati bilo potrebno samo nekoliko milisekunde vise da izadje iz cevi sto je prouzrokovalo trajnu deformaciju cevi te se ona usled toga zaglavljivala u kolevci topa. Naprimer drugom prilikom doslo je do eksplozije granate u lezistu, sto je dovelo do otkidanja cevi topa koji je zavrsio 30m dalje, a kolevka sa zadnjakom je zavrsila u zadnjem delu kupole, a srecom posada je prosla samo sa laksim povredama, dok je kupola morala biti otpisana. U Bosni nedostatak je predstavljla i relativno mala elevacija cevi, zbog pretezno brdsko - planinskog terena.Neadekvatna upotreba tenkova, cesto protiv svih pravila dovodila je do velikih gubitaka, narocito u urbanim sredinama. Ipak najveci procenat tenkova izbacenih iz stroja je popravljen.
     Oreol slave stekao je u operaciji Pustinjska Oluja (Desert Storm), na strani anti - iracke koalicije, tokom rata 1991 god. Pre irackog napada je isporuceno 6 tenkova M-84AB, koji su rasporedjeni u tenkovskoj skoli u Dzahri. Ove tenkove su zaplenile Iracke snage. U toku priprema za operaciju"Pustinjska Oluja", Kuvajtu je isporucen 71 tenk, a kasnije u aprilu 1991. god. jos 33, a bilo je i isporuka tokom 1992. god.  U kopnenom delu opercije ucestvovao je 71 tenk M-84AB, a dva su ostecena: jedan od PT mine, a drugi iz raketnog bacaca. Oba su brzo popravljena.Paznju u svetskim medijima je izazvao posle pustinjske trke sa Abramsom M1A1, na stazi od 70 milja (102km), gde je M-84AB bio pobednik. Americki tenk M1A1, nije ni dovrsio trku usled kvara na instalaciji za gorivo. Na zajednickim vezbama M-84 je redovno imao bolje rezultate u gadjanju. Kuvajtski vojnici obozavaju ovaj tenk i nazivaju ga - Decko. Zarad eventualne modernizacije ovih tenkova, kompanija Yugoimport je u saradnji sa drugim kompanijama i institutima razvila i verziju M-84AB1, gde je stari M-84AB priblizno doveden  na nivo tenkova T-90. Ratna "karijera" tenka M-84 nastavljena je i na Kosovu 1998/99 godine. U sukobima sa OVK, mahom su angazovani stariji T-55, a resursi boljeg M-84 su cuvani za odbijanje eventualne kopnene intervencije NATO pakta. Poslednja ratna akcija tenka M-84 vidjena je u Kopnenoj Zoni bezbednosti, pri razbijanju teroristickih snaga u mestu Oraovica na jugu Srbije.

citav tekst o m84 mozete procitati ovdje...

http://stef124.tripod.com/m84.htm


izvinjavam se zbog pisanja vise poruka zaredom!!!

Ocu i ja nesto da izjavim za dnevnik 


    

@vladimr_16
Za sve sto pricas si u pravu. Da, Srbija je u ovih 20-ak godina dotakla dno u skoro svim segmentima zivota. I sta sad? Treba da sednem da placem? Treba da odem odavde? Ne treba da se borim za bolje? Jednostavno ne razumem takav stav i necu da ga prihvatim. Ako ne zbog nekog racionalnog razloga, a ono iz inata, i to cistog srpskog inata. Ne kazem da cu da pokrenem neke velike promene, ali cu bar u svom mikrosvetu da se trudim da popravim stvari. Ako vecina ne placa porez, e ja cu bas da ga platim, iz inata. Ako vecina baca smece van kontejnera, e ja bas necu, iz inata. Ako vecina vozaca ne staje ljudima na pesackom prelazu, e ja bas hocu, iz inata. I tako dalje. I tako dalje.
Ti valjda kao starina(u najboljem smislu te reci), kao mudrac iz srecnih dana, treba valjda da preneses svoje znanje na nekog koji zeli i koji ce moci da pomogne zemlji, a ne da siris razocarenje i pricu u smislu, idite ljudi odavde, nema ovde zivota. Bez ljutnje, ali ja tako shvatam zadnje tvoje postove.
Tek kada izgubimo nadu onda smo izgubili sve. Dok imamo nadu, imacemo i snagu da se borimo.

Ima jedno zanimljivo istrazivanje u SAD koja pratila dve grupe ljudi koji su zacrtali neke ciljeve. Jedna grupa ljudi je imala cilja da na svom racunu do odredjene godine ima oko 100.000,00$, druga da ima milion $. Procenat uspesnosti je bio isti u obe grupe, ali oni koji nisu uspeli u prvoj grupi imali su par desetina hiljada dolara, a oni koji nisu uspeli u drugoj grupi imali su par stotina hiljada dolara. Mislim da je poenta ocigledna.

Svako dobro @vladimir_16 

da..covek je upravu...ja sam predlozio zastitu tenka a ti kazes ne moze jer ce da usporava kupolu...daj da vidimo sta da uradimo da rsimo problem...pa za motor...koliko znam M84 ima jaci motor od T72...a opet na T72 kace sve i svasta...sta je sa onim motorom za vihora?cini mi se da je jaci od standardnog na M84?

Predlozio si zastitu u vidu starih clanaka gusenica. Lepo ti je receno da za tim nema potrebe jer postoji Kontakt 5 i da bi postavljanjem clanaka gusenica samo opteretio kupolu i onemogucio ugradnju pojedinih sistema na kupoli.

Motor na M-84 (V-46-6) ima 780 KS koliko i motor na standardnom T-72 jer je motor za nas tenk radjen po ruskoj licenci.
Motor na M-84A (V-46TK) ima 1000 KS i to je uradjeno nasim modifikacijama postojeceg motora.
Motor razvijan za Vihor (V-46TK1) ima 1200 KS opet uradjeno daljim razvojem motora sa M-84A.
Sve ove motore je proizvodila firma FAMOS sa Pala. Koliko se secam iz vojske, jedan motor za M-84 (V-46-6) je tada kostao oko 100000 USD.
Koja bi firma iz Srbije danas mogla da kvalitetno napravi ovakav motor, kada DMB Rakovica vec godinama ne moze da proizvede kvalitetne motore za Zastavina vozila, koji su projektovani pre 30 godina.

FMSN sa pala...

da,rekao sam da se stave gusenice,jer te stare gusenice ne kostaju nista,a K5 kosta milion ipo sa sve komplet osavremenjavanjem...zar kod nas ne mogu motori u rakovici da se prekopiraju,taj od 1200KS?...mislim da bi od 1200ks bio majka za nas mali tenkic...a neko je bubnuo da je oklop na M84 jedva nesto jaci od T55?aman...ovo i deca u osnovnoj znaju...napre na kupoli je oko 550mm na M84,dok je na t55 valjda najvise 200mm...