Džejms Simons ima najveću platu
Godišnje zarađuje 1,5 milijardi dolara

Šta biste radili kada biste sledećeg meseca dobili duplo veću platu? Verovatno biste bili srećni, ali biste je svakako potrošili. A zamislite da vam je godišnja zarada 1,5 milijardi dolara. Teško da biste uspeli sve da potrošite.

Upravo ovu sumu je prošle godine zaradio Džejms Simons, matematičar po struci, a po zanimanju finansijski menadžer. Prema pisanju američkog časopisa „Alfa“, Simons je najbolje plaćeni čovek na planeti. On je čovek koji više voli da zapošljava doktore nauka nego menadžere. Simons je potisnuo naftnog tajkuna T. Buna Pikensa mlađeg sa mesta najbolje plaćenog menadžera neregistrovanih ili takozvanih hedž fondova u 2005.

Dostigavši sam vrh liste ko je ko u tajnom svetu hedž fondova, Simons iz kompanije „Rinesens teknolodžiz“ zbacio je sa prvog mesta u 2004. Edvarda Lamperta iz kompanije „ESL Investments“, prvog čoveka na svetu čija je zarada dostigla milijardu dolara godišnje. Prošle godine, međutim, njegova zarada je bila „samo“ 425 miliona dolara.

„Ovo su astronomski iznosi“, izjavio je urednik časopisa „Alfa“ Majkl Pelc, obelodanjujući petu godišnju listu 25 najvećih primanja.

Među prvih deset veličanstvenih su i Džordž Soros, koga su prozvali „čovekom koji je uništio Englesku banku“ 1992. godine, kada je tačno prognozirao šta će se dogoditi sa britanskom funtom i zaradio više od milijardu dolara; Stiven Koen iz „SAC kapital advajzorsa“, koga je „Biznis vik“ okarakterisao kao „najmoćnijeg trgovca na Volstritu za koga ste ikada čuli“, i legendarni berzanski trgovac Pol Tjudor Džouns drugi.

„Ovi ljudi su najbolji među najboljima, prave superzvezde“, kaže Rajan Pirson, viši potpredsednik „Grinič-ven advajzorsa“, konsultantske firme za hedž fondove.

Hedž fondovi, privatna partnerstva koja po pravilu zahtevaju početno ulaganje od minimum milijardu dolara, zarađuju novac bez obzira na to da li berze beleže rast ili pad. Hedž fondovi bi se mogli nazvati i divljim fondovima pošto su neregistrovani i ne podležu zakonskim regulativama kao ostali investicioni fondovi.



Izvor: Blic \ CDC/JS

Nafta pored sastanak OPEK-a $72      
Njujork -- Nafta je poskupela iznad 72 dolara za barel pred sastanak OPEK-a u Venecueli i početak sezone tornada nad Atlantikom.

Nervoza je prilična, bez obzira na to što su skladišta krcata i što je potražnja benzina ista kao prošle godine u ovo doba. Trgovci kažu da su berze osetljivije na vesti koje dižu nego na vesti koje umanjuju cene. Medju vodećim medjunarodnim brigama koje drže cene visoko su diplomatska napetost izmedju Zapada i Irana oko atomskih ciljeva Teherana, nasilje u Nigeriji i rastuća energetska glad Kine.

Sutrašnji samit Organizacije zemalja izvoznica nafte treba da bude od priličnog značaja za dalje kretanje cena, kažu analitičari.

Predsednik Venecuele, Ugo Čavez, želi da kartel smanji produkciju - što je uobičajeni refren zemlje koja je poznata kao pobornik poskupljenja - ali dugi članovi OPEK-a, uključujući Katar i UAE, pozivaju da se ne menja zvanična proizvodna kvota grupacije od 28 miliona barela nafte dnevno.


Izvor: B92

Cena nafte pada   
Singapur -- Cene nafte padaju treći dan uzastopno.

To je posledica strahovanja da bi porast inflacije i kamatnih stopa mogao da dovede do ekonomskog usporavanja i suzbije potražnju za petrolejom. Uporna neizvesnost oko toga da li će američke federalne rezerve nastaviti da podižu kamatne stope dovela je do provale prodaja akcija i nafte širom sveta. Neki analitičari, ipak, pad vide samo kao privremen.

Laka američka nafta za julske isporuke jeftinija je danas za 30 centi i košta 68,26 dolara za barel. Juče je pad iznosio 1,80 dolar, na 68,56 dolara.

Trgovci su rezervisani povodom pozitivnog razvoja u iranskom sukobu sa Zapadom oko nukleranog programa Teherana i više ih zanimaju vesti da potražnja za energijom u svetu raste sporije.

U svom mesečnom izveštaju Međunarodna agencija za energiju procenjuje da će potražnja za sirovom naftom u svetu ove godine biti manja od očekivane, a istovremeno su rezerve u američkim i azijskim skladištima na najvišem nivou u poslednjih 20 godina.

Agencija je neznatno smanjila svoju procenu svetske potražnje za naftom za ovu godinu sa 1,25 miliona na 1,24 miliona barela na dan.

Ipak, cene nafte su danas oko 23 odsto veće nego u isto vreme prošle godine jer svetski proizvođači pumpaju gotovo najviše što mogu da bi zadovoljili dnevnu potražnju, ostavljajući tanjim nego ikad višak proizvodih kapaciteta.


Izvor: B92

Kina pretekla Veliku Britaniju   
3. jul 2006. Izvor: Beta    
Njujork -- Kina izbila na četvrto mesto liste najvećih svetskih ekonomija, pokazuju najnovije računice Svetske banke.

Kineska proizvodnja u 2005. vredela je 2.200 milijardi dolara, odnosno 0,004 odsto više od britanske. SAD, Japan i Nemačka drže prva tri mesta liste najvećih ekonomija u svetu.

Proračuni Svetske banke zasnovani su na bruto nacionalnom prihodu koji, pored bruto domaćeg proizvoda, uključuje neto priliv prihoda poput renti, profita i zarada u inostranstvu.

Slovaci masovno hoće u pečalbu!
Među mladima do 24 godine "napolje" želi čak 89 odsto

BRATISLAVA - Mladim obrazovanim Slovacima domovina postaje sve više tesna. Najnovije istraživanje Slovačke akademije nauke zapanjilo je podatkom da samo tri odsto slovačkih studenata ne pomišlja na emigraciju trbuhom za kruhom.
Tim više što Slovaci do sada nisu važili za najmobilnije "nove Evropljane" koji će lako i spremno, kao dva miliona Poljaka, otići u privremene ili večite gastarbajtere.
Posao u Evropskoj uniji je u poslednje dve godine potražilo, prema zvaničnim statistikama, 170.000, dok se u dijasporu širom sveta u istom periodu rasulo, prema nezvaničnim procenama, oko 400.000 od 5,38 miliona Slovaka.
Da mladi Slovak rado ide u gastarbajtere potvrđuje i činjenica da se u poslednje vreme sve češće u Pragu, u prodavnicama, restoranima, bankama, kao i firmama širom Češke, uz ljubazan osmeh mladića ili devojke, čuje umesto češkog milozvučni srodni slovački jezik.
Da ode privremeno ili stalno u inostranstvo sprema se 14 odsto Slovaka, ali čak 83 odsto slovačkih studenata. Oko 47 odsto priznaje - bez želje da se više vrate.
- Tri odsto se računa kao dozvoljena statistička greška, što znači da danas među mladima praktično nećete naći nikoga ko ne želi da ode - rekao je slovačkom dnevniku SME povodom ankete sociolog Miloslav Bahno.
Dok su donedavno glavni talas emigracije činili ljudi oko tridesete godine starosti, danas se ta granica pomera prema dvadesetoj godini.
Među mladima do 24 godine napolje želi čak 89 odsto, od 25 do 35 godina starosti za poslom u inostranstvo bi otišlo 65 odsto, a među starijima od 35 godina o poslu u inostranstvu razmišlja 57 odsto.
Paradoksalno, najčešće preko granice idu Slovaci iz najrazvijenijeg Bratislavskog regiona gde je i najmanja nezaposlenost, dok su za domovinu najviše vezani Slovaci iz siromašnijeg Žilinskog regiona, koji je glavna izborna baza radikalne nacionalističke Slovačke narodne stranke.
(Ag.)

Izvor: Press

 KINA SMANJUJE PORESKE OLAKŠICE ZA IZVOZ ČELIKA I TEKSTILA

Kina će smanjiti poreske olakšice za izvoznike čelika, tekstila i ostalih osnovnih dobara da bi podstakla izvoz proizvoda visoke tehnologije, što je rezultat pritiska na tu zemlju da smanji ogroman spoljnotrgovinski suficit, piše kineski poslovni časopis 'Caidjing'.

List takodje najavljuje da će poreske olakšice za proizvode visoke tehnologije biti povećane, kao i da će se novi propisi primenjivati od septembra ili oktobra, uprkos protivljenu kineskih izvoznika, prenela je agencija AP.

Kina je, nastojeći da podstakne spoljnu trgovinu, 1985. uvela poreske olakšice za izvoz, što je značilo da je proizvodjačima vraćen deo poreza za odredjeni proizvod ukoliko je on bio izvezen.

Najmnogoljudnije zemlja sveta je već dugo poznata kao proizvodjač jeftine odeće, igračaka i drugih dobara, ali vlada sada želi da podstakne kompanije da počnu da se bave proizvodnjom profitabilnije visoke tehnologije.

S druge strane, vlada u Pekingu je izložena pritisku zvaničnog Vašingtona i drugih velikih trgovinskih partnera da smanji spoljnotrgovinski suficit, koji raste ogromnom brzinom, pa se očekuje da ove godine premaši iznos od 100 milijardi dolara.

U skladu sa novim merama, poreske olakšice na izvoz čelika, tekstila i drugih osnovnih proizvoda će biti smanjene sa deset, na pet odsto poreza koji proizvodjači plaćaju.


Izvor: RTS

U Hongkongu 12 miliona turista

HONGKONG - Hongkong je na putu da još jednom obori rekord turističkih poseta - za šest meseci ove godine prihvatio je 12,19 miliona gostiju, 11,1 odsto više nego u istom periodu 2005, kada je tu teritoriju posetilo 22 miliona turista.
Najbrojniji gosti su iz unutrašnjosti Kine, kojih je bilo 6,7 miliona i čiji je broj skočio 14 odsto na godišnjem nivou.
Usporenu stopu rasta dolazaka na teritoriju sa 6,8 miliona stanovnika imali su gosti iz SAD, čiji se broj povećao za svega 4,6 odsto, kao i iz Australije, Francuske i Nemačke, sa rastom od 9,7, odnosno 5,9 odsto.
Skoro polovina gostiju iz Kine stigla je u Hongkong u skladu sa novom praksom dolazaka individualnih turista, kojom je 2003. godine donekle ublažen sistem prelaska granice.
Operatori i hotelijeri u Hongkongu upozoravaju, međutim, da gosti iz unutrašnjosti Kine stižu uglavnom u jeftinim turama i borave najviše tri dana, potrošivši manje od 500 juana (62 dolara).
Ogromna ulaganja vlasti Hongkonga u novi "Diznilend" park, čija je izgradnja koštala više od 3,5 milijardi dolara, u prvoj godini korišćenja nisu dala očekivane rezultate. Umesto planiranih 5,6 miliona posetilaca, očekuje se "manjak" od pola miliona gostiju do septembra, na godišnjicu podizanja zabavnog parka.
List "Saut Čajna morning" piše da se prosečan dnevni promet kreće oko 18.000 gostiju, što je svega polovina kapaciteta "Diznilenda", što se pripisuje nedovoljnom broju atrakcija i visokim cenama. Uprava parka do sada je odbijala da iznese brojke o posetama, ističući da je reč o "komercijalno osetljivim podacima".
(Tanjug)

Izvor: Press

Smrtna presuda za "Jukos"

Sud u Moskvi proglasio je stečaj "Jukosa" i otvorio put za likvidaciju nekadašnjeg ruskog naftnog giganta, javlja Bi-Bi-Si. - To je smrtna presuda za kompaniju - rekao je advokat "Jukosa" Dru Holiner kad je čuo presudu kojom je okončana trogodišnja borba te firme da preživi. "Jukos" je u ogromnim dugovima od kada su mu ruske vlasti, zbog neplaćenog poreza, ispostavile račun od više miliona dolara, a osnivač i vlasnik Mihail Hodorkovski završio u zatvoru zbog prevare. Ruska vlada zatim je preuzela kontrolu nad delom kompanije koji se bavi proizvodnjom nafte "Jugansk" i prodala ga konkurentskoj državnoj firmi "Rosnjeft".

Izvor: Glas Javnosti

Austrijanci mesečno štede po 200 evra

BEČ - Prosečan Austrijanac ostavlja mesečno "na stranu" 197 evra, odnosno 12,6 procenata neto primanja, 20 evra više nego prošle godine. U prošloj godini, građani Austrije su na stranu ostavljali 11,7 odsto prosečnog neto prihoda ili 177 evra, pokazalo je istraživanje instituta "Fesel".
Kao i pre, najveći broj Austrijanaca (njih 76 odsto) štedi novac prvenstveno "za crne dane". Kod čak 73 odsto njih motiv za štednju je želja da se u starosti ima dopuna na penziju.
Anketa je pokazala i da samo 11 procenata Austrijanaca veruje da ove godine može da uštedi više nego pre tri godine. Trećina njih (31 odsto) smatra da će uštedeti isto, dok čak 57 odsto navodi da sada može manje da štedi nego pre tri godine.
Najvažniji kriterijum za štednju je garancija kapitala, koju u obzir uzima 26 odsto ispitanih, zatim slede mogućnost imanja novca na raspolaganju u svako doba (19 odsto) i sigurnost preduzeća (15 procenata).
Najveći deo, gotovo polovina, prosečne mesečne štednje od 197 evra odlazi u banke. U životna osiguranja se investira 48 evra, odnosno tačno jedna četvrtina, dok 38 evra (19 procenata) odlazi u razne fondove. Akcije se kupuju za 14 evra, odnosno 7 odsto štednje.
Najomiljenija forma štednje ostaje štedna knjižica, a sve popularnije su i hartije od vrednosti. Danas bi čak 55 odsto Austrijanaca 1.000 evra stavilo na štednu knjižicu, dok bi u 2005. godini to učinilo samo 49 odsto.
Na drugom mestu su hartije od vrednosti, sa 18 odsto pristalica, dok su životna osiguranja i ulaganje u nekretnine, u poređenju sa prošlom godinom, izgubili na značaju. (Tanjug)

Izvor: Press

ŠOPING MANIJA

Amerikanci obožavaju da kupuju sve i svašta ulazeći u kredite, za 10 godina dugovi na karticama porasli su im za čak 70 odsto

Šoping manija....

Olivija Milan je autorka knjige o odvikavanju od preteranog trošenja koje već spada u kategoriju poremećaja ponašanja, u neku vrstu zavisnosti kao što su droga ili pušenje

VAŠINGTON - Amerikanci su iz godine u godinu sve zaduženiji. U proteklih 10 godina prosečan porodični prihod porastao je za devet odsto, ali su im dugovi po kreditnim karticama povećani za 70 odsto, dok su stambeni i studentski krediti još veći, prenosi Glas Amerike.
Erin Braun ima 27 godina, ali je već prezadužena. Otplaćuje stambeni kredit od 130.000 dolara i najmanje 50.000 dolara studentskog kredita. To, međutim, ne znači da je Erin prestala da troši. I dok njena baka štedi i više puta koristi papirne kuhinjske ubruse, Erin se trudi iz petnih žila da ne kupi 23. par farmerki. Nešto od toga je generacijsko pitanje.
Amerikanci koji su postali punoletni u doba velike privredne depresije 30-ih godina manje su trošili od onih koji su rasli u posleratnom prosperitetu. Profesorka marketinga na Univerzitetu Bejlor Džim Roberts ocenjuje da je i preterano trošenje takođe "karakteristika načina i kulture življenja".
- Stalno nas bombarduju porukama da sreća može da se kupi u šoping centru ili na internetu.... ili iz kataloga. Štaviše, preterano trošenje nikada nije bilo dostupnije i jednostavnije.
Internet nam omogućava da kupujemo 24 časa dnevno i sve se može kupiti na kredit, bez obzira na stvarnu kreditnu sposobnost kupca. Zato su nam dostupni tehnički i elektronski proizvodi, kola, kuće, privatne škole... Svemu tome, zapravo, nema kraja - upozorava profesorka Roberts.
Amerikanci preterano troše jer štednja za školarinu na koledžu ili penziju često izgleda uzaludna. Olivija Milan je autorka knjige o odvikavanju od preteranog trošenja koje već spada u kategoriju poremećaja ponašanja, u neku vrstu zavisnosti kao što su droga ili pušenje.
- Mnogi se osećaju poraženim u tom smislu i jednostavno zatvore oči, legnu i kažu: "Zaboravi, ionako nikada neću moći da imam ono što želim" - napisala je Olivija Milan.
Erin Braun je svakako jedna od onih koji se tako osećaju i zato će o štednji, kako sada stvari stoje, razmišljati kasnije, kad budu počeli da stižu računi.
(FoNet)


Izvor: Press