Izvinjavam se Rasimu i ostalim userima na postovanju duplog posta....
Ne zamerite,,,

ОДГОВОРНОСТ ЗА СРБИЈУ

Митологија о запостављености и експлоатацији Војводине истоветна је сличним пропагандним клишеима примењеним у словеначком, хрватском и чак црногорском индепендистичком пројекту

Највећи значај статута Војводине и закона о надлежностима више није у самом њиховом садржају. Важнији су њихове последице и политичка одговорност оних који су их омогућили.
АП Војводина је добила 150 нових надлежности. Иако су поједине формулације правно-лексички ублажене, извесно је да углавном није реч о компромису, већ очувању форме.

У Војводини је озваничен процес стварања „нове нације” и њене државе. Не само садашња Влада Србије, већ све наше парламентарне странке, пропустиле су да питање аутономије Војводине, дефинисано и успостављено од стране једног ауторитарног и комунистичког режима, реше на демократски и европски начин. Затим, баш као и у случају Митровданског устава, о статуту су се споразумевале странке, а изостала је јавна расправа коју би влада била спремна да уважи. Влада Демократске странке и њених партнера пропустила је да у доношење оваквог статута у пуној мери укључи странке и партије које су током протеклих година највише заступале аутономистички и федералистички концепт. Тиме су их отргле са маргине, омогућиле им тријумф, подигле рампу нових циљева и оснажиле њихове позиције. Већ после 2001. године, државна катастрофа са којом је наше друштво суочио Милошевићев режим настављена је заслепљеном партијском и личном политиком која је тренд схватила као модерност, а пропаганду туђих националних покрета прихватила као истину за сопствени народ.

Зар председник, премијер и њихови кабинети још нису приметили сличности између процеса који се током претходних шест деценија одиграо у Црној Гори и деветогодишњег настајања савремене војвођанске аутономије. Поново једна у великој мери недемократски створена политичка олигархија, изабрана на таласу ДОС-а и „фијата пунто”, захтева права која оспорава другима. Јер статут Војводине је унапред предвидео и одредио овлашћења и границе будућих округа покрајине. Митологија о запостављености и експлоатацији Војводине истоветна је сличним мање или више конструисаним пропагандним клишеима примењеним у словеначком, хрватском и чак црногорском индепендистичком пројекту.

Да ли се владајућа већина у Народној скупштини забринула над колективним националним, политичким, економским, просветним и културним правима српског народа чији припадници у Војводини чине двотрећинску већину становништва? Дух новог статута умањиће ионако ограничени политички значај те већине. Неуспех регионализације Србије довео нас је до решења, асиметрије и граница покрајина и региона из седамдесетих година 20. века, времена које је несумњиво довело до великог грађанског незадовољства и омогућило Милошевићев режим. Да ли ћемо у наредним годинама бити сведоци чудне појаве да у областима северно од Саве и Дунава Републици Србији буду привржени само људи изван естаблишмента, политички опозиционари и социјални маргиналци? Да ли ћемо бити приморани да слушамо неприкладна понављања бесмислица од правних „да Војводина није прихватила Устав Србије” па су зато сва решења за њу могућа, тврдње да нови статут „гарантује суверенитет Србије” (као да Устав из 1974. није још изричитије јемчио јединство СФРЈ), до оне коју је изнео бивши председник војвођанског парламента према коме су Војводину 1848. створили сви њени народи?!

Спомињање европског модела, наравно, отвара питања. О каквим европским узорима говоримо? Који наш сусед, која чланица ЕУ, да ли централизована Словенија Јелка Кацина, можда? Какве штете оваквим уставним авантурама наносимо, рецимо, Словачкој и Румунији?
Централизам у Србији нашег времена није последица српског национализма или државних традиција, већ управо партијске и личне себичности демократских влада. Једна од последица оваквог рачуна био је сукоб два првака ДС-а, чија је привидна начелност поново омогућила СПС-у и ЛДП-у да наступе као некакви „спасиоци” ситуације. То, наравно, нису, баш као што њихова улога није била таква ни пре годину дана. Тада је покрајински парламент први пут усвојио статут, а незадовољство јавности још није наметнуло маркетиншки увек корисно одлагање.

Статут Војводине и закон о надлежностима из свих ових разлога нису ништа друго до почетак процеса коме не знамо пут и брзину, али је његово одредиште већ виђено. Овога пута Србија није у опасности да постане мања, она је угрожена као држава. Први људи Републике Србије требало би да знају да постоје одговорности од којих не штити нити један имунитет. Реч је одговорности пред народном већином коју је немогуће преварити или корумпирати – пред будућим поколењима.
Напредни клуб

Чедомир Антић

Пренето са...

Бошко Мијатовић   

У „Политици“ од 9. новембра објављен је ауторски текст Бојана Костреша, функционера Лиге социјалдемократа Војводине, о економском аспекту војвођанске аутономије. У њему Костреш најлепшим бојама слика период 1974 – 1989, када је Војводина била практично одвојена од Србије, е да би поткрепио своју тезу да је то за њу и данас најбољи модел. Једини је проблем што то чини уз помоћ обиља неистина. Погледајмо неке.

На почетку тврди, с позивом на неименоване експерте, да је Војводина изгубила десетине милијарди евра због београдизације Србије током последње две деценије. Невероватно. Ко су ти експерти и како су дошли до тог закључка, Костреш нам није поверио. Надам се да не мисли на памфлет аутономашког политичара Бошка Крунића и његовог NGO-а. Да се ради о „анализи“ дечјег нивоа, јасно је из чињенице да узрок свих економских недаћа Војводине током деведесетих година налазе искључиво у укидању аутономије. Превидели су само ратове, санкције, бомбардовања и све остало. За доказ о пљачки Војводине потребно је наћи нешто много, много јаче.

Ипак, као главни аргумент за своју тврдњу како је тај период био изузетно просперитетан за Војводину, Костреш је искористио инфраструктурне пројекте и навео, као најважније, војвођанске мостове и путеве изграђене војвођанским новцима и кредитима. Од тога је мало шта тачно.

Костреш наводи да је аутономна Војводина у периоду 1974–1988. изградила више великих мостова преко Дунава, као код Бачке Паланке, Бездана, Бешке, Ковина... Није истина. Мост код Бачке Паланке завршен је 1972, значи пре Кострешовог идеалног периода, па га није пристојно помињати као успех брионске политике. Мост код Бездана завршен је 1974, значи исте године када је донет „славни“ брионски устав који је одвојио аутономију Војводине од Србије, па ни теоријски није могуће да је аутономашка влада смислила мост, обезбедила пројекат, паре и изградила га за неколико недеља. Исто је са мостовима код Бешке и Ковина, који су завршени 1975. и 1976. године. Такви пројекти се припремају и изводе више година, а не тек тако. На пример, мост код Бешке, као део аутопута, грађен је четири године, док је уговор о кредиту склопила СФРЈ још маја 1970. године.

За путеве Костреш каже следеће: „Војводина је својим новцем изградила једну траку од Београда до Хоргоша... и пун профил аутопута од хрватске границе до Београда“. Није истина. Новац за финансирање дошао је из кредита, углавном Светске банке, дакле уопште није финансиран из буџета или фондова Војводине. А да зајмове није враћала Војводина? Није. Отплата зајмова се неко време вршила из наплаћене путарине, што значи да смо их отплаћивали сви ми који смо се њима возили, укључујући и странце. Потом је, почетком деведесетих, све зајмове на себе преузела Република Србија.

И овде Костреш укључује у „свој“ период оне путеве који су направљени у неко друго време, нема сумње, да би његова прича изгледала уверљивије. Тако каже да је „до краја 1989. изграђена друга трака од Бешке до Батајнице“, што једноставно није тачно. Та трака је започета у време Милошевића, а завршена крајем 2004. године, дакле само 15 година после Кострешове 1989. године.

Поменимо још једну неистиниту Кострешову тврдњу. Каже да је један знак немиле београдизације то што се неке банке селе у Београд и што то исто планирају да са својим централама учине и неке друге фирме. А шта је ту лоше, питаће се понеко: фирме бирају погоднију локацију, а имају, као приватне, право на слободу акције. То, каже Костреш, што ће „сав порез“ из тих банака и фирми отићи у Београд, уместо да остану тамо одакле су оне потекле. Ово већ нема смисла. Костреш не познаје порески систем Србије.

Са становишта пореза, Новом Саду, Београду и Србији готово је свеједно где је седиште фирме, јер ће резултат бити једнак. Пореским законима је, наиме, лепо предвиђено да се главне дажбине (акцизе, порез на додату вредност, царине и слично) искључиво уплаћују у буџет Републике Србије, а не граду у коме је седиште фирме, били то Нови Сад или Београд. Порез на зараде се не уплаћује према седишту фирме, већ према пребивалишту запосленог, па све остаје исто уколико се не селе погони. Једини скроман губитак може имати Покрајина, али не и Нови Сад, код пореза на добит, који се плаћа према седишту и дели између Покрајине и Републике. Али, то је мали порез, најмањи од поменутих и са ниском стопом од 10 одсто, па ни губитак Војводине неће бити велик. Другим речима, нити ће Војводина имати неке веће пореске штете, нити ће Београд имати веће користи уколико нека фирма пресели седиште из Новог Сада у Београд.

Да закључим: жалосна је идеја која се брани обиљем неистина.

Аутор је директор економских студија ЦЛДС
Izvor:NSPM

Полако ће и ЛСВ на сметлиште историје ... као и СРС 

Radikali obezbedili kvorum za ispravku Statuta
Autor: M. Laketić | Foto: FoNet | 12.11.2009. - 08:15

Odbor za propise Skupštine Vojvodine otklonio je tehničke greške u predlogu Statuta Vojvodine i ponovo ga dostavio Skupštini Srbije. Kako na sednicu odbora nisu došli članovi Lige socijaldemokrata Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara, kako „Blic“ saznaje, iz nezavidne situacije vladajuću stanku su izvukli, članovi odbora iz Srpske radikalne stranke. Oni su dali kvorum, ali nisu učestvovali u ispravkama.

Članovi Odbora za propise iz SRS odazvali su se pozivu koji im je predsednik odbora Savo Dobranić uputio preko SMS-a.
- Poziv je bio hitan i pošto nisu imali kvorum jer nisu prisustvovali predstavnici LSV i SVM, među kojima je i lider ove stranke Ištvan Pastor, odazvali smo se moj stranački kolega Milorad Mirčić i ja - kaže za „Blic“ Marijana Četojević iz SRS.
U prisustvu radikala odbor je ponovo razmatrao utvrđeni tekst predloga Statuta i brzo utvrdio tehničke ispravke kojima je, kako je saopštio, „jasno definisano da je pravo građana na autonomiju ustavno pravo, jasnije definisana teritorija AP Vojvodine, definisan položaj grada Novog Sada, kao glavnog administrativnog centra AP Vojvodine i otklonjena nesaglasnost stava 1 i stava 4 člana 10, kojim je to uređeno“.
Uz to, navodi se u saopštenju Odbora za propise, i da je „brisana nadležnost AP Vojvodine vezana za dodelu odlikovanja jer je Zakonom o odlikovanjima Republike Srbije, koji je u međuvremenu usvojen, predviđeno da organi autonomne pokrajine mogu predložiti dodelu, ali ne i dodeljivati odlikovanja“. A, kako se dodaje, „tehnički je doteran član koji reguliše izvorne prihode AP Vojvodine“.
Ovim „usaglašavanjem“ obuhvaćena je i preambula statuta. Ova ispravka podrazumeva brisanje reči „na osnovu istorijskog“ iz prvog stava u kojem je istorijsko pravo građana Vojvodine bilo navedeno kao osnov za najviši pravni akt pokrajine.
Uz navedenu promenu premabule odbor je usaglasio još pet članova. U članu 3 promenjen je prvi stav i on glasi „teritoriju APV čine teritorijalne jedinice lokalnih samouprava u njenim geografskim oblastima (Bačka, Banat i Srem), utvrđene zakonom“. Takođe menjaće se i poslednji stav člana 9, tako da će Skupština Vojvodine moći da uređuje izgled i upotrebu simbola, ali ne na osnovu „pokrajinske skupštinske odluke“, kako je dosad stajalo, već „u skladu sa Ustavom i Statutom“, što je takođe novina u odnosu na korekcije o kojima je pokrajinski parlament odlučivao u subotu. Iako je najviše osporavanja bilo oko člana 10, ostaje naslov „Glavni grad Vojvodine“, ali će stav 1 glasiti: „Grad Novi Sad je glavni, administrativni centar APV“. Dok se i u poslednjem stavu, uz reč „glavni“, dodaje administrativni centar. Iz člana 27, koji govori o nadležnostima AP Vojvodine, izbrisana je reč „odlikovanje“, dok se i u članu 63, kojim se uređuju prihodi pokrajine, dodaje „u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje AP Vojvodine. Juče je nekim političkim akterima bilo problematično izostavljanje iz preambule „istorijsko pravo građana i građanki Vojvodine na pokrajinsku autonomiju“. Po nezvaničnim reakcijama, teško da će to proći bez potresa unutar vladajuće koalicije.
Predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović kaže da će biti „dovoljno vremena“ da za drugu polovinu sledeće sedmice zakaže posebnu sednicu skupštine posvećenu vojvođanskim zakonima.

Извор Blic

хахахахахааааа ... јбте како је ово добро ... ставили су зарез ... Нови Сад је главни, административни центар 

Од свих оних лигашких плаката по НС сад је ЛСВ и њихово достигнуће спало на зарез 

Qq nama!!

Као латино сапуница. Баста, баста, ио соно аутономасион.  Но, но, аутономасион ненте независион.

И даље је остао референдум... И питање шта су још подметнули?

Не верујем им ни за једну једину реч, ни њима, ни ДС-у, на Статуту су показали да лажу и обмањују овај народ.

 

Шта је ово ... Чанак у Великом Брату? 

То је циркус са Чанком, Кострешом, Тадићем, Пајтићем, Ив'цом као кловновима..
Чанак, да није подмукло опасан, био би забаван и смешан.

Знаш како ... ти Лигаши су ушли у парламент захваљујући предизборној коалицији ... и шта су урадили? Истурили су у први план поред Чанка још и Костреша и ону шаруљу Александру Јерков. Тиме су сами себе покопали ... ускоро се враћају тамо где им је и место ... испод цензуса.

А Пајтић? Јбга на њега ћемо морати да се навикнемо. Тај ће још дуго да бидне туј. Осим ако се којим случајем ''не открије'' да је имао удела у намештању афере оном Кнежевићу, који му је својевремено био главни конкурент за место првог човека ДС у покрајини. Или тако нека пикантерија из прошлости.

Јбга ... где има (политичке) воље има и (ДБ-овских) начина 

Опростио бих јој политичко опредељење. 

Не знам, можда мора да постоје кловнови у политичком животу због анимирања народа, било за, било против. Када би све било стерилно, питање је колико би обичног света уопште излазило на изборе.

А можда они служе да одвуку пажњу са "главних " питања.