goa vidim da nemas neki posebno pametan savjet a vjerujem da djevojci ismijavanje nije potrebno.
znas neke teme se mogu i preskociti

Tu sam i ja. Moderna, zgodna, iz bogate porodice, lepa i muskom svetu omiljena.

Uprkos njima, ja i dalje izlazim, i dalje setam najmodernije krpice i dalje pravim moderne frizure.

Cini mi se da sam tu, na svetu samo ja. Ja i moda.

I mislim da previse akcenta stavljas na to da imas novca, i da si zbog toga omiljena. I na to da te one bas zbog toga mrze.

Kako bih zapocela ovo. Imam 15 godina. Zivim u malom gradu. Ljudi nemaju posla, klinci nemaju za izlaske, znate vec kako je to. Tu sam i ja. Moderna, zgodna, iz bogate porodice, lepa i muskom svetu omiljena. To je verovatno i najveci razlog zasto me devojke ne podnose. Svesna sam da one nisu zadovoljne sobom i da se zato trude da me srozaju na svoj nivo. Kada setam gradom na sebi oscam njihove otrovne poglede. Dobacuju mi, pokusavaju me povrediti. U guzvi se trude da me pocupaju za kosu, ugase mi cigaretu na ruku ili me gurnu. Kada se okrenem i pitam u cemu je problem, one krecu da se smeju i glume ludilo. Ne razumem zasto me vec jednom ne ostave na miru. Jednom su me sastavile u svlacionici, razbile mi usta i iscupale dobar deo kose. Uprkos njima, ja i dalje izlazim, i dalje setam najmodernije krpice i dalje pravim moderne frizure. Cini mi se da sam tu, na svetu samo ja. Ja i moda. Kada se poverim roditeljima bude mi lakse. Verujem da cu docekati momenat kada cu biti iznad svih njih i da onda nece smeti da me pljunu kad prolazim pored njih. Inace nisam zatvorena, vrlo sam komunikativna i drustvena, ipak, u drustvo ceso nisam primljena, bas zbog tih predrasuda. Pitam se kada ce se ovaj kosmar zavrsiti, kada cu postati dovoljno samouverena i biti negde drugde. Odlicna sam ucenica i jako se trudim da ostvarim svoj cilj, to mi je najvaznije u zivotu, to je moj san.
Inace imam decka, malo smo zajedno. Retko sam u vezi jer su me ranije momci ostavljali recima ''mojem drustvu ne odgovaras, znam da si ok, al jebiga oni nece ni da te upoznaju''. Imam nekoliko prijatelja. Desi se da upoznam osobu koja nije mogla da me podnese. Kasnije mi govori da ne moze da veruje da sam ''taako super'' a mislila je da sam ufurana i uzas. Kakve su to procene na osnovu izgleda? Zar moram da se spustim na njihov nivo i zajebem svoj stil samo da bih se uklopila? Lakse mi je i da sam sama umesto da prestanem da budem ja. Kao sto rekoh, imam decka, pametan je, nadam se da me nece ostaviti zbog drustva mada bi to bilo ogromno cudo. Pre neko vreme smo se smuvali a drugi momci i devojke vec cine sve samo da nas razdvoje. Meni su, oni koji su juce hteli da budu samnom danas rekli da sam ufurana kucka i kao ''jadan taj sto je sa tobom.''
Sta mi moze pomoci da se osecam bolje?
Da li je neko u slicnoj situaciji?
Da li ce me ikada ostaviti na miru?
Bas mi je tesko.

 potrudi se da napraviš pizzu ili tople sendviče.