Najraniji pomen krštavanja dece? Pa prvi vek. U Apostolsko vreme.

Zapis da se posti pre krštenja se odnosi na odrasle osobe.
I onda, i danas, i do "kraja sveta i veka" će bebe biti dojene
"mrsnim" majčinim mlekom pa ipak biti i krštavane, i pričešćivane.
Dodji sutra na Liturgiju, i videćeš svojim očima!

Istinu si napisao da je bilo hrišćana sa drugačijom praksom,
kao što se u pomenutom tekstu kaže da voda "mora" biti hladna
a ako takve nema - onda topla. Sloboda izbora!

Crkva prati praksu prvih vekova otvorenih očiju, tj. ne slepo.
Promene koje ne odstupaju od Hristocentričnosti postoje.
Možda i postoje grupacije koje žele biti "zaledjene u vremenu"
kao što to rade Amiši (pišem na osnovu filmova, možda i grešim).

Daj izvor koji to nedvosmisleno pokazuje, ako možeš i ne pričaš napamet.

Nigde se u tekstu ne pominje "ovo je za odrasle osobe" tako da pričaš nešto bez dokaza i kako umišljaš da jeste.


To nisam ni osporavao da se dešava danas.
Pitanje je da li su to radili hrišćani u prvom veku n.e. (i da li možeš da daš dokaze za sopstvene tvrdnje da jesu)?

Gde ti ovde vidiš slobodu izbora...ako nemaš ovu vodu, onda koristi ovu drugu?
Ako imaš tekuću, ne krštavaj kao što danas rade u drugoj vodi.


A crkva određuje šta odstupa od hristocentričnosti?
Crkva radi šta može i šta joj odgovara.

Mogu. A i hoću.

Imaš u onom putopisu zvanom Dela Apostolska 2 situacije kada su cele porodice krštene.

A imaš i u pisamcetu svetog Pavla, poslatoj u Korint, gde on za decu kaže da su "sveta". A onaj ko je Bogu posvećen ("svet"), taj se i krštava.
Jevrejima krštavanje dece jeste bilo sledstvenost obrezivanja (muške) dece. Njima ništa neobično.

Glavno pitanje je: "Šta znači krštavanje za oproštenje grehova?"
Pravilan odgovor pomaže u shvatanju krštenja i dece i odraslih.
To je nešto što bi čitaocima tvog i mog ćaskanja bilo korisno.

Nigde se u tekstu ne pominje "ovo se odnosi i na bebe".

Pa ne piše "moraš podgrejati ili ohladiti vodu", nego "slobodno uzmi šta imaš, samo pristupi krštenju".

Ja kažem nedvosmisleno, ti opet pretpostavke.
Moguće je, ali nije sigurno.
I malo bolje pročitaj Dela, pa možda shvatiš ko je kršten i koji je uslov bio da budu kršteni.

Sa druge strane Didahe su ponovo dobar pokazatelj da u početku bebe nisu, makar u zajednici gde su napisane, krštene. Ili su ih terali da poste.
A pošto je to "nauk apostolski"...


Tako je...i to nema veze sa mojom primedbom.

Ponovo izmišljaš.
Ne kaže slobodno uzmi nego ako imaš ovu koristi nju pre svega.

Pričajući o Georgiju, mladiću od 20 godina, koji je i pored svoje mladosti, živeći usred sujetnog sveta,
poznao put spasenja i prosvetio se duhovnom mudrošću, sveti Simeon Novi Bogoslov završuje ovako:
"Razumete li kako ni mladost ne smeta, niti starost koristi, ako čovek nema razuma i straha Božija?"
Šta je smetala mladost Jovanu Apostolu da poveruje u Hrista Gospoda,
a šta je koristila starost starcima jevrejskim kad su bili umom slepi i u slepilu svome osudili Sina Božjeg na smrt?
Ništa. Ništa ne smeta mladost mladićima i u naše dane, da poklone veru i ljubav Hristu,
koji ih je iz ljubavi i stvorio.
I ništa ne koristi starcima naših dana starost njihova, ako im je duša zatrovana zlobom prema Hristu.
Mlado i staro telo ništa drugo nije nego nova i stara haljina duše.
I jedna pak i druga haljina može da krije zdravu ili bolesnu dušu.
A cilj je naš: zdrava i čista duša.

A da nisu ništa od oprosta grehova, tako da uradiše dobru stvar. 
Mada i nisu oni, jer su ga osudili Rimljani kao neprijatelja carstva...a njih je baš bilo briga za jevrejske apokaliptične tripove. 

Nego su se posle Pavlijanci naljutili što Jevreji većinom nisu naseli na njihove laži, pa ih pljuvali.

Nikada se nije desilo da bilo koja religiozna osoba odbrani svoju religioznu filozofiju kroz moralna i eticka objasnjenja.

Uglavnom se svodi na

1) Bog je apsolut i on (to) moze da radi sta god hoce. Cak i kad je to u suprotnosti sa moralom i etikom.
2) Bog nikad ne gresi tako da mi ljudi nemamo pojma sta je to etika.
3) Za sve bogovske neuspehe kriv je neko drugi, naprimer djavo ili neki drugi zli entitet.

Данас се Црква молитвено сећа монаха, који радосно умре, јер никога у животу не осуди.

Овај монах беше лењив, небрижан, немолитвен, али кроз цео живот ниједног човека не осуди.
И кад умираше, би весео. Кад га братија упиташе, како при толиким гресима умире весео, он одговори:
"Видех сад анђеле који ми показаше хартију са многобројним гресима мојим.
Ја рекох њима: "Господ је рекао: 'не судите да не будете осуђени'.
Ја никада никога не осудих и надам се у милост Божју да ме неће осудити"."
И анђели исцепаше ону хартију.

Чувши ово монаси, удивише се и поучише се.

Smarash za medalju covece, prosipas random recenice iz nekih tekstova...

HAHA crkoh na onu maloumnu..hmm..humoresku,dosetku,esej,šta li je bemliga,zamišljam jebene ANĐELE, znači navodno uzvišena,nematerijalna,neshvatljiva ko zna kakva bića,kako CEPAJU nešto,bilo šta,u tom primeru papir jebeni,kao neki službenici u opštini ili tako nešto  šta je sledeće jbt, andjeli cepaju jebena drva,andjeli gledaju zadrugu,andjeli prde 

ne mogu da verujem da ovaj lik ne shvata kako zapravo ponižava te ''uzvišene'' religiozne/spiritualne koncepte i entitete predstavljajući ih kao naivne činovnike i drvoseče i degenerike itd i misli da njegove preidiotske pričice zvuče uzvišeno i spiritualno i božanstveno a bukvalno su sve do jedne (pogotovo ova poslednja koja je ubedljivo najsmešnija i najtragikomičnija,bukv mi skoro suze pošle od cepanja) nešto potpuno suprotno, maloumne,besmislene,naivne, i da-bogohuljeće!