Kafka i Kami su oboje mrcni i to je jedna od stvari koja ih vezuje kao i filozofija apsurda koja se oseca u njihovim delima....Zanima me koje slicnosti vi nalazite i koliko nalazite sebe u njihovim delima, takodje i koliko vas teraju na razmisljanje...?????? Ovo mi je tema za maturski i htela bih da cujem sto vise razlicitih gledanja i misljenja....so     Tenx

procitaj preobrazaj i eto ti maturskog!

Zanimljiv nacin pisanja maturskog!
Relativno davno sam ih citao, ali Kafku sam i posle toga citao, dok Kamija nisam, nesto mi se nije zanimljiv ucinio. Mada malo gledam i sta ostali pisci preporucuju, odnosno sta su oni citali, a Kamija nema ni na mapi. No dobro, to nije tema. Kami mi je bio dosta mucan, davio je opisima nebitnih scena. Dok sam citao knjigu Stranac, osecao sam se kao da se na 40 stepeni vracam kuci sa nekog fizickog posla. Stvarno je bila dosadna knjiga, tema nije bas bila vesela, no ja nisam na nju obracao paznju, tako da sam je brzo zaboravio. No kafku sam dosta citao i posle toga. Kafka nije toliko originalan, koliko se cini. Naravno svakom piscu prije ili kasnije pripisu neke pretece, samo da bi ga omalovazili, i njega i njegovo djelo. No kafka, je dosta krao ideja iz nekih kratkih prica ili basni. Kafka, takođe obiluje religioznim parabolama o savremenim i građanskim temama.

" Tu je i Zenonov paradoks protiv gibanja. Tijelo koje se giba od tacke A ( tvrdi Aristotel ) ne može stići do tače B, jer, prije negoli prevali polovicu puta između njih, mora prevaliti polovicu polovice, i tako dalje u beskraj; forma tog glasovitog problema jest, točno, forma Zamka, a tijelo koje se giba, strijela i Ahilej prvi su kafkinski junaci u knjizevnosti. "

                                                                                                                                        Jorge Luis Borges

No tema ti je tamni svet Kamija i Kafke. Tu bi se moglo dosta pisati, a sad trenutno nemam snage u ovim kasnim satima, ali za kraj cu se osvrnuti na jedan deo Procesa. Jasno je da Jozef K. zeli biti podvrgnut zakonu. Svaki dan ide ide u sudnicu i ceka. Vratar prvih vrata kaze mu da ih ima unutra jos mnogo, i da nema dvorane koju ne cuva jedan vratar. Čovjek sjedne da čeka, i prolaze dani i godine, i čovjek umire. Na izdisaju pita: " Zar je moguće da se svih ovih godina koliko sam čekao niko nije želio ući osim mene?" Vratar mu odgovara: " Niko nije želio ući jer su samo tebi bila dosuđena ova vrata. Sada ću ih zatvoriti" ( To je nesumnjiva ideja Procesa, ta ideja je malo bolje objašnjena u devetoj glavi Procesa ).

Toliko od mene za veceras...

nemoj da te zavara prvo citanje ova dva velika pisca.samo nepoznavaoci njihovog dijela mogu da izjave da su previse mracni i dosadni.vjerovala ili ne, i Kamiju i Kafki mnogo je bilo stalo do ovoga svijeta i do covjeka.Baveci se apsurdom,Kami je smatrao da je on temelj slobode.O njegovom poimanju apsurda i covjeka 20 vijeka saznaces u njegovoj knjizi "Mit o Sizifu".ta knjiga ce ti pomoci da na najbolji nacin svaris roman"stranac".tako da ti je preporucujem i mnogo ce da ti pomogne u shvatanju knjizevnog opusa ovog velikog pisca i filozofa.uprkos svom negativnom odredjenju prema neljudskom drustvu prozetom konvencionalnim obrascima morala,on je duboko vezan za svoje tragicno uvjerenje da covjekovo bice ne moze biti sputano nikakvim normama,da je doslednost vlastitim ubijedjenjima jedina mogucnost otpora neljudskim snagama zla.Lik Mersoa visestruko je interesantan.pazljivo citajuci otkrices i zasto.tu ne bih da ti pomazem.obrati paznju na poslednju scenu njegove smrti.to je jedan od najvecih simbola u romanu.Merso do kraja ostaje vjeran svojoj istini,on je kao Sizif...on umire bez nade,ali i bez ocajanja.zasto?on jeste svjestan uzaludnosti svojih napora,ali on smrt prihvata kao nuznu nagodbu sa zlom.PRIHVATA,to ga i oslobadja.zajednicka crta ova dva pisca,ako se o tome moze tako govoriti,jeste motiv bespomocnosti pojedinca i zivota koji izmice kontroli volje i razuma.sve se odvija mimo njega,bezrazlozno i slucajno...oni na prvi pogled dijeluju kao mracni i pesimisti.citajuci izmedju redova otkrices najvece buntovnike,borce i kriticare drustva 20 vijeka.

ne, uopste ne mislim da su oni hteli pomoci ovom covjeku, ili covjecanstvu koje ce biti posle njih. Oni su samo govorili o apsurdu zivota koji su zivili, o stvarima koje su radili, koje nemaju nikakvu osnovu napredka, osim onog socijoloskog. Mada to je njima bilo nebitno, oni su to naglasavali svakim svojim djelom, ali nisu li oni jednini koji su to radili? Oni su samo bili posmatraci, posmatraci drustva koje propada ispred njihovih ociju, oni nisu nista uradili po tom pitanju! Ka svaki filozof, i ja vjerujem da se nista ljudima ne moze saopstiti pisanim putem, toliko je knjiga napisanu na tu temu, a da ih niko nije ni podledao, apsurdno je pricati da su oni hteli nekome pomoci,. Oni su samo pesnici mracnih ideja i sirokog srca! Pisanje o propasti, i apsurda zivljenja, nije prvo niti poslednje. Kafka i Kami, kao sto ekoh nisi bili nista inovativni, nego su samo na drugi nacin saopstili vec saopsteno!

pa naravno da je pisanje uvijek neka vrsta ponavljanja.pisac jeste dobar promartac.ustvari,odlika dobrog pisca jeste da ima vanrednu moc opazanja.funkcija pisca i jeste da govori istine.a zar je to malo?mislis da to znaci ne uraditi nista?pa nisam ni rekla da su oni pomagali ikome,ali tvrdim da je vidjeti svijet tako ogoljen,kao sto su njih dvojica neka vrsta kritike tog istog drustva i svijeta.a to jeste doprinos.i knjizevnosti i filozofiji i slobodi misljenja i podsticaj za druge.nemoj pogresno da me shvatis,nisu njih dvojica na listi mojih omiljenih pisaca,ali sam si rekao da kamija nisi ni citao.pa,kako mozes da zastupas gore navedeno?nema smisla.igrom slucaja,profesija mi je takva da sam poznavalac njihovog dijela.moze nesto da mi se ne dopada,ali to me ne sprecava da primjetim velicinu toga,pod uslovom da je ocigledna.i navedi mi jednog dobrog pisca,priznatog klasika koji ne podsjeca na nekog drugog,koji nije "ukrao" nesto iz vec recenog i napisanog?ni jedan umijetnik nema sam za sebe cijelovito znacenje.njegov znacaj,ocijena njegovog dijela,jeste ocijena njegovog odnosa prema mrtvima.i u zivotu,kao i u knjizevnosti,sadasnjost isto toliko mijenja proslost,koliko proslost upravlja sadasnjoscu.

Hm... zdravo. Prvi put na ovom forumu i privukla me tema.

Kafka je za mene pisac onoga sto se desava u prosecnoj glavi. Naravno, neke tendencije paranoje ili kompleksa manje vrednosti su mozda kod njega bile izrazene vise nego kod prosecnog coveka ali radi se o toku misli koji svi ponekad imamo, a za njegova dela moze se reci da ih samo prikazuju pod lupom, uvecane, kako bismo ih bolje videli.
To je inace, mislim, cesta greska kad se Kafka tumaci ekstrovertno. Neki proces porede sa "1984" buduci da se u oba slucaja radi o nekim totalitarnim birokratskim drustvima. Medjutim, u "Procesu" nema pravog dokaza da je on zaista i progonjen od drzave, drzava sama ne cini nista da bi ga osudila, ono sto mu dolazi glave je sama njegova paranoja koja na kraju dovede do toga da on izgubi zelju da se bori. Celu stvar covek moze posmatrati kao da sam sud i birokratija uopste ne postoje, vec da je ceo proces u K-ovoj masti. Moze se posmatrati i kao, recimo, nevina birokratska greska koja mu urucuje pogresan poziv, a koji on dalje u svojoj glavi razradjuje. Moze se posmatrati i kao podmukli plan drzave da osude nekoga bez dokaza, oristeci se njegovom sopstvenom paranojom. U svakom slucaju, glavno je ono sto se dogadja u K-ovoj glavi, i, u stvari, pravi proces je onaj o glavi, koji ga od samouverenog nevino optuzenog pretvara u coveka koji nema volje ni da se odupre dvojici slabica koji ga vode na pogubljenje. Radi se, dakle, o nekoj urodjenoj paranoji koju mozda svi ne posedujemo bas u toj meri, ali svakome se mozda desilo da gleda kako dvoje ljudi pricaju o necemu i da utripuje da pricaju o njemu, ili da navlaci zavese na prozore iako zivi na desetom spratu.

Mislim da se razlika izmedju introvertnog i ekstrovertnog pristupa moze primetiti ako odgledas Sodebergov film "Kafka" - mislim, preporucujem ovaj film samo kao primer blatantno pojednostavljenog i pogresnog tumacenja Kafke, ako nekoga zanima da vidi kako je Kafku moguce citati i gotovo na "pulp" nivou. U filmu, Kafka je radnik u osiguravajucem drustvu koji otkriva da ima neki zamak na brdu s kog se vlada zemljom, i na kraju filma dopire do tog zamka, upada u njega i tu sledi par akcionih sekvenci borbe protiv losih momaka iz zamka. E tu je greska sto se u startu pretpostavlja da je do tog zamka zaista tesko dopreti, da u zamku zaista ima losih momaka i da je izricito receno da citava situacija nije u stvari produkt nekih Kafkinih unutrasnjih borbi (dok njegove knjige uvek ostavljaju mogucnost za oba tumacenja).

U stvari, vecina Kafkinih dela moze se posmatrati kao interpretacija neke unutrasnje dileme, gotovo se moze reci, nesavrsenosti. "Preobrazaj" se moze posmatrati kao prica o kompleksu manje vrednosti, o stanju svesti u kom se covek oseca nepotrebnim na svetu, te cak pomislja da bi svetu bilo bolje bez njega. To sto se junak zaista pretvara u bubu je u sustini samo metafora za takvo stanje svesti. "Zamak" se moze tumaciti kroz covekovu zelju za saznanjem, nedostiznim, "Jazbina" kroz zelju za sigurnoscu i stalnoscu, domom, povlacenjem od sveta koji cesto izgleda prilicno preteci. "U kaznjenickoj koloniji" moze da se odnosi na zelju za samounistenjem - mada je moguce da razvlacim ideju predaleko, "U kaznjenickoj koloniji" je, cini mi se, njegova prica koja se najvise bavila socijalnim problemima, odnosno problemima zakona i pravde.

Kamija nisam toliko citao, slazem se da ima slicnosti u atmosferi (neko bi to nazvao magicnim realizmom). Nema sumnje da je junak u "Strancu" svojevrsni oportunista, covek koji nastoji da pojednostavi svoj zivot, sledi svoje trenutne potrebe i odbija da brine dugorocno buduci da to znaci kratkorocne komplikacije (recimo, odbija unapredjenje jer bi to znacilo da mora da se seli). "Stranac" se cesto tumaci kroz "Mit o sizifu" gde se dolazi do zakljucka da junak stranca tako postupa jer je shvatio apsurd zivota i da u nekoj globalnoj slici sve to nema smisla jer se, na kraju krajeva, rodis, zivis i umres. Ovo pricam iz prisecanja srednjoskolske lektire, znam da su nam profesori pricali o apsurdu, apsurdu, a nikad nisu rekli nista konkretnije od toga. Ja licno vise vilom da tumacim "Stranca" kao skicu toga kako izgleda covek koji deluje na nekom nivou zivotilje, sledeci svoje osnovne instinkte. Znam da sam se dugo oko toga raspravljao sa profesorom srpskog oko ovoga tako da moje tumacenje mozda i nije nesto sto bi komisija za maturski cenila.

Tako da ne smatram da Kafku i Kamija vezuje bilo sta drugo sem atmosfere. Kami je, ako je tacna teza o filozofiji apsurda, de-humanisticki pisac. Kafka je pre svega humanisticki pisac, naravno, on pire o mracnim stvarima, ali pise o njima sa strahom, zabrinutosti. On se stvari o kojima pise plasi, to je razlog njegove fascinacije njima - a u stvarnosti je, kazu, bio izrazito nezan i saosecajan covek. To je kao kad Dejvid Linc (koji se nada da jednog dana snimi film po "Preobrazaju) kadrira odseceno uvo jedno pola minuta - da je njegov cilj da mi uzivamo u prizoru odsecenog uveta, to bi bilo nehumano. Njegov cilj je, medjutim, da u nama izazove negativna osecanja koja su u daljoj sluzbi filma, na kraju krajeva, i ta su osecanja nesto sto treba doziveti. Ko nikad nije osetio bol, ne zna kako je to kad drugi osete bol. Na kraju krajeva, ljudi su cesto cudno fascinirani onim sto ih najvise plasi. No, da je Kafkina knjizevnost mracna, mislim da jeste, buduci da je vecina njegovih prica pesimisticka, ne ostavlja mnogo nade.

Hm, nadam se da sam bio od pomoci, a i ako nisam, mlogo volim da pricam.

Achime mogu ti reci da su mi tvoje ideje veoma intrigantne, posto sam i sama od onih koji vecito imaju da kazu nesto i volim da ulazim u kreativne rasprave, naravno samo onda kada imam dobru argumentaciju uz sebe. Slazem se da su i Kafka i Kami u neku ruku kriticari danasnjeg vremena, jer uvek kada malo bolje pogledam oko sebe mogu dauocim puno malih Mersoa, ravnodusnih prema svemu, ljude koje je monotonija odvela do automatizma i koji su sebe sveli na nivo instinkta...ili Jozef K..... Ne vidim ideju apsurda u postojanju coveka..nego u uzajamnom postojanju coveka i sveta, jer je svet na neki nacin vecna a covek je konacan i u svojoj konacnosti vidi besmisao...Primetila sam da se u nekim rock metal ili cak u pank pesmama provlaci ta ideja i filozofija apsurda tako da planiram da to provucem kroz maturski.... POz