Ovo kao u filmu Dogma, kad anđeli nađu loophole u božanskim pravilima. 

Čudno kako mudri i hitleroslavni vladika Nikolaj nije ukapirao da šta se može da sledi iz ove maloumne pričice.

I da, da se nadovežemo na drugu temu, onda ne moraju da se krste bebe iz sulude pravoslavne bojazni da će ako umru nekrštena deca na poslednjem sudu da se pojave među neznabošcima. Pošto ne sude neće im biti suđeno.

Ono kad mama pomisli da "sve zna" i da je već "sve videla":

Dečak od 5 godina mazi po glavi brata od 3 godine, i teši ga:
"Slobodno plači. Nemoj da se suzdržavaš. Ti jesi mali ali i ti imaš pravo na tugu".
Mama ovo sluša i kaže starijem sinu:
"Ponosna sam na tebe! Baš si divan brat svome bati. A zašto on plače?"
"Udario sam ga u glavu."

Umro mirno neki grešan bogataš, čiji su gresi bili javni za svakoga,pohotnik i bludnik, kabadahija i razvratnik. A njegov pogreb beše svečan, sa episkopom i mnogim sveštenicima. Uskoro zatim napadne hijena na jednog isposnika u pustinji i rastrgne ga.

Monah neki, koji je gledao i onaj svečani sprovod grešnika i krvave ostatke pravednika, u zabuni svojoj zaplače se i uzvikne: "Gospode, kako je ovo i zašto? Kako da onaj grešnik ima i blag život i blagu smrt, a ovaj pravednik gorak život i gorku smrt?"

Na to mu se javi angel Božiji, pa objasni: Bog vas je sve stvorio različite, da ga zabavite. Znaš li ti koliko dugo on postoji, koliko mu je dosadno? Onaj zli bogataš imao je u životu razna dešavanja, svaki dan mu drugačiji beše, a ovaj isposnik je samo dosađivao Svevišnjem sa "oprosti mi ovo" i "oprosti mi ono" i "nisam vredan". Pa još oni glupi psalmi, tako su deprimirajući. Eto, sad znaš i živni malo, nije te pominjao kao dobar primer, dapače.

 
BRAVO

Redakcija prevarantske verzije.

Dobro je prepoznavati da su neki ljudi mudriji od nas.
Ako pogledamo one koji u tako nešto ne veruju,
samo nam se kaže u kolikoj su oni zabludi.

A ako tom prepoznavanju sleduje i priznavanje (pred njima samima),
onda to može biti benefit i nama i njima.

Jednako dobro je znati kada je neko u zabludi i kada hoće da i drugi dele tu zabludu i da se svet upravlja prema toj zabludi.

Pa pokušaš čovečanski da sugerišeš da je npr. bog kojeg naziva jedinim pre svega tuđi plemenski bog...npr. 

E sad, to da pred nekim, na glas, prepoznaš njegovu mudrost,
to je "mač sa 2 oštrice".
Jer to kod njega može dovesti do pojačanja skromnosti,
ali ga može i pogorditi; može čak umisliti i da je
superioran u odnosu na bližnje svoje.

Ali - to je već do njega. Mudrost ostaje mudrost;
mudrost je prepoznati mudrost.

Pa ako je mudriji, onda u tom smislu i jeste superioran.