Референдум
Члан 45.

Скупштина може одлучити да о појединим питањима у њеној надлежности одлуку доносе грађани – референдумом.
Скупштина је дужна да распише покрајински референдум ако захтев за његово расписивање поднесе најмање 30 000 бирача.
Одлуку донету на референдуму проглашава Скупштина.

Утврђивање покрајинске скупштинске одлуке о промени Статута
Члан 68.

Ако Скупштина усвоји предлог за промену Статута, приступа се изради, односно разматрању  покрајинске скупштинске одлуке о промени Статута.

Скупштина утврђује предлог  покрајинске скупштинске одлуке о промени Статута двотрећинском већином гласова од укупног броја посланика и доставља га Народној скупштини Републике Србије, ради давања сагласности.

tako da ... 

ovo je isto bilo diskutabilno,a sad 


АП Војводина може основати представништва у регионима Европе и у Бриселу,уз сагласност Владе Републике Србије, ради промоције, унапређивања својих привредних, научних, образовних и туристичких капацитета, у складу са Уставом и законом.

Ako se malo bolje razmisli, ovo može da bude opasna igra.
Da je Statut prihvaćen tako kako je bilo i napisano, autonomaši bi bili zadovoljni, a separatistima (veoma mala manjina) bi bila začepljena usta.  
Sa takvim izmenama autonomaši (velika većina njih) neće biti zadovoljni, separatisti mogu da budu sve bučniji, a neki autonomaši mogu preći u separatiste.

Најгоре што не можемо ништа да предузмемо, можемо само да пасивно посматрамо како нас повлако навлаче на лед. Можда би решење било, да шумадинци и Срби (барем они који се још тако осећају и декларишу) из Војводине скоче и траже ревизију свега што угрпжава интегритет земље. Боље сад док је такво нешто могуће и док ЕУ и запад нису умешали прсте, оног тренутка када Европа буде почела да третира Војводину првенствено као европску регију, биће касно!

Autonomija ne ugrožava integritet zemlje.
Većini autonomaša boli qrac za Novi Sad-glavni grad i VANU.
Autonomija je potrebna samo iz ekonomskih razloga, da novac što uplaćujemo bude drugačije raspodeljeno, i ako neka opština hoće da kupi WC papir, ne bi morao da za to pita Beograd.

I gde vi tu vidite ugrožavanje integriteta zemlje?

To bi mogla uraditi i Šumadija i Južnomoravska regija i ostale, i to bi se onda zvalo decentralizacija i regionalizacija zemlje...naravno, kad bi za to postojala volja...

A pošto volje nema za regionalizaciju ( sem u Vojvodini), zato sad Vojvodina radi sama ono što bi se trebalo uraditi u celoj zemlji.

Pokrenite inicijativu za decentralizaciju i regionalizaciju, i videćete da autonomisti nisu separatisti...

...i čitajte malo objektivnije medije..ne samo Kurira, Politiku i NSPM.

Извод из најновије верзије Статута:

Члан 3.
.
.
Територија АП Војводине не може се мењати без сагласности њених грађана, изражене на референдуму.

Референдум је пуноважан ако је на њему гласала већина грађана који имају изборно право и пребивалиште на територији АП Војводине.

Одлука на референдуму из става 3. овог члана је донета ако је за њу гласала већина утврђена законом.

Главни град АП Војводине

Члан 10.

Град Нови Сад је главни, административни центар АП Војводине.

Седиште органа АП Војводине је у Новом Саду.

Покрајинском скупштинском одлуком може се предвидети да седиште одређених покрајинских органа буде у неком другом месту у АП Војводини.

Положај Града Новог Сада, као главног, административног центра АП Војводине уређује се покрајинском скупштинском одлуком, у складу са законом.

Члан 26.
.
.
Примена латиничког писма српског језика у органима и организацијама АП Војводине уредиће се покрајинском скупштинском одлуком у складу са законом.

Члан 34.
.
.
Скупштина:

- доноси Статут и одлучује о промени Статута;

- доноси покрајинске скупштинске одлуке, одлуке, резолуције, декларације, препоруке, закључке и друга акта; законе?

- расписује покрајински референдум;


Члан 41.

Скупштина одлучује већином гласова на седници којој присуствује већина од укупног броја посланика, уколико Статутом није предвиђена посебна већина.

Члан 45.

Скупштина може одлучити да о појединим питањима у њеној надлежности одлуку доносе грађани – референдумом.

Скупштина је дужна да распише покрајински референдум ако захтев за његово расписивање поднесе најмање 30 000 бирача.

Одлуку донету на референдуму проглашава Скупштина.
.
2. ВЛАДА АП ВОЈВОДИНЕ

Положај и одговорност

Члан 47.

Влада АП Војводине (у даљем тексту: Покрајинска влада) је орган АП Војводине и у оквиру надлежности АП Војводине носилац извршне власти на њеној територији.

I gde je tu separatizam i ugrožavanje integriteta ?
Gde se spominje Vojvođanska nacija ili pravo za samoopredelenje (bez pitanja Beograda) ?
Može li mi neki redovan čitalac NSPM da objasni koji su ti članovi koji omogućuju separatizam, itd?
Ne mislim samo na članove ovog izvoda, nego u globalu.

Добро, ако сам не видиш како, ја ти то не могу објаснити.

Главни град и влада, довољно за основе будућег Устава.  Овај Статут је, ако ништа друго истерао на чистину многе Војвођанере (како сами себе називају припадници те нове нације).

Уосталом, видеће се одговор скупчтине следеће недеље. Ако се ово усвоји, пут ка отцепљењу је известан, питање је само када ће се десити.

 

Molim te...


Nije glavni grad Kao Beograd, nego samo adminiustrativni centar


Pitanje je samo šta su  nadležnosti...verovatno su u skladu sa zakonom, s kojima se upravlja iz Beograda... 

Čuvajte se...paranoja će se prerasti u epidemijo

Aj razmislite malo...zar bi se većina Vojvođanskih Srba odcepila od Srbije? ...smešno...
Možda jedan deo njih tkz. Vojvođaneri, mada taj izraz ja još nisam čuo-čitao još.
Ni manjine nisu separatisti.

Separatiste možeš naći tu i tamo i u vašim glavama...tamo ih ima najviše

Vojvodjaneri tvrde da je moguće namaći nesrpsku većinu! Evo kako to zamišlja jedan od tih majmuna
:

 Iluzija srpske "dominacije"u Vojvodini



Cesto se u tekstovima koji se bave politickom tematikom Vojvodine mogu naci gotovo shablonski podaci i kalkulacije kako je Vojvodina '' procentualno predominantno srpska'' - u prenesenom smislu ''neodvojiva od Srbije''. Ali, da li je zaista tako? Cinjenica je da je demografska struktura Vojvodine prilicno promenjena u poslednjih 20-tak godina. Ne naravno kao rezultat nekih prirodnih kretanja i pojava - vec kao rezultat politike državnog rukovodstva Srbije i relevantnih politickih i intelektualnih krugova u istoj.
Slobodan Milosevic i njegov režim su tezili stvaranju tzv. '' Velike Srbije'', bazirane na idejama i programu Stevana Moljevica, Ilije Garasanina itd - gde je Srbija trebala da bude nekakva ''etnicki cista zaokružena celina'' u granicama koje su odredjivane srpskom demografskom dominacijom. Dakle, sva podrucja koja su dominantno naseljena Srbima - i ona koja su smatrana ''istorijski srpskim" U taj plan je naravno svrstana i Vojvodina.
Etnicko ciscenje i ''srbijanizacija'' Vojvodine nisu, medjutim, novi procesi. Oni teku u kontinuitetu jos od 1918 kada je Vojvodina prikljucena Kraljevini SHS voljom velikih sila - koje su na taj nacin rasparcale Austo-Ugarsko carstvo i podelile ga zemljama ucesnicama i pobednicama u Prvom svetskom ratu. Tako je srpska populacija od nekih 30 i nesto posto, koliko je brojala 1918 u Vojvodini - došla do cifre od 65% u 2006-oj sa tendencijom daljeg porasta i apsolutne etnicke dominacije. U Vojvodinu su tokom 90 godina dovodjeni (cak i na silu!) Srbi iz siromašnih, pasivnih krajeva - zemlja i imovina je oduzimana vojvodjanskim Nemcima, Madjarima (ali i drugim; cak i domacim Srbima) - davana su im radna mesta i položaji - a sa ciljem uspostavljanja kontrole nad vojvodjanskim bogatstvom - imovinom, resursima i zaradom. Vojvodina je bila (i ostala) '' bogati plen'' koje se ne ispušta olako iz ruku.
Ipak, etnicko cišcenje Vojvodine možemo podeliti u tri faze: nakon Prvog Svetskog Rata, nakon Drugog Svetskog Rata (koje je i najvece po obimu; tada je proterano i pobijeno preko 500.000 vojvodjanskih Nemaca i nekoliko desetina hiljada vojvodjanskih Ma?ara), te za vreme režima Slobodana Miloševica kada je iz Vojvodine otišlo (ali mnogi NE svojom voljom) nekoliko stotina hiljada ljudi - mahom manjina (hrvatske i madjarske, slovacke i rusinske) - ali i domacih Srba (najcece visokoškolovanih intelektualaca). U Vojvodinu su usmeravane reke nezadovoljnih izbeglica, kojima je Srbija obezbedjivala poslove i radna mesta - na racun domicilnog stanovništva. Cak i kada su ratovi na prostorima bivše SFRJ prestali - nije cinjeno ništa po pitanju repatrijacije izbeglica - nego su asimilovani - naravno sve u cilju ocuvanja kontrole nad Vojvodinom i njenim bogatstvom - kao glavnim životnim resursom Srbije i njenog patuljastog satelita - Republike Srpske.
Politicke promene koje su se desile u Srbiji 200 godine, kada je ''zbacen'' režim Slobodana Miloševica, nije medjutim doneo neke vece promene po pitanju politike i odnosa prema Vojvodini. Pored ekonomske pljacke, nastavljeno je tiho etnicko cišcenje, u ne tako otvorenom obliku kao u prethodnom periodu - ipak, cini se da Vlasti u Beogradu ne cine ništa kako bi sprecili dalje odlivanje manjina i domicilnog stanovništva - niti kontrolišu dalji priliv stanovništva iz drugih krajeva - navo?enih i stimulisanih ''ekonomskim razlozima i podsticajima''.
Srbija na taj nacin želi, ne samo uspostavu kontrole nad vojvodjanskim bogatstvom, nego i uspostavu politicke dominacije u Vojvodini. Srpski politicki faktori u Vojvodinu dovode ljude kojima (misle) mogu da manipulišu, koji ce za njih biti garanti izvršenja njihove politi?ke i ekonomske samovolje. Kada se sagleda opšta politicka scena Vojvodine - njom, na prvi pogled, zaista dominira srbijanska politika i njeni domaci vazali. Stalno se kalkuliše etnickom dominacijom i odanošcu Srbiji.
Ali, u Vojvodini i pored svih napora i aktivnosti Srbije, i dalje zivi 35% etnickih manjina. Cak i u tih ''etnicki srpskih'' 65% ima bar polovina domicilnih Srba koji su u Vojvodini - generacijama; drugacijeg mentalnog sklopa, navika i misljenja. Dominacija Srbije je dakle - samo prividna. Više od polovine glasacki sposobnih u Vojvodini ne izlaze na izbore - politicki apstiniraju nezadovoljni ponudjenim solucijama. Etnicke manjine uglavnom gravitiraju etnickim partijama i onim autonomaškog politickog opredelenja. Dobar deo domicilnog srpskog stanovništva takodje gravitira strankama autonomaške provijencije. Povoljni rezultati koje su neke srbijanske stranke imale u Vojvodini, rezultat su tadašnjeg politickog momenta. Vojvodjani su glasali za Demokratsku Stranku Borisa Tadica - ne radi njega i politike te stranke - vec protiv Radikala i politike koja bi ih vukla u sukobe, sankcije i izolovanost. Jedan od boljih pokazatelja politickog mišljenja Vojvodjana je i poraz Ustavnog rešenja iz 2006 kojem su kumovali i DS, i DSS i druge srbijanske politicke partije, kada je ono, voljom vecine, odbaceno u Vojvodini.
Vojvodjani dosad nikad nisu glasali o Vojvodini. Ni Tadic, ni bilo ko u Srbiji se ne usudjuje da postavi takvo jedno referendumsko pitanje u Vojvodini. Zašto? Zato što znaju kako bi loše prošli u tom slucaju. Tadicev DS je u Vojvodini apsolutno politicki podeljen na pro-srbijansku i pro-autonomašku frakciju, s tim da je potonja daleko jaca - i ako bi došlo do referenduma po pitanju: Vojvodina - ZA ili PROTIV - beogradsko/srbijanska opcija bi doživela pravi debakl.
Ustvari, otezanje sa priznanjem Statuta Vojvodine u srbijanskoj republickoj skupštini upravo deluje u pravcu grupisanja Vojvodjana i njihovoj politickoj radikalizaciji - spoznajom da Beograd i Srbija nikad nece pristati na dogovor i kompromis koji bi Vojvodini obezbedio suštinsku Autonomiju u okviru zajednicke države - uspostavu kontrole nad sopstvenim zivotima - bogatstvom i zaradom.
Zato je kalkulacija ''etnickim procentima'' jedna cista iluzija - koja lako može da zavara. I na kraju - žestoko prevari. Cak i one najsigurnije

ma nema ništa od toga,za svaku promenu statuta konačnu ocenu daje skupaština srbije,tako da...

inače ovi članovi su izmenjeni članovi statuta,posle uloženih amandmana u skupštini srbije