Jovan Milojević supruzi Radmili zadao nekoliko udaraca nožem, zatim joj prerezao grkljan, otvorio stomak i izvadio creva

Foto

Radmila Milivojević

DESPOTOVAC - Način na koji je Jovan Milojević (69) iz despotovačkog sela Miliva, u noći između subote i nedelje, ubio svoju suprugu Radmilu (64), šokirao je ovo malo selo u kome se svi poznaju. Jovan je Radu, s kojom je bio u braku više od četrdeset godina, najpre pretukao drvenom motkom, o čemu svedoče krv i kosa na njoj, potom joj je zadao nekoliko smrtonosnih udaraca nožem, zatim joj je prerezao grkljan, a onda joj rasporio stomak i izvadio creva. Meštane Milive je još više zapanjila činjenica da je Jovan posle tako monstruoznog zločina, koji je počinio na tremu kuće Radinih rođaka, otišao kući, presvukao krvavo odelo, napio se, pustio muziku i legao da spava.

- Tetka Rada je više od dvadeset godina trpela batine, ali niko nije mogao da nasluti da će doći do ovakve nesreće. Često je pokušavala da ga ostavi, ali mu se uvek vraćala. U subotu uveče ona je pobegla od njega, da bi se sklonila kod rođaka, koji su, na nesreću, bili u Beogradu. Pošto nije imala ključ od glavne kuće, ona je legla u krevet na tremu pomoćne zgrade - priča vidno uzrujan Goran Radosavljević, Radin bratanac.

On kaže da niko nije ni znao šta je Jovan uradio, već da je rodbina najpre pronašla njega, i odvela ga u ćuprijski zdravstveni centar.
      

BEŽALA OD BATINA

Jovan je bio veoma pogan čovek, s kojim gotovo niko iz sela nije mogao. Iako je nizak rastom, veoma mršav i čak je i šepao, Jovan je bio strahovito jak, jer je bio zidar. Pretposlednji put kad ju je pretukao, praktično su je izvukli iz mrtvih. Dušica ju je vodila u ćuprijsku bolnicu, jer joj je život visio o koncu. I pored toga, Rada mu se uvek vraćala, jer joj je, kako je govorila, bilo žao kuće i krava. Da je dozvolila policiji da nešto preduzme, ovo se ne bi dogodilo - kaže jedna rođaka.

ZAVRŠENA OBDUKCIJA

Obdukcija Radinog leša je završena, ali rezultati još uvek nisu stigli u okružni sud u Jagodini, u kome će istragu voditi Životije Dimitrijević. Jovanu je određen pritvor i on je, posle otpuštanja sa intenzivne nege, odveden u Centralni zatvor u Beogradu. Izvori bliski policiji potvrdili su nam da je Rada imala prerezan grkljan i ranu na stomaku, a da je Jovan bio u komi od prekomerne doze tableta. Da je na taj način hteo da izvrši samoubistvo, zasad je samo pretpostavka.
      
   
   

- Jovan je bio u komi, jer je pio rakiju iz balona i neke lekove. Međutim, dok je bio na intenzivnoj nezi, došla je policija, koja je u međuvremenu saznala šta je uradio. Priznao je krivično delo, mada nije rekao zašto ga je počinio. Znam da je bio ljubomoran. Budala. Govorio sam mu da prestane da je maltretira, jer ko će nju matoru. Sem toga, bili su dobri domaćini, a tetka Rada nije imala ljubavnika, jer je ovo malo selo, pa bi se znalo. Teča Jovan to nije radio zbog alkohola, jer je zbog ciroze jetre poslednjih petnaest godina pio samo sokove i mleko. Sada se napio, kad je shvatio šta je uradio - nastavlja Radosavljević.

Kada se tačno dogodila ova tragedija, niko ne zna, a Radin leš je u nedelju, oko devet izjutra, pronašla Vera, komšinica rodbine kod koje je Rada pobegla. Pošto joj je Rada rekla da će, kad ustane, doći kod nje na kafu, a kako je prolazilo vreme, a ona nije dolazila, Vera je otišla da vidi šta radi. Kad je ugledala njen leš u lokvi krvi na betonu trema, Vera je odmah pozvala policiju.

Ispred kapije porodične kuće zatekli smo Dušicu Vojinović, Radinu i Jovanovu ćerku.
- Šesnaest godina nisam ušla u svoju avliju, jer me otac prokleo, poželeo dabogda da zakopam sina ako se ikada uhvatim za kapiju. I ja to poštujem, jer su mi sin i ćerkica svetinje. Pre toga, moj suprug Branko i ja tri godine smo živeli s njima. Ali, od kada me je otac isterao i prokleo, majku sam viđala samo kad bi je pretukao. Bila bi kod nas u Despotovcu po petnaestak dana, a onda mu se vraćala. Otac je postao ljubomoran pod stare dane. U šoku sam. Policajac mi je rekao da joj je otac prerezao grkljan i da ju je izbo nožem nekoliko puta. Ne smem ni da je vidim, jer sam srčani bolesnik, a deca mi ne daju ni da plačem - jada se uplakana Dušica, koja je mrtvu majku čekala na ulici, jer nije smela da uđe u vlastito dvorište da je ne bi stigla očeva kletva.

(Kurir)

 

koja budala luuuuuud

Baš baš svašta na ovom svetu. I šta uraditi takvom čoveku?

 

 

O Bozhe