Život je ono što od njega napraviš







1. decembar 2005. | 08:52 -> 11:59 | Izvor: B92, Beta, Rojters




Beograd, Cetinje, London -- U Srbiji se danas obeležava 1. decembar, Svetski dan borbe protiv side.

U okviru svetske kampanje pod sloganom "Život je ono što od njega napraviš" i u Srbiji će ovaj dan biti obeležen brojnim manifestacijama. Svetski dan borbe protiv side ove godine ostaće u svetlu izveštaja Ujedinjenih nacija u kome se navodi da je 2005. broj zaraženih u svetu dostigao najviši nivo od 1981. godine, kada je prvi put registrovan virus HIV-a. Trenutno, 40 miliona ljudi živi sa HIV-om.

U Institutu za zaštitu zdravlja danas će biti otvorena Nacionalna kancelarija za HIV i sidu. Kancelarija će biti otvorena povodom 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv side, saopšteno je iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, a otvoriće je ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević i stalni koordinator sistema UN u Srbiji i Crnoj Gori An Lis Svenson. Otvaranje Kancelarije pomogli su UNDP, UN tematska grupa za HIV i sidu i UNICEF.

Crveni krst Srbije i Omladina Jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side najavili su da će svoju kampanju organizovati na Trgu Republike, kod spomenika knezu Mihajlu, od 11 do 16 sati. Moto te kampanje je "Uživaj sigurno, koristi kondom". Centralna kampanja tih organizacija biće organizovana u Užicu, gde će na gradskom trgu nastupati rok grupa "Partibrejkers".

Sekretarijat za zdravstvo Skupštine Beograda i Savetovalište za mlade Doma zdravlja Stari grad, takođe na Trgu Republike, kod "Beoizloga" od 11 do 14 sati ponudiće sugrađanima stručne savete o HIV-u i AIDS-u, a deliće ih zdravstveni radnici Beograda.

Više nevladinih organizacija u okviru Mreže za prevenciju HIV-a najavile su niz aktivnosti za 1. decembar, kao što su postavljanje štandova po gradovima Srbije gde ranije nije bilo kampanja o HIV-u i sidi, distribucija plakata kampanje po školama, fakultetima i zdravstvenim ustanovama, kao i čitanje proglasa u srednjim školama o HIV-u i sidi, u saradnji sa ministarstvima zdravlja prosvete.

Za sada jedini političar koji je uzeo aktivno učešće u ovogodišnjoj kampanji protiv side je crnogorski predsednik Filip Vujanović. On je razgovarao juče sa porodicom Pavlović iz Bijele, čiji je trogodišnji sin Đorđe kao beba zaražen HIV-om pri operaciji na otvorenom srcu u Dečjoj klinici u Beogradu jer mu je data zaražena krv.

Brojke o AIDS-u

- 25 miliona ljudi umrlo je od side od 1981. godine, kada je prvi put prepoznata bolest čiji je pun naziv Sindrom stečene imunodeficijencije. Epidemija side jedna je od najtežih u istoriji čovečanstva.

- Tokom 2005. od side je umrlo 3,4 miliona ljudi; 570.000 među njima bila su deca.

- Registrovano je skoro pet miliona novozaraženih.

- Osim Kariba, drugom najviše pogodjenom regionu u svetu gde je tokom 2005. stopa oboljevanja ostala na istom nivou, u svim ostalim delovima sveta za poslednje dve godine povećan je broj osoba koje žive sa HIV virusom.

- I dalje je najviše pogođena podsaharska Afrika. U tom regionu gde živi nešto više od 10 odsto svetske populacije, više od 60 odsto stanovništva zaraženo je HIV virusom. Tim virusom u podsaharaskoj Africi zaraženo je 25,8 miliona ljudi, skoro milion više nego 2003. godine.

- Tokom 2005, u podsaharskoj Africi je, prema procenama, 2,4 miliona ljudi umrlo od bolesti koje su u vezi sa HIV virusom, a registrovano je 3,2 miliona novoinficiranih.

- U istočnoj Evropi i centralnoj Aziji, broj zaraženih HIV virusom povećao se za poslednje dve godine na 1,6 miliona, a broj umrlih od side skoro se udvostručio i iznosi 62.000.

- U Ruskoj Federaciji je do kraja 2004. godine zvanično registrovano 300.000 ljudi zaraženih HIV virusom. Procenjuje se da je realan broj znatno veći.

- U zemljama Azije, epidemija side nije tako strašna kao u Africi: poslednje procene su da je ove godine oko 8,3 miliona ljudi koji žive sa HIV virusom, među kojima je 1,1 milion novoinficiranih. Od side je u Aziji tokom ove godine umrlo 520.000 ljudi.

- U Latinskoj Americi je 1,8 milion ljudi zaraženih HIV virusom. Tokom ove godine od side je umrlo 66.000 ljudi i registrovano 200.000 novoinficiranih.

- Broj zaraženih HIV virusom u Severnoj Americi, zapadnoj i centralnoj Evropi povećao se tokom 2005. godine na 1,9 milion, od čega je 65.000 novoinficiranih. Dostupnost terapiji antiretroviralnim lekovima pomogla je da se smrtnost smanji, na oko 30.000.

Epidemiološka situacija hiv/aids-a u periodu 1984 - 2005.godina




U Republici Srbiji bez Kosova i Metohije u periodu od 1984. zaključno sa oktobrom 2005. godine registrovano je 2003 osobe inficirane HIV-om od kojih je 1290 (64%) već obolelo od AIDS-a. 890 osoba je do sada umrlo od AIDS-a, što ovu bolest sa prosečno 44 osobe umrle od AIDS-a godišnje stavlja među tri vodeća uzroka smrti od zaraznih bolesti u našoj zemlji. Na osnovu ovih podataka može se zaključiti da trenutno u Srbiji 1113 osoba (801 muškarac i 312 žena) živi sa HIV/AIDS-om.

Nakon kontinuiranog porasta rizika da se oboli od AIDS-a, sa dva vrha 1995. i 1998. godine (stopa incidencije oko 14 na milion stanovnika), od 1999. godine zapaža se postepeno opadanje stope incidencije, s procenom da će taj trend zadržati i tokom narednog perioda.

Rizik umiranja od AIDS-a dostigao je najvišu vrednost 1996. godine (stopa mortaliteta od 12 na milion stanovnika), a od 1997. godine beleži se kontinuiran pad stope mortaliteta. Tako je u periodu od 2002. do 2004. godine registrovana stopa mortaliteta od oko 3,5 na milion stanovnika.
Pad obolevanja i umiranja od AIDS-a svakako je rezultat primene kombinovane,visoko aktivne antiretrovirusne terapije (HAART) koja je od 1996/1997. godine dostupna i kod nas. Međutim, pad obolevanja i umiranja od AIDS-a nije praćen smanjenjem broja novootkrivenih osoba zaraženih HIV-om, pa uz produženje života obolelih raste i ukupan broj osoba koje žive sa HIV/AIDS-om, odnosno rezervoara infekcije.

Promena u načinu prenošenja HIV infekcije uočena u poslednjih nekoliko godina u R. Srbiji, u smislu izrazitog smanjenja novodijagnostikovanih HIV pozitivnih osoba među intravenskim korisnicima droge (sa 89% 1987. na 15% 2004. godine), a s druge strane porast prenošenja HIV-a seksualnim kontaktom, naročito heteroseksualnim (sa 1% 1987. na 38% 2002, odnosno 25% 2004. godine), ukazuje na visok stepen opasnosti. Takođe, registruje se i porast novodijagnostikovanih HIV pozitivnih osoba među muškarcima koji imaju seksualne odnose sa muškarcima (sa 2% 1987. na 29% 2004. godine), kao i u kategoriji sa nepoznatim/neutvrđenim načinom prenosa HIV infekcije (sa 1% 1987. na 25% 2004. godine) (grafikon 2). S obzirom da je nepoznat način prenosa HIV infekcije znatno češći kod muškaraca nego kod žena, to opravdano pobuđuje sumnju da, zbog izražene stigmatizacije homoseksualizma i homofobije u našem društvu, muškarci često prikrivaju svoje rizično ponašanje. Slične pretpostavke postoje i za neke druge zemlje, a naročito za zemlje Istočne Evrope.

Izvor: JAZAS

Testiranje na HIV

Da li se testirati ili ne?

Pre nego što odlučite da se testirate postavite sebi ovih nekoliko pitanja koja mogu biti od pomoći:

Kolika je verovatnoća da sam se zarazio/la, odnosno, da li sam do sada:
a) imao/la makar i jedan seksualni odnos bez kondoma?
b) imao/la seksualne odnose sa velikim brojem partnera ili sa osobom koja je imala seksualne odnose sa velikim brojem partnera?
c) imao/la seksualne odneose pod uticajem alkohola i/ili droge?
d) imao/la seksualne odnose sa osobom koja ubrizgava drogu u venu?
e) razmenjivao/la igle ili pribor za pripremanje i uzimanje droge intravenski?

Ako je vaš odgovor na neko od ovih pitanja DA, već postoje razlozi za testiranje.

Ali, pre nego što donesete definitivnu odluku o testiranju, treba razmisliti i o sledećem:
• Da li ćete moći da prihvatite rezultat testa, kakav god on bio?
• Da li će se vaš život u potpunosti promeniti ako imate infekciju?
• Da li ikome (i kome) da pričate o testiranju i o rezultatu testa?
• A kada dobijete rezultat bez obzira na to kakav je, da li ćete uspeti da promenite svoje ponašanje ka bezbednom ponašanju?

Ako i dalje brinete, razmišljate, sumnjate

Posetite svog lekara opšte prakse, školskog lekara, epidemiologa, dermatologa ili ginekologa. On će vas posavetovati i uputiti u najbližu ustanovu koja radi testove antitela (specifične belančevine koje se produkuju kao odgovor organizma na HIV infekciju ) na HIV.
U ustanovu gde se testovi vrše možete otići i direktno bez uputa, s'tim što ćete u tom slučaju najverovatnije platiti testiranje.

Preporučujemo vam da svakako, pre (i posle) testiranja, lično porazgovarate sa osobom iz Savetovališta za prevenciju HIV-a i side, ili da ih pozovete telefonom.

Na kraju ovog teksta nalaze se telefoni nekih ustanova u kojima se vrši savetovanje i/ili testiranje na HIV.

Kada uraditi test na hiv da bi bili potpuno sigurni u tačnost rezultata?

Anititela koja test traži u krvi se ne pojavljuju sat, dva ili dan nakon infekcije u potrebnoj količini da bi ih test uočio. Obično im je potrebno šest do osam nedelja i ovaj vremenski period, od trenutka kada se infekcija dogodila do pojave dovoljne količine specifičnih anititela se zove 'period prozora'.

U tom periodu rezultat testa može biti negativan čak i ako infekcija postoji (lažno negativan rezultat), pa je zato za većinu testova za otkrivanje antitela na HIV potrebno da prođe dva do tri meseca (od poslednje prilike kada se infekcija mogla dogoditi).

Test treba ponoviti i posle šest meseci!

Da li je cela procedura testa poverljiva?

Tri najvažnija pravila, koja se ne smeju narušiti u procesu savetovanja i testiranja jesu: dobrovoljnost, poverljivost i anonimnost.

Dobrovoljnost podrazumeva da je odluka da se testirate zaista vaša i da se bez vaše saglasnosti test ne sme uraditi.

Poverljivost podrazumeva prisan, poverljiv i iskren razgovor između vas i savetnika, koji ima za cilj savladavanje straha i stresa, a zatim donošenje dobre lične odluke u vezi sa testiranjem na HIV.
Poverljivost znači da sve što kažete kao klijent ostaje između vas i savetnika i nikada neće doći do treće osobe.

Anonimnost podrazumeva da se ne morate predstaviti punim imenom i prezimenom, ako to ne želite, i da vam za testiranje nije potrebna bilo kakva zvanična medicinska ili neka druga dokumentacija.

U toku savetovanja možete o svemu otvreno razgovarati, postavljati pitanja, govoriti o svojim dilemama, strahovima i brigama.

Kako se test radi?

Najčešća metoda je da se uz,e mali uzorak krvi iz vene na ruci (iz pregiba lakatnog zgloba).
Ta se krv zatim šalje na potrebnu analizu.

Koji se testovi najčešće koriste?

Najčešće se koristi osnovni ELISA test kojim se otkrivaju specifična antitela u krvi, ukoliko postoji HIV infekcija. Mogu se koristiti i drugi testovi kao npr. Western Blot koji traži virusne proteine.

Postoje i testovi kojima se otkriva sama struktura virusa (npr. PCR) i to već posle 10 do 15 dana od kada se infekcija dogodila, ali se takvi testovi ne koriste često za rutinska testiranja.

Važno je znati da tzv. brzi testovi koji se mogu kupiti u apotekama nisu za kućnu upotrebu i da ih nikako ne treba koristiti za samotestiranje zato što nisu dovoljno precizni i zato što je svakoj osobi neophodna podrška u trenutku kada saznaje rezultat.

Kako se rezultat saopštava i daje?

Rezultat se uvek saopštava lično i daje lično, nikada telefonom ili nekoj drugoj osobi.
U dalje savetovanje se, uz vašu saglasnost, može uključiti osoba koju vi izaberete kao svoju podršku.

Kakav može biti rezultat testa?

Rezultat testa može biti:
• Reaktivan (ili pozitivan tj. seropozitivan)
• Nereaktivan (ili negativan tj. seronegativan)

Pozitivan rezultat znači da je organizam proizveo antitela na HIV, da su ona potom pronađena u krvi i da infekcija postoji.
Pozitivan rezultat se uvek mora još jednom proveriti drugom vrstom testa (Western Blot testom)

Negativan rezultat znači da antitela na HIV nisu pronađena u krvi.

Još preciznije: to znači da, u koliko su ispoštovani svi kriterijumi vezani za vreme koje mora proći od poslednje prilike kada se infekcija mogla dogoditi ('period prozora'), HIV infekcija ne postoji.

Bez obzira na ishod testa, zapamtite: testiranje na HIV nije prevencija

I u jednom i u drugom slučaju veoma je važno upražnjavati bezbedan seks (seks sa kondomom) sa svim partnerima, a ukoliko se koriste igle ili špricevi za ubrizgavanje droge, oni se ne smeju međusobno razmenjivati.

Već danas promenite ponašanje za svoju sigurnost.

Za više informacija:

AIDS info telefon Omladina JAZAS-a 011/3248 235 svakog dana od 17 – 21

Gradski zavod za zaštitu zdravlja, Beograd
Tel: 011/323 00 38

Institut za zaštitu zdravlja Srbije 'Dr. Milan Jovanović Batut'
Tel: 011/684 566 Lok. 129

Zavod za zaštitu zdravlja studenata, Beograd
'Centar za prevenciju side i polno prenosivih infekcija'
Tel: 011/432 192


Izvor: JAZAS

Konkurs za fotografije „Gde se krije strah od HIV-a?“

Na pocetku kampanje je otvoren konkurs za fotografije na temu «Gde se krije strah od HIV-a?». Ideja je da se putem fotoaparata prikažu neki od aspekata HIV/AIDS-a, s akcentom na nacine (ne)prenošenja HIV-a i zaštite od njega, rizicne faktore i mera za njihovo smanjenje, kao i život osoba sa HIV/AIDS-om. Konkursom je predvideno da se uz pomoc direktora osnovnih škola, a preko nastavnika likovnog obrazovanja zada tema ucenicima da kroz crtež (tehnika i format po izboru) daju svoje videnje na postojanje HIV/side u svojoj okolini i društvu uopšte, mogucnost da se zaštite ili inficiraju HIV-om, situacije sa kojima bi mogla da se susretne osoba koja živi sa AIDS-om.
Najuspešniji radovi bice odabrani od strane strucnog žirija i predstavljeni na izložbi koja ce se organizovati od 15. do 20. decembra 2005. godine u Domu omladine u Beogradu.
 Rok za slanje radova je 12.12.2005.
Autori tri najbolja rada bice nagradeni foto opremom u vrednosti od:
1. mesto 400 EUR
2. mesto 300 EUR
3. mesto 200 EUR

Dobrovoljno, poverljivo savetovanje i testiranje- DPST
 Svakog dana ce gradani moci da dodu u Studentsku polikliniku (ul. Krunska 57) gde se vrši dobrovoljno, poverljivo savetovanje i testiranje. U periodu od 11. novembra do 16. decembra. Svakog petka bice organizovana nocna testiranja, za sve gradane, u vremenu od 20 do 24 casova. Tokom 1. decembra Centar ce raditi od 8.30 do 24 casa, takode istog dana ce gradani moci da se testiraju i u Studentskom gradu od 20 do 24 casova.

DPST medu osobama sa povecanim rizikom - NVO

Veza ce takode sprovoditi program DPST-a medu populacijom korisnika droga. U prostorijaima njihovog drop-in centra ce se jednom nedeljno obavljati testiranje na HIV, hepatitis C i B (testiranje ce biti dostupno svim korisnicima njihovih usluga obuhvacenih Programom smanjenja štete). - Tokom popodnevnih casova i u toku noci 1. decembra mobilna jedinica JAZAS-a i Centar za prevenciju side i PPI Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd ce zapoceti „outreach“ (na terenu kombijem) savetovanje i testiranje za teško dostupne i grupe sa povecanim rizikom (seksualne radnice... ) - „SPY“ ce tokom kampanje ce sprovoditi svoj program edukacije i promocije DPST medu pripadnicima posebno osetljivih grupa (MSM,...).

Ljudi nista toliko ne zele sacuvati i nista tako slabo ne cuvaju kao vlastiti zivot.
                                                                                         
                                                                                                     (LA BRIJER)

Program za prevenciju HIV-a

Akcija za zdravstvenu pomoć prostitutkama

Asocijacija za borbu protiv side (JAZAS) najavila je pokretanje programa prevencije HIV-a i polno prenosivih bolesti kod prostitutki u pet gradova u Srbiji. Projekat koji je u Beogradu pokrenut pre godinu i po dana pokazao je dobre rezultate i uskoro će biti organizovan u Novom Sadu, Subotici, Nišu, Novom Pazaru i Kosovskoj Mitrovici.

- U projektu, koji realizujemo u saradnji sa holandskom nevladinom organizacijom SOAIDS, učestvuju mobilni timovi medicinskih radnika koji na mestima na kojima se najčešće okupljaju prostitutke pružaju zdravstvene usluge, ali im dele i savete i kondome. U mobilni tim u Beogradu uključeno je pet lekara, među kojima su dermatovenerolozi, lekari opšte prakse i neuropsihijatri - kaže Dragan Ilić, predsednik JAZASA.

Specijalno opremljeni beli kombi izgleda više ne izaziva podozrenje kod „seksualnih radnika“.

- Nemam para da idem kod lekara, a nemam ni overenu zdravstvenu knjižicu, kada mušterija želi, imam odnose bez kondoma, tako da sam zadovoljna sa ovim pregledima - kaže D. N. (15), koja je inače sa Kosova.

Predstavnica SOAIDS-a Van Mens ističe da je u Beogradu od velikog značaja bila podrška policije, koja je medicinskoj ekipi omogućila rad i pored toga što je prostitucija u Srbiji zabranjena.

- Prostitutke nisu te koje treba kriviti zbog posla kojim se bave. U društvu koje samo stvara potrebu za njihovim postojanjem i u svakoj državi, one bi trebalo da imaju pristup zdravstvenoj zaštiti.

To je posebno bitno zbog rizika da se zaraze HIV-om i drugim polno prenosivim bolestima, kao i da prenesu zarazu na korisnike svojih usluga - kaže Mens.

MUP je uvideo značaj rada tog medicinskog tima zbog činjenice da prostitucija nikada neće biti u potpunosti iskorenjena i da je rad na lekaru koristan za javno zdravlje građana.



Izvor: Blic \ B. Jelovac, Beta