Reč 'seljanka' se u zvaničnom srpskom jeziku upotrebljava u značenju ženske osobe koja živi na selu. I ne mora imati pritom negativno konotatvino značenje, ali ga, nažalost, ima, jer se ovde često 'gradska deca'  diče time kako su iz grada, a češće su mnogo gori od tih takozvanih 'seljaka'.
Pritom, reč 'kompleksaš' i slične reči upotrebljava se u izrazito negativnom i, što je važnije, subjektivnom značenju. Tako da, nazivajući nekoga seljakom i kompleksašem, kad se sve sabere i oduzme, više govori o osobi koja taj termin upotrebljava, nego o osobi kojoj je upućena.

Mala lekcija iz srpskog jezika, za one koji beže sa časova, a pritom su verovatno dovoljno 'pametne' i popile su prosto svu pamet na svetu. 

  Nisi ubacio ni jednu englesku reč???   
A, da, ovo je ipak lekcija sprskog jezika... U to ime, Tanjice, čitaj moj potpis 

A ova cura je dobila dosta pametnih odgovora, pa, ako ih pametno i protumači, znaće šta joj je činiti....

Sve je propalo..
Citav jebeni svijet je propao!
Vise nista nije kako treba..
Sve me tako zivcira..

Mrzim ljude i ljudsku pohlepu!
Zasto su svi tako dvolicni, puni mrznje??
Zasta jednom u svom jebenom zivotu ne mogu biti mirna?
Neki ljudi jednostavno nemaju granica!
Zasto se niko nikad ne zapita grijesi li?
Zato sto svi sebe vide savrseno..
A sta je s ostalim??

Jebene predrasude..
Neki jos uvijek sude o drugima po njihovom izgledu..
Vise niko nema zelju da nekog upozna..
Ja ne mogu vise!! Jednostavno pucaaammm!!!!!!!!
Nekada imam osjecaj da je sve to zapravo ljubomora..
Zasto se svi opterecuju tudjim zivotima?
Pa ljudi zar niko nema vlastiti zivot???
Ne zelim da komentarisem tudje hlace,majice itd..
Ne zelim da slusam kako neko prica drugima iza ledja NON STOP!!!
Vise ne mogu!!!!
Necu da me bilo ko zamara tim stvarima!!!
Imam svoj zivot..Porodicu..Svoje krug prijatelja..
Prijatelja cije probleme mogu saslusati..
A ostalo..
Nek ide sve u KU^AC!!!
Ne zanima meeee!!!!!"

Imam svoj zivot..Porodicu..Svoje krug prijatelja..
Prijatelja cije probleme mogu saslusati..
али, и они су почели да смарају
како су могле бити тако зле према мени???
након свега што сам за њу урадила,
она ме је преварила са њим
и оговарала ме иза леђа
а правила се да ми је другарица...

Dezzie, skromnost je i dalje na cijeni, ma sta ti drugi pricali

Post ti je na ivici ufuranosti i iskreno ne mogu da procjenim jesi li ti zaista toliko neshvacena i nevina zrtva svojih vrsnjakinja ili si samu sebe inicijalno predstavila kao 'bolju' od ostalih pa si zbog toga stekla neprijatelje.

Kako bih zapocela ovo. Imam 15 godina. Zivim u malom gradu. Ljudi nemaju posla, klinci nemaju za izlaske, znate vec kako je to. Tu sam i ja. Moderna, zgodna, iz bogate porodice, lepa i muskom svetu omiljena. To je verovatno i najveci razlog zasto me devojke ne podnose. Svesna sam da one nisu zadovoljne sobom i da se zato trude da me srozaju na svoj nivo. Kada setam gradom na sebi oscam njihove otrovne poglede. Dobacuju mi, pokusavaju me povrediti. U guzvi se trude da me pocupaju za kosu, ugase mi cigaretu na ruku ili me gurnu. Kada se okrenem i pitam u cemu je problem, one krecu da se smeju i glume ludilo. Ne razumem zasto me vec jednom ne ostave na miru. Jednom su me sastavile u svlacionici, razbile mi usta i iscupale dobar deo kose. Uprkos njima, ja i dalje izlazim, i dalje setam najmodernije krpice i dalje pravim moderne frizure. Cini mi se da sam tu, na svetu samo ja. Ja i moda. Kada se poverim roditeljima bude mi lakse. Verujem da cu docekati momenat kada cu biti iznad svih njih i da onda nece smeti da me pljunu kad prolazim pored njih. Inace nisam zatvorena, vrlo sam komunikativna i drustvena, ipak, u drustvo ceso nisam primljena, bas zbog tih predrasuda. Pitam se kada ce se ovaj kosmar zavrsiti,[b] kada cu postati dovoljno samouverena i biti negde drugde. [/b] Odlicna sam ucenica i jako se trudim da ostvarim svoj cilj, to mi je najvaznije u zivotu, to je moj san.
Inace imam decka, malo smo zajedno. Retko sam u vezi jer su me ranije momci ostavljali recima ''mojem drustvu ne odgovaras, znam da si ok, al jebiga oni nece ni da te upoznaju''. Imam nekoliko prijatelja. Desi se da upoznam osobu koja nije mogla da me podnese. Kasnije mi govori da ne moze da veruje da sam ''taako super'' a mislila je da sam ufurana i uzas. Kakve su to procene na osnovu izgleda? Zar moram da se spustim na njihov nivo i zajebem svoj stil samo da bih se uklopila? Lakse mi je i da sam sama umesto da prestanem da budem ja. Kao sto rekoh, imam decka, pametan je, nadam se da me nece ostaviti zbog drustva mada bi to bilo ogromno cudo. Pre neko vreme smo se smuvali a drugi momci i devojke vec cine sve samo da nas razdvoje. Meni su, oni koji su juce hteli da budu samnom danas rekli da sam ufurana kucka i kao ''jadan taj sto je sa tobom.''
Sta mi moze pomoci da se osecam bolje?
Da li je neko u slicnoj situaciji?
Da li ce me ikada ostaviti na miru?
Bas mi je tesko.