Pa sad, kolko su ovladali, cinjenica da pored svih drzavnih subvencija i nisu nesto naselili taj kraj jer osim samih Tibetanaca tamo nije bas lagan zivot. Kinezi kako su dosli tako ce i otici jednog dana 


Sta ja znam, tamo recimo se obavezno pomazu tradicionalno zrncima kafe koje zvacu redovno i naravno, liscem od koke, zato je toliko kontroverzan uzgoj te biljke, jer ne pomaze samo seljacima koji zive od toga vec je i dobar lek protiv visinske bolesti. 


Nama nije. Njih pojedu ptice, kod nas crvi. Sad, mozda je njima neljudski da telo bude preplavljeno crvima, sto bas isto nije ugodan prizor. Jeste da mi to ne vidimo ali svako zna sta se dogadja ispod zemlje. Ali i jedno i drugo je ustvari zatvoren krug prirode, bez recimo nekog sirenja zaraze.
A tamo bas i nemaju drva na bacanje da spale posrmtne ostatke a zimi im treba dinamit da iskopaju grob

a odakle crvi u sanduku pod zemljom ? kako su ušli ?

Nebitno kako su usli, glavno da ostatke popapaju sa slascu. 

pa bitno je jer ih nema. osim ako tibetance posle nedelju dana ubaciš u sanduk i zakopaš.

Свако има своје погребне обичаје. Можда је Тибетанцу незамисливо да га покопају... Не треба судити о туђим обичајима искључиво на основу својих. Добром делу света би вероватно припала мука да ме виде како кркам прасећу главу. Мени је непојмљиво како Филипинци могу да уживају у оном презрелом мућку од јајета. Али, свако је на нешто навикао. Тако и Тибетанци своје мртве враћају природи на свој начин. Уосталом и код нас је давно владало веровање да се душа ослобађа тела када се тело распадне. Па и реч очајник је изворно означавала оног коме тело не пушта душу. Потпуно различито од хришћанског  веровања, где је добро ако се природно мумифицираш, па још точиш и миро.   

To verovanje je nasledjeno od Jevreja, koji su to preuzeli jos od Egipcana. Ideja je da telo ostane ocuvano da bi pre neki sudnji dan postao zombi pa da ne hodas sav raspadnut kad se to desi   

Svima u oci upada manje ono sto rade sa pokojnicima pre no sto lesinari dodju


Tibet , jeste tacno , ima svojih lepota i zanimljivosti koje se provlace kroz razne price , ljudi sa drugih podrucija pali su u senku Tibetanaca samo zato sto je Tibet bio mnogo zanimljiviji za istrazivanje.

Neko je pomenuo Kolumbice , poznati su po svojoj neverovatnoj energiji , znaci negovorimo o pojedincima vec generalno o Kolumbicima kao veoma energicnom narodu.

Ta prica o izdrzljivost Tibetanaca mozda proistice od Budistickih monaha , ucenika drevnih vestina koje se svode na trening tela da izdrzi ekstremne  napore , udarce , bol i td. ali to negovori o Tibetanskoj osobini kao naroda vec samo o Budistickim monasima.

Takodje za neverovatno jake ljude vaze Irci , dok suprotno njima najslabije Italijani.

Za ljude sa nasih prostora , prostora Balakana , vazi poziv dobrih ratnika, neko bi dodao srcani narodi.

Sve prave nindze mogu da ignorisu bol i vremenske prilike...to se zna...